Galerija

Kindija

Povremeno, cule su se vesti da Bil Getjs, dok se jos bio generalni direktor (ili CEO) Majkrosofta, dok jos nije presao u dobrotvorne akcije po citavom svetu, cesto se javno zalio kako Amerikanci ne zele vise da upisuju tehnicke skole, vec su se svi dali u komerjacilani sektor ili advokate ili bilo sta drugo samo ne inzenjeri. U Microsoft Campusu blizu Sijetla, u drzavi Wosington, vec godinama vrvi od Azijata. To su Azijati koji se direktno ‘uvoze’ iz Kine i Indije, narocito Indije. Naravno, daleko od toga da nema inzenjera u Americi, ima ih, ima cak i jako puno naucnika, stavise, ako pogledamo procenat brutno nacionalnog dohotka koji se odvaja u naucni razvoj, Amerika daleko prednjaci u odnosu na Evropu, medjutim brojevi su daleko manji nego sto su to bili u zadnjih nekoliko decenija, trend je definitivno u drasticnom opadanju. U Zapadnoj Evropi, stvari stoje jos gore. Iz godine u godinu, razni ekonomski glasnici objavljuju neprestano cifre koliko je mesta za razne inzenjere prazno na Zapadu i kako hronicno ne mogu da ih popune. Evropa je i daleko vecoj dekadentnoj fazi u odnosu na Ameriku koja ni sama ne blista. A da li je svuda tako?

Pa jedan deo sveta koji kao celokupno stanovnistvo broji oko dve i po milijarde u zadnjih par decenija je ponosno poceo da dize glavu. Nema te statistike koji oni ne obaraju. Totalni broj ljudi, godisnji procentat rasta bruto nacionalnog dohotka, broj ljudi koji govori Engleski kao svoj drugi jezik, broj fakultetski obrazovanoih ljudi, broj inzenjera a narocito softverskih inzenjera, broj otvorenih zapadnih firmi na njihovom podrucju, to su sve neverovatne brojke.

Da li ste sigurni da je Evropa ili SAD centar sveta?

Da li ste sigurni da je Evropa ili SAD centar sveta?

Naravno tu su i dalje zemlje velikih kontrasta. Na primer ako odete u Indiju kao predstavnik neke Zapadnjacke firme, sigurno necete imati problema da otsednete u nekom od luksuznih lanaca hotela kao sto su Seraton, Meriot, ili Holidej In gde ce vas noc kostati i 200 dolara iako ste u Indiji. Osoblje na vasoj usluzi ce govoriti skoro savrseni Engleski jezik, bice neverovatno usluzno, cak ponizno, bice besprekorno odeveni sa savrsenim batlerskim manirima, ali ako slucajno greskom podignete roletnu iznad prozora vase sobe u kojoj erkondisn drzi 24 stepena fiksno dok napolju ima 40 ili dok budete, ne daj boze, hodali ulicama Nju Delhija ili Bombaja, mozda ne bas prvom ali vec 2 do 3 bloka udaljenom od vaseg super luksuznog hotela, videcete prizore iz srednjeg veka. Kao iz one stare Borine pesme, videtecete prizore potresne, videcete cemer smrti i jad. Videcete sklepane kolibe za koje bi Cigan Male sa podrucja Balkana izgledale kao letovalista, videcete fekalije kako se slivaju ulicama preko kojih su postavljene daske da se preko njih prelazi lakse. I naravno famozne nezaobilazne indijske svete krave koje niko ne sme da dira.

A ako odete u Kinu, tamo cete videte jos po neki primer. Jedan moj prijatelj koji radi za jednu bitnu zapadno evropsku firmu, otisao je jednom u tehnicku kontrolu jednog od svojih proizvodnih postrojenja u Kini. Radi se o jednom poznatom proizvodjacu telefona, u ovom slucaju bila je fabrika kordlesa . Mnoge fabrike pa i ta nije se nalazila u jednom od velikih Kineskih centara kao na primer Peking ili Sangaj, cesto se takve fabrike nalaze u nekim nedodjijama. Sletis u Peking, pa se onda vozis 8 sati autobusom po nekim uzasnim predelima i dodjes do neke od Boga zaboravljene provincije gde nema nista drugo osim te vase fabrike i u njoj radi 3000 ljudi. Ima nesto i kuca pored fabrike, ali veliki broj radnika spava po kartonskim kutijama u okolnim magacinima, da ne moraju da se vracaju biciklom do svog sela koje moze biti udaljeno 20-30 pa i 50 kilometara. I kad udjete u tu fabriku vidite ogrome dugacke proizvodne linije, ne vidite drugi kraj. Unutra skoro savrsena tisina, disciplina na svakom koraku, jako neoubicajeno za fabricke uslove. I onda taj moj prijatelj, inspektor kontrole kvaliteta se pozali sefu linije Kinezu da su primetili da jedno 1% iz slucajnog uzorka telefona koje su testirali u Evropi nasli su kratak spoj na jednom od cipova na ploci. U tom trenutku se Kineskom sefu linije odmah namrsti celo, upita mog inspektora o kome se cipu radi, zatim ode do neke svoje knjige pogleda ko radi na kontroli kvaliteta tog cipa na liniji i ubrzanim i ljutitim korakom ode do njega. Poceo je nesto da vice na njega na Kineskom, onda je sa poda uzeo neku kartonsku kutiju poceo da je cepa i da savija njene delove praveci neku improvizovanu batinu. Onda je tom jadniku koji je po ceo dan preko nekog mikroskopa buljio u telefone da proverava kratke spojeve nakom lemlenja, naredio da skine svoje zastitno odelo i masku. Onda je to radnik hitro uradio i zatim se okrenuo i ponudio svoja ledja sefu, koji ga je na ocigled svih drugih zestoko opalio nekoliko puta, onda je radnik bez jauka ponovo obukao svoju zastitnu uniformu i bez reci se vratio na svoje mesto. Na sledecoj kontroli uzorka u Evropi je bilo 0% cipova sa kratkim spojem.

Medjutim i pored toga Kindija, taj po broju stanovnika i ekonomskoj snazi kontinent ce prelezati i te decije bolesti akumulacijskog kapitalizma, jer mozda deca tog Radnika/Jadnika sede u nekom podrumu u Sangaju i nalaze se na postdiplomskim studijama kibernetike. Ta nacija Kindija ima neverovatnu glad za afirmacijom.

Da li zemlje Balkana, a narocito Srbija ima neke sanse da konkurise sa takvom silom? Mozda jedine prednosti, u odnosu na Kindiju, koje imaju  su geografska i kulturna blizina sa Zapadnom Evropom, ipak je Kindija drugi svet. Mozda bi vlade tih Balkanskih banana republika trebalo malo vise da uticu na svoje mlade da se upisuju u skole koje obezbedjuju poslove 21 veka umesto na prava, ekonomije ili politicke nauke. I drugo. Nakon tog nesrecnog komunizma i te dve decenije procerdane oko zadnjih balkanskih ratova, mozda je krajnje vreme da se malo misli od cega se zivi.

Advertisements

2 comments on “Kindija

  1. Povratni ping: Web demokratija nije za pakosne babe | Markus Maki

  2. Povratni ping: Pravda – nepravda | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.