Galerija

Hvala Majkrosoftu

Da li Majkrosoftu treba reci hvala? Odgovor je da, ali ne treba u tome preterivati.

Ko danas prati trziste mobilnih telefona, narocito onih smart, ili uopste pametne elektronike koja ne moze da se podvede pod PCje, i ima dovoljan broj godina da se seti kako je izgledalo trziste PC-jeva pre dominacije Majkrosofta sigurno dozivljava dezavu.

Monopol nije uvek samo zlo

Monopol nije uvek samo zlo

 

Dakle ranih devedesitih godina postojao je operativni sistem Microsoft DOS, Windows 3.x, IBM OS/2, Unix i Xenix. I to sve samo na jednom jedinom hardveru. Na to treba dodati i Apple i njegov proprietary OS. E sada, ko je tada imao neku kompaniju za razvoj aplikativnog softvera, nije mu bilo lako. Naravno, programeri su vredni ljudi i stavise njima pogoduje mnostvo platformi na koje treba portovati programe, sto vise platformi to vise posla. Ali to „zadovoljstvo“ kratko traje, jer njihov rad je skup. Pri tom, to za kompanije koje moraju da trpe te dodatne izdatke, za njih to ne predstavlja investiciju u dodatne opcije i feature koje bi donele neko poboljsanje korisnicima i dakle povecale verovotnacu prodaje softverskih paketa. To za softverske kompanije obicno predstavlja samo dodatno povecanje troskova razvoja. A troskovi su problem za sve. Obicno u takvim situacijama kuce za razvoj aplikacija cine analize i klade se na manji broj platformi koje zele da podrzavaju jer ne mogu da izdrze trosak podrzavanja svih. Nije samo u pitanju direktan trosak, cesto je jedan drugi faktor vazniji, a to je time to market. Koliko brzo i cesto se objavljuju nove verzije starih aplikacija i kako cesto se objavljuju nove. Ako timovi za razvoj trose veliki deo svog vremena na porting, nece puno ostati vremena za novosti. Naravno neko bio mogao da primeti da se to moze nadoknaditi zaposljavanjem dodatnih programera, dakle opet je samo pitanje troska. Medjutim za svaki broj novih ljudi mora da se zaposli odredjen broj menadzera, pa dodatni poslovni prostor, oprema, i najvise od svega entropija. Sa rastom firme povecava se komplikacija komunikacije. Dva programera trose 5% svog vremena na komunikaciju, jednostavno pisu kod i to im je posao. Deset programera potrose mnogo veci deo svog vremena na komunikaciju, sto ili hiljadu da ne govorimo. Da bi se smanjila kompleksnost komunikacije, moraju se uvesti normirani procesi, koji su komplikovani, dakle treba zaposliti spoljne trenere za uvodjenje procesa, opet se trose vreme za uvodjenje novog procesa. Dakle, zaposljavanje novog osoblja je uvek moguce, ali cesto povecava kompleksnot sistema. Uz to, u malim timovima, nema prevelike specijalizacije, svi sve rade. U velikim timovima,  neophodni balast cine i product manageri, project manageri, program manageri, requirement analysists, architects, designers, user experience designers, test teams, software quality assurance teams, software configuration specialists, engineering process optimization teams, human resource teams, itd…. I svi ti razni menadzeri i specijalisti cine mnogo vece troskove od samih programera. Dakle vratimo se firmama i njihovim problemima, cak i kada odluce da podrzavaju samo podskup platformi na trzistu, to je cesto visa opklada nego racionalna odluka, zato sto se sistem softver firme stalno takmice jedni sa drugima, tako da moze da dodje do velike fluktuacije, nekoliko godina moze da bude popularan jedan operativni sistem, zatim drugi, pa onda treci, jako je tesko predvideti koji ce pobediti. Dakle fragmentacija operativnih sistema na trzistu predstavlja veci problem nego korist sto konkurencija donosi. Aplikacije su te koje cine masine stvarno korisnima, od operativnih sistema se ocekuje da odrade svoje rutinske poslove kao sto su process i memory management, mrezni saobracaj, drajvere za periferije, da budu u toku sa podrzavanjem aktuelnog hardvera i softverskih standarda niskog nivoa. Dovoljno je da budu u tome solidni i najvise od svega stabilni . Na aplikacijama je da cine stvarnu razliku i tu treba da postoji pravo takmicenje od koje krajnji korisnik ima stvarne koristi.

