Galerija

Zašto se Darvin razboleo od sopstvene teorije

Moram da priznam da sam godinama ziveo sa jednim pogresnim ubedjenjem. Ali nije cela moja krivica. Mislim da se radi o gramatickoj konstrukciji recenice koja se cesto pojavljuje u medijima i udzbenicima. Kada se govori o Darvinovoj teoriji o evoluciji zivotnih vrsta, uvek se govori o tome kako se vrste prilagodjavaju novim prirodnim uslovima. Dakle, semantika ovakve recenice bi nagovestila da postoji neka osmisljenost, neka aktivna akcija koja se preko nekih bioloskih mehanizama prenosi stecena znanja sa generacije na generaciju. Doduse polako, ali sigurno. Stavise, nekoliko puta sam se u toku svog softverskog posla i sreo sa informatickom varijantom evolutivnih, tacnije genetskih algoritama. I ti algoritmi su me prevarili jer su se zasnivali na istoj pretpostavci. Postoji pocetno stanje koje pokusava da resi odredjeni problem. To stanje je sastavljeno od desetina, hiljadu ili vise, u zavisnoti od problema, razlicitih varijanti gde svaka na svoj poseban nacin pristupa poboljsavanju odredjenog problema. Dakle radi se o heuristickom, a ne deterministickom pristupu resavanja problema. Nije poznat celokupan algoritam, vec samo mehanizam poboljsanja. U svakoj iteraciji se meri uspesnost poboljsavanja pocetnog problema, varijante koje imaju nizak procent poboljsavanja se uklanjaju, a geni, odnosno varijante sa visokim procentom se ostavljaju da udju u sledecu iteraciju. Nakon toga se geni koji su preziveli mesaju izmedju sebe da stvore nove varijante ili gene, jer preziveli geni iz prethodne iteracije bi na istovetan nacin poboljsali problem i u sledecoj iteraciji, dakle moraju se stvoriti novi, sa nadom da ce povecati procenat uspeha. Dakle, opet se radi o necem racionalnom gde se tacno prenosti iskustvo iz prethodne generacije.

Veliki revolucionar nauke biologije

Veliki revolucionar nauke biologije

Medjutim, Darvinova teorija to ne tvrdi. Ona iskljucuje bilo koju namernost u procesu. Ona kaze sledece: Mutacije su neizbezne i stalne. Mogu biti sporije ili brze, ali su neizbezne. Nastaju ne zbog toga sto se zivotna jedinka ili vrsta prilagodjava novim ambijentalnim uslovima, vec zato sto su mehanizmi fotokopiranja genetskog materijala projektovani da rade dobro ali ne i savrseno. I pored zanemarljivo malog procenta pogresno stvorenih kopija celija, taj mali procenat je dovoljan da vremenom, radi se o eonima, ne o godinama, dovede cak i do velikih promena. Ali sasvim slucajnih promena. E kako to onda da bas zirafa ima dugacak vrat, krokodil ostre zube, zmija otrov, itd… Zato sto nakon sto se dogodi mutacija koja nije kompatibilna sa odredjenim prirodnim uslovima, jedinke sa takvom osobinom ce nestati. I obrnuto, odredjena slucajna mutacija bas moze da ucini da samo te jedinke prezive u novonastalim uslovima. Dakle prirodni uslovi su sudije koje odlucuju ko ce preci u sledecu generaciju, ali generacije nemaju nikakvu svesnu odluku niti mehanizme favorizovanja odredjenih gena. Radi se o jednostavnim greskama na mikro-reprodukcijskom nivou. Dakle moze se desiti da se genetske promene desavaju u sasvim suprotnom smeru u odnosu na promene u prirodnim uslovima. I onda ta vrsta nestane zauvek. Dakle, sve zivotne vrste koje danas postoje, mogu se smatrati srecnim dobitnicima u lutriji zivota. Samo cinjenica da prirodni uslovi na nasoj planeti su veoma blagonakloni ka bilo kakvom obliku stvaranja zivota cini da postoji ogromna biomasa, pa priroda moze sebi i da priusti tako veliki luksuz da se sa njom poigrava. Drugi razlog sto ta sreca nije tako krhka jer su i genetske promene i drasticne promene u prirodnim uslovima retke. Dakle, zivotne vrste se nisu prilagodile nego su imale srecu da ne budu uklonjene iako su mutirale.

Genetic Algorithms

E sad, to je znao i Darvin ali on je bio duboko religiozan covek, i pored toga sto je sam definisao postulate ove moderne i jos neopovrgnute teorije, cesto je ulazio u misticne krize oko sopstvene teorije. Kada bi pogledao ljudsko oko, na primer, pitao bi se da li je moguce da se takva slozenost moze desiti samo jednostavnim greskama i mehanizmom selekcije? I zdrav razum i religiozno ucenje su nagovestavali da je odgovor ne, ali onda bi Darvin, onako za sebe rekao „Moram da se ubedim u ono sto tvrdim i moram da ucinim da mi prodju te krize“. U Darvinu je postojala citavog njegovog zivota borba izmedju tog revolucionarnog vidjenja na zivot i svakodnevnog zivotnog iskustva koje nije u stanju da meri stotine hiljada ili miliona godina. Mozemo da zamislimo to, cak i razvijamo teorije, ali ne mozemo to da dozivimo. Nasa vremenska jedinica je premala u odnosu na vremenske jedinice genetskih promena. Taj konflikt je bio tako dubok, tako da su sve neobjasnjive bolesti od kojih je Darvin oboleo bile izazvane verovatno tim velikim unutrasnjim nemirom.

Ako želite da odslušate:

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Zašto se Darvin razboleo od sopstvene teorije

  1. Povratni ping: Slepi Sajdžija i programeri | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.