Galerija

NATO i suprotstavljeni timovi

Kada čovek radi za velike firme, pa kada su one još Američke, teško da može da izbegne da se ne sretne na ovaj ili onaj način sa inženjerima koji su radili ili rade za NATO. Imao sam sreću da do sada direktno nikada nisam radio za firme koje služe NATO-u, mada je to tako svepristuna organizacija da nikada ne znate šta od vaših proizvoda završi u njihovim rukama, počevši od banalnog primera da ako ste pekar blizu vojne baze, budite sigurni da vaš hleb verovatno jedu i mareenes. Ali direktor  moje divizije za koju sam radio koji je jedno 3 hijerarsijska nivoa bio iznad mene je radio direktno na jednom projektu za NATO u svojim ranijim godinama  (mozda čak i pre par decenija ne znam tačno). Pa mi pričao priču: radio je u tada u Evropi na razvoju nekog novog nuklearnog misila. Sad, nuklearno oružje je dosta komplikovana naprava, ali gledano sa Meseca, se svodi na 2 glavna dela, raketni motor, koji radi na razna konvencionalna goriva (nenuklearna) i bojeve glave, koja je klasična atomska bomba. E sad, taj moj bivši direktor je bio jedan od vodećih inženjera koji je koordinovao oba tima. Naravno, kao sto to često biva, dva mega tima bili su u hroničnom takmicenju jedan sa drugim. I kao sto to jos češće biva u takvim situacijama jedni druge su gledali sa visine i jako omalovažavali. Teza tima za raketni motor je bila: Ma šta znaju oni iz tima bojeve glave, jedini njihov posao je da da kad MI znalci dovedemo raketu do mete, glava treba samo da kaže BUUM, šta tu ima, to može i srednjoškolac da odradi. MI iz tima raketnog motora moramo da mislimo na aerodinamiku, na što manju potrošnju goriva, da raketa bude izuzetno brza tako da je ruski radar ne primeti ili ako je primeti da je teško može presresti, da zagrevanje motora i vibracije ne ometaju bojevu glavu, mora biti dovoljno laka, razbijamo glavu sa balistikom sa analizom materijala, sa optimizacijom motora, povećanjem daljine leta itd, itd. Onda kad taj moj direktor priča sa timom bojeve glave, čuje potpuno drugu priču a ona ide otprilike ovako: „Ma šta oni iz tima raketnog motora znaju, to je dečja igra. Mi znalci smo pred pravim problemima. Istina je da je elementarna teorija o nuklearnoj reakciji stara već nekoliko decenija, ali smestiti svu tu količinu eksploziva na tako malo mesta, to je pravi inženjerski poduhvat. Moramo da kombinujemo više vrsta nuklearnog materijala, počevši od tradicionalnih TNT ekplosiva, pa preko uranijuma ovog i onog, pred nama je prava ekvilibristika lančanih reakcija. Sve treba da eksplodira u pravom redosledu, bez greške, jer ako nešto eksplodira prebrzo ili presporo ili ako se neka ekplozija u lancu ne dogodi, od pečurke na horizontu nema ništa. Jednostavno bude ćorak, raketa postane nešto malo više opasna nego gusarska gvozdena lopta što se ispaljivala iz drvenih topova.

Da timovi ne budu kao rogovi u vreći

Da timovi ne budu kao rogovi u vreći

E sad, šta je tu istina, a šta je obična sujeta? Istina je i jedno i drugo i jedan i drugi tim moraju da rešavaju poprilično teške probleme, ali ono što bode oči, je da ma koliko god bili pametni inženjeri koji rade u oba tima, oni su to samo u svojoj oblasti, sve van toga potpada pod tešku aproksimaciju, posao drugih je uvek nebitan, lak i zanemarljiv. I to naravno nije samo obična akademska istina. Na osnovu tog ubedjenja, koje je potkrepljeno team liderima oba tima, koji zajedno sa svojim inženjerima imaju isti stav, žestoko se bore sa svojim višim hijerarhijskim nivoima za povećanje budžeta, povećanje broja inženjera i tako redom, opravdavajući to svojim ubedjenjima o komplikovanosti svog rada i jednostavnosti rada onog drugog tima, jer njima naravno ne treba ništa, već ih i ionako ima previše za ono malo što moraju da odrade.

Često u saradnji bilo koja dva aktera, čak bili oni i delovi istog tima, pa ponekad i sedeli u istom ili susednom kjubiklu, ponavlja se isti fenomen. On predstavlja problem za izgradnju zdravih timova ma šta oni radili. Ako timovi ili kolege potcenjuju rad svog kolege, onda ce interfejsi, spone izmedju komponenata biti loše. Razdvajanje pripadnika timova u suprotstavljanje tabore su jedan od čestih razloga i samih raspada timova.  Da bi se to sprečilo potrebno je da se odredjeni ekstremni pojedinci premeste u druge timove ili čak i uklone iz orgazicaija kao štetni elementi. Ali to je zadnji potez, pre toga se mora poprilično raditi na ‘team bondiongu’ iliti uklanjanju pravih razloga razdvojenih timova. Dakle, jednom mesečno ili češće po potrebi po round-robin sistemu, svaki član tima iznosi prezentaciju rada svog dela tima, tako rešava dva problema u isto vreme: a) smanjuje svoju introverziju i bolje se ‘prodaje’ ostatku tima i b:) naravno postiže svoj primarni cilj da drugima zaista objasni o čemu se radi u njegovom poslu. To u najčešćem broju slučajeva rešava problem, mada se ponekad organizuju i direktne javne konforntacije izmedju vodja tabora da se stvar raščisti. Još ako su timovi internacionalni, i pripadaju bitno razlicitim kulturama o tome i da ne govorimo, o tome neki drugi put.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

One comment on “NATO i suprotstavljeni timovi

  1. Povratni ping: Edward Snowden, u par reči | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.