E tu je Majkrosoft u svetu PC-a odradio lavovski zadatak kada je pogazio sve ostale. Naravno konkurentni operativni sistemi, a narocito njihove razvojne kuce su platili veliku cenu, nestali su ili kao firme ili jednostavno su nestali sa tog trzisnog segmenta. Medjutim, oni su zanemarljivo mali deo cele softverske industrije. Vecinu cine aplikativne firme. Ono su bile veoma srecne kada je Microsoft Windows postao de-fakto standard. Obican korisnik i dan danas kada je na Internetu i downloaduje aplikaciju cak se i ne pita za koji je operativni sistem, zna se sta je default, onda oni drugi koji predstavlaju 1-2 % odu u podlink od podlinka da downloaduju za Apple ili ne daj boze Linux na desktopu. Ova prica se odnosi samo na destkop aplikacije, stvari su u svetu servera potpuno drugacije. Dakle, bez preterivanja covecanstvo je videlo veliko ubrzavanje kolicine i kvaliteta aplikacija na desktop PC-ju kada je WIndows ne samo monopolisao vec ostao monopol dugo i stabilno. Stabilnost operativnog sistema i mala ili nikava fragmentacija operativnih sistema na desktop platformama je veoma vazna za desktop aplikacije. Stavise, Microsoft WIndows je postao tako zreo i dovoljan korisnicima, da se sad okrenuo i protiv interesa svoje sopstvene kuce. To lepo dokazuje neverovatno dugacak zivot Windows XP OS i kako tesko korisnici odlucuju da ga napuste. Jer radi ono sto treba dovoljno dobro uprkos Viste i WIndows 7. Uspeh i dugovecnost WIndows XP nema mnogo veze sa kvalitetom svojih naslednika. Istina je da je Vista bila promasaj, i istina je da je Windows 7 popravio dosta toga, ali za prosecnog korisnika jednostvano nisu neophodni. Aplikacije rade dobro na XPu i to je sve. I to i u biznis i kucnom sektoru. Monopol Microsofta, koliko god to nepopularno zvucilo je jako pomoglo softerskoj industriji. A to sto je Microsoft imao nadprosecan, monopolski profit, naravno to je cista fizioloska posledica elemantarnog kapitalistickog pravila, gde nema konkurencija, tu jedan diktira cene. Svaki monopol je do neke mere bolest ili parazit. E pa Microsoft je dokazao da je znao meru. Uvek je drzao visoke cene, ali nikad prevelike da bi svojim partnerima unistio biznis. I iskreno govoreci, da li je nas kranje korisnike uopste briga da li ce profit uzeti HP, Dell, Fujitsu ili Microsoft. Naravno to je vazno njima i sve te firme se bore sa Majkrosoftom ne bi li bolje podelili profit po za njih, povoljnijim uslovima, ali promena deljenja kolaca izmedju Microsofta i HPa nece pomoci kranjem korisniku. Naravno stvorio se veliki negativni publicitet Bila Gejtsa, na kome su radili oni koji su izgubili u bitci, IBM, Borland, Apple, i tako dalje. I ogromno licno bogatstvo koje je prikupio jedan covek uvek izaziva zavist i zlobne zelje, ali objektivno da li je to ikada nama kod kuce donelo probleme? Zapitajmo se iskreno. Istina je da Majkrosoftovi konkurenti rade mnogo bolje neke aspekte od svakog Microsoftovog programa, ali da li je to dovoljno da opet se vratimo u fragmentaciju baznih platformi. I dok ovo pisem, moram da vam kazem da to radim na Apple MacBook Pro, ne toliko zato sto ludujem za Applom, vec iz profesionalnih razloga, ja radim za jednu od onih firmi koja radi cross-platform softver i znam dobro sta znaci placati ceh fragmentaciji. Naravno ova poruka je Zoom Out razmisljanje, ima stotine detalja koje bi bilo lako kritikovati, ali u celini, mislim da je tesko ne zahvaliti se Majkrosoftu. Naravno ne previse, jer ipak monopol je monopol, nikad ne znas kada ce usmrtiti svoju zrtvu i dobro je sto Internet polako erozira vaznost operativnog sistema na desktop PC-u, ali to je jedna druga prica o kojoj cemo drugi put.

E to sto je Microsoft resila u svetu desktop PCja, sada neko mora da odradi u svetu pametnih telefona i pridruzenih uredjaja. Nokia Maemo, Google Android i Google Chrome OS, Palm WebOS, Apple iPhone OS, Microsoft Mobile Windows, RIM BlackBerry OS danas su najbitniji ali ne i svi predstavnici. Situacija je veoma slicna situaciji koju je Microsoft zatekla pre svoje dominacije. Naravno ne navijam ni za jedan posebno, najmanje za Majkrosoft, ali navijam za pobednika jednog ili par njih. Mobilni uredjaji su fragmentiraniji nego sto je PC ikada bio. To je jako teska situacija za softverske kuce. I naravno nije jedino resenje monopol, mozda se konacno dogovore oko API standard-a na primer neki Web standard pa se onda takmice ko ga bolje/jeftinije implementira. Naravno tesko je u to poverovati, ali nista, pa ni to nije nemoguce.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

One comment on “Hvala Majkrosoftu

  1. Povratni ping: Zašto je Mek bolji od PiSija, a ipak ga ima tako malo? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.