Sadržaj

NAPOMENA:
Ako vam je bolje da slušate umesto da čitate priloge, na kraju skoro svakog nalazi se Audio Link na epizodu emisije „Zair“, gde Zoran Modli savršeno interpretira svaki prilog.

O ČEMU GOVORIM?

Zastupam društveno uređenje anarho-kapitalizam kao čistu formu libertarijanizma. U rečniku pojam anarhija objašnjava se na 2 potpuno različita načina. Prva definicija je ona koja vam je poznatija, dakle haos, društveni kolaps, odsustvo bilo kakvog reda ili principa. To je u stvari rezultat propagande anti-anarhista da diskvalifikuju taj sistem. Druga definicija, ona sa kojom se ja slažem i zastupam je: pravila, a ne vladari. Dakle to je uređen sistem zasnovan na principu nezapočinjanja nasilja, apsolutnom poštovanju privatne svojine i privatnim ugovorima između pojedinaca, firmi i organizacija. Ugovori mogu da sadrže bilo šta sa čim se oba potpisnika slože, osim ako to ne započinje nasilje protiv trećih lica. Praktične posledice tog sistema su mnogobrojne, kao na primer 100% privatizacija svega, privatno sudstvo, policija, vojska, zdravstvo, školstvo, saobraćaj, slobodno nošenje i upotreba ličnog oružja bilo za ličnu, bilo za kolektivnu odbranu od napasnika. Takvo društvo je zbog svojih karakteristika anti-demokratsko, anti-monarhističko, anti-socijalističko, anti-robovlasničko, anti-feudalno, anti-ljudsko-pravaško i nadasve anti-paternalističko. Lideri u sistemu koji predlažem su poželjni kao intelektualne snage koje organizuju druge da koncetrišu svoju energiju u zajednički projekat, jer ništa ne može spontano da postoji, ali to ne znači da oni imaju vlast nad drugima. Vlast se mora zameniti autoritetom na koji drugi dobrovoljno pristaju. Hijerarhija je biološki neizbežan društveni model za ljudska bića, ali isključivo ona na dobrovoljnoj bazi kada neko lično dobija više nego što gubi priznajući razne autoritete u raznim dimenzijama. I pored toga, ti odnosi nisu ni permanentni, ni spontani, već se regulišu ugovorima. Ovaj sistem dopušta da svaka grupa na svom privatnom posedu, u svom delu sveta, radi sa svojim vlasništvom šta hoće, može da organizuje komunističke, fašističke, teokraktske ili druge enklave, pod uslovom da ne pretenduju da drugi u svojim delovima sveta to podržavaju ili trpe. Fokus ovog sistema je na slobodi od vladara, ali ne i na slobodi od posledica sopstvenih odluka. Ovaj sistem smatra da su svi ljudi odrasli, pa ako zaista neke grupe misle da će biti uspešnije sa nekapitalističkim ekonomskim modelima, na njima je da to eksperimentišu na svojoj koži. Kako su ljudi genetički različiti, sasvim je moguće da se nikada neće dogovoriti oko jednog modela za sve, upravo zato je potrebna sloboda za sve, pa neka svako živi pod suncem na način na koji najbolje može. Mnoga naučna istraživanja jasno su pokazala da kultura nije dovoljna kao kohezivni element za sve, da je priroda individua dovoljno različita u svakoj netrivijalnoj društvenoj grupi do te mere, da će neke manjine uvek trpeti teror neke većine i zbog toga se ljudi moraju razdvojiti po svojim prirodnim afinitetima.

Advertisements