Galerija

Razglednica iz Japana

Ponekad su opsta mesta potpuno tacna. Culi smo svi da su Skoti skrti, Jevreji nepoverljivi prema drugim narodima, Nemci disciplinovani, Spanci i Italijani pevaju po ceo dan. E o Japancima su opsta mesta posebno uklesana u nase psihe i dosta se sporo menjaju. Medjutim kako putujete svetom i upoznajete ljude, cesto se mitovi i legende o raznim narodima vise manje tope. Ima nekih dominatnih crta koje se podudaraju sa izlizanim lajt-motivima, ali svet je sve vise globalan i sve vise se kulture mesaju. E to u Japanu ne ide tako brzo. Opsta mesta o Japanu se i dalje drze jako dobro.

No krenimo redom. Kada sednete u Boeing 747 i na multimedijalnom ekranu ispred vaseg sedista pocinje da se vrti poznata globalna animirana mapa koja pokazuje projekciju planiranog leta, videce ubrzo brojku od 13,000 km to destination. Uzgred voleo bih da znam koja je to kompanija uspela da proda tu aplikaciju, sve, ama bas, sve avio kompanije imaju jednu te istu. Da ta cifra o duzini predstojeceg puta stvara neki osecaj nesigurnosti pa i pomalo straha. Definitivno odlazite u neki drugi svet. I to je upravo tako. Oko dve trecine putnika su Japanci, koji se vracaju domu svome, cim se glavna vrata zatvore, odmah se zabele carape, Japanci izlaze iz svojih cipela i odmah prelaze u papuce, jos dok se nismo ni iztaksirali do piste. Onda poznato naprezanje materijala pri poletanju te ogromne aluminijumske ptice, svako poletanje Dzamba izgleda kao da je poslednje, sve nekako skripi, krcka, trese se, treba podici sve te tone u vazduh. Onda nekako preletite za cas Evropu i onda satima jedna te ista slika sa kamere koja je postavljena ka zemlji. Sibirkse planine, sume i stepe, led i staticne scene. Onda kratak prelazak mora i eto vas, zavrsni manevri za sletanje u Tokio.

Stereotip o Japanu teško odumire

Stereotip o Japanu teško odumire

Prvo, cim izadjete iz aviona i udahnete prvi Japanski vazduh doceka vas ono sto ce vas pratati na svakom koraku u svakoj sluzbenoj situaciji. Usiljeni sluzbeni osmeh, i isto tako, trenirano milenijumima, vestacko dobro raspolozenje, ponizna usluznost. Svo usluzno osoblje, od sluzbenika na raznim salterima, portiri hotela, restorana, robnih kuca, taskisti i vozaci autobusa, cesto su u nekoj uniformi sa obaveznim belim rukavicama.

Drugo, mozete zaboraviti na Engleski jezik, tamo ga prica bas onaj koji mora, onaj ko je bas u dodiru sa internacionalnim gostima, ali i tada je sacuvaj me boze: skromni recnik, veoma jaki domaci akcenat. To je bila prva kobna situacija za nas Evropljane. Ja sam na aerodromu pre poletanja kupio jedan od onih ultra dzepnih recnika japanskog jezika, formata 5x3x2 cm, cisto reda radi, da se malo zabavljam i sto vise mogu uzivim u kulturu sa kojom cu se sresti. Medjutim, ubrzo sam shvatio da ce mi to postati nesto veoma neophodno, neizbezno, ponekad sudbonosno. Pocevsi od prvog problema da Evropski GSM mobilni telefoni druge generacija apsolutno ne funkcionisu u Japanu. Domacin Japanc me je cekao na Aerodromu ali je doslo do neke zabune nismo se nasli. Dakle potrebno je bilo nazvati ga. To je trajalo dobrih 45 minuta znojenja, komuniciranja, na raznim a narocito telesnim jezicima, jer japanski ideogrami pa cak i cifre nemaju ama bas nikakve dodirne tacke ni sam cim koja su mi moja Evropska znanja do sada ponudila.

Trece,  staleski sistem je i dalje sveprisutan pa cak i na podsvesnom nivou. Moj zadatak u toj firmi je bio tehnicke prirode, imali smo pre toga par meseci usporene i neuspesne tehnicke komunikacije preko telefona i e-poste. Moja me je firma poslala da se stvar odblokira. Moj domacin i prevodilac je bio deo marketing tima, ja sam softverski inzinjer i moji su sagovornici bili 4 japanca takodje softverski inzenjeri, jedan tim lider i 3 programera. Nisu skoro ni reci Engleskog znali iako se radi o renomiranoj firmi koja se takmici na medjunarodnom trzistu. I dok smo se mi tako borili i rvali nakon 3 dana u jednoj pauzi za rucak, domacin me je odveo ovog puta u lokalni restoran firme ili kako se to jos popularno zove menza, ali nije bilo telece corbe i skembeta, vec razna jela na bazi ribe i pirinca (i pregrst drugog poznatog i nepoznatog povrca). U jednom trenutku se pojavi i direktor fime koje je brojala otprilike par hiljada ljudi, moj domacin otrca, ili bolje receno necujno na vrhovima prstiju odskakuta do njega i ponudi da ga upozna sa gostom iz Evrope koji je dosao da se resi taj problem koji vec stoji par meseci neresen. Umesto da smo se upoznali, direktor je nesto odrezao u par veoma nemelodicnih recenica u lice mom domacinu. Ovaj se vratio pognute glave i skoro placucim tonom me obavestio da menza nije mesto dostojno u kome se jedan direktor upoznaje sa stranim partnerima, da sam pozvan sutra ujutru u 9:30 u njegovu kancelariju na 11 spratu da se cin formalnog upoznavanja dogodi. I u tom tonu smo proveli tu i narednih nekoliko veceri dok smo u Noodle restoranima glasno srkali supu sa dugackim rezancima. I izmedju dva rezanca i po nekog zvucnog srka cule su se jadikovke moga domacina. On je diplomirao filologiju, smer engleski i radio je kao novinar godinama za jedan prestizan kompjuterski casopis. Dao je u njemu otkaz jer nije mogao da dodje do izrazaja njegov licni kvalitet. Kao akreditovani novinar priman je bez izuzetka i problema u sve najvece Japanske tehnicke firme upravo zato sto je bio novinar prestiznog casopisa.  To mu je jako smetalo zato sto su ga primali zbog renomea firme za koju je radio umesto zbog njegovog samog renomea. I onda je dao otkaz. Ali u to vreme dogodila se poznata Japanska recesija, i nije mogao lako da dodje do posla. Onda ga je zaposlio u marketing timu,  taj direktor o kome smo malocas govorili i moj domacin mu je postao veran i duboko zahvalan. Govorio je kako bi on zavrsio na ulici, da bi moza i gladan bio da nije bilo tako velikog cina direktora. Ja sam ga slusao, a nisam verovao svojim usima. Ali, sta mozete ocekivati od jednog prosecnog Japanca nego da spusti pogled kada Samuraj prolazi pored njega.

Nekom drugom prilikom malo vise o Japanu, jer cela prica ima potpuno neocekivani kraj po onom kliseu bili Nemac, Japanac, Englez i Srbin i naravno sve ih na kraju zezne Srbin.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

One comment on “Razglednica iz Japana

  1. Povratni ping: Gde ste pronalazači? Probudite se! | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.