Galerija

Algodoo, igra za malu i veliku decu

Koliko smo puta igrali video igrice kao mali? Neko nikada, neko normalno, a neko podosta. Cesto cemo cuti kritike kako video igrice zaludjuju i ponajvise zatupljuju igrace. Pa ima i takvih, postoje igrice koje da nismo igrali bolje bi prosli. I mozda barem 50 posto je takvih. Ali ima i onih koji su veoma inspirativni, stavise mislim da bas igrajuci neke od njih me je nateralo da razmisljam kako da napisem jednu svoju. Nije mi nikada bilo dovoljno da ih igram, nego da razmisljam sta je to sto pomera te male crteze po crno-belom ekranu. I pre nego sto sam poceo da se igram na svom prvom Spectrumu 48K, ko je malo matoriji kao ja, igrao se i pre spektruma, koji su vazili kao pravi kompjuteri, na video konzolama koji su bili formata kao pola sveske A5 formata. Imali su samo jednu igru, crno-beli ekran i 4-5 tastera. Neka vrste pretece Nintendo DS, samo mnogo primitivniji. Tesko je bilo dolaziti do njih, a kada bih naleteo mogao sam da se ne odvajam po nekoliko dana neprekidno. Jos uvek se secam decacke fascinacije i divljenja kako je neko mogao tako nesto divno da smisli i napravi. Medjutim vreme leti, nakon nekoliko decenija Google ce smisliti nesto sto mi tada nismo mogli ni da zamislimo. Uskoro izlazi Google App Inventor koji ce omogciti skoro bas svakom, ukljucujuci i decake uzrasta koji sam ja imao kada sam igrao te stare igre da napisu vrsne aplikacije skoro bez znanja programiranja za Android telefone i table. (http://appinventor.googlelabs.com/about/index.html). Graficko programiranje slicno onome koje je Lego izbacio pre nekoliko godina za svoj Robot Mindstorms Next 2.0 (http://mindstorms.lego.com/eng/default.aspx). Umesto programerskih biblioteka graficki elementi koji predstavljaju funkciju. IF THEN ELSE sekvence zamenjene grafickim raskrsem. Ciklusi nacrtani krugovima. I nema pisanja, nego „programer“ vadi jednu po jednu kockicu sa dna ekrana i redja ih u niz. Svaka kockica ima svoju posebnu svrhu. Jedna crta, druga peva, treca aktivira motor, cetvrta ocitava senzor boja, … Vise o tome neki drugi put. To je ozbiljna zabava, postoji barem pedesetak knjiga na tu temu.

Ovaj sat zaista radi

Ovaj sat zaista radi

Vreme prolazi, a ja nikako da prestanem da se igram. Tako sam pre godinu dana naleteo na jednu divnu simulaciju fizike. Naravno sve virtelno. Sve se odvija na ekranu vaseg PC-ja a sve formule odradjuje vas centralni procesor u saradnji sa procesorom graficke kartice. Medjutim, program je tako jednostavno a efektno napravljen, da uopste nije dosada i prepreka za nove korisnike. Nije u pitanju laboratorijska vezba gde mora da se utvrdi relativna i absolutna greska u merenju nivoa napona na sondi 6. Nista tako suvoparno. Izgleda kao AutoCad za decu od 5 godina. Prazan ekran i par toolbarova sa najjednostavnijim mogucim alatkama. Slobodorucno crtanje, krug, pravoguaonik, zupcanik, lanac i kosa ravan. Onda feder, rajsnedla, motor i kreda. I to je sve. I onda nacrtate po neki oblik na ekranu i nista, stoje vasi crtezi nista se ne desava. Onda slucajno stisnete taster ‘Play’ i sve vase forme brzo pljusnu na dno vaseg monitora i nestanu. Sta bi? Pa Play ukljucuje simulaciju koja vazi i za vase crteze. Gravitacija je primorala vase crteze da idu ka dole, a nisam nacrtao podlogu koja bi zaustavilo to padanje. Kada sam to video, aleluja, divota, predivno, zmarci su krenuli sa vrhova noznih prstiju preko kicme do kose. Ma kakav SimCity, tamo je vec sve pre-upakovano, suvise toga vec napravljeno. Ovde ste vi gazda. Docekace vas crni prazni svet kao ono pre Big Benga, a na vama je da mu udahnete zivot. Vas monitor je prozor u skoro neogranicen prostor koji mozete puniti vasim objektima. Simulator podrzava gravitaciju i otpor vazduha, naravno i jedno i drugo se moze iskljuciti. Program ima odlicnu Kliping Masinu za presek, uniju i razliku formi tako da mozete da polako sklapate bilo koju formu. Ako nesto ne zelite da padne zakacite mu rajsnedlu, ako zelite da oscilira, zakacite ga za feder, a ako treba da se mrda ugradite motor. Motor ce preko zupcanika prenositi svoje kruzno delovanje. Naravno ako zupcanici nisu dovoljno dobri mozete ih i rucno popraviti, otvoriti, zatvoriti, dodavati zupce i iznutra ako treba. Svaki objekat ima svoju masu, gustinu i svi objekti su podlozni gravitacionim silama. Tako da je moguce praviti verne simulacije suncevog sistema gde mozete pokusati rucno da ubacite planete u orbite, mada ima i pomagala za to. Trenutna verzija se uglavnom bavi krutim objektima, mada mozete da simulirate i fleksibilne, tako sto cete spojiti krugove sa drugim krugovima federima. Tako da se moze simulirati kako tako i sub-atomska fizika. Ovo treba procitati tiho da se ne uvredi Hajzenberg i njegovi principi o nemogucnosti utvrdjivanja pozicije i brzine elektrona u atomu. No ovo je samo igra, zar ne, moze malo aproksimacije. Da neko ne bi pomislio da je ovo samo igra, mada ceo stil korisnickoh interfejsa na to aludira, mogu se uraditi sasvim ozbiljni eksperimenti. Na primer, setio sam se teorije o haosu i klatna sa laktom. Nacrtate jedan visok a uzak praougaonik i zakacite ga osovinom za pozadinu. Onda ispod njega docrtajte jos jedan isti takav, i malo ih preklopite. Na mestu gde su jedan preko drugog zabijete jos jednu osovinu. Onda ono najvaznije, zakacite kredu na dno onog nizeg), i onda pritisnete Play i divite se. Svi znaju da obicno klatno ima trivijalan hod. Kreda zakacena na njegov kraj bi crtala obicne lukove kruga. Ali klatno sa laktom crta potpuno cudne matematicke krive. Onda tokom simulacije palite i gasite gravitaciju da dodate malo energije sistemu. Verujte mi, dosadni zimski dani vam se cine kratki dok isprobavate sta sve moze ovaj program. A da ,tu nije kraj, sada dolazi najlepse, pretvaranje crstih tela u vodu. Opcija se zove Liquify. I abraka-dabra, bilo koja forma se za tren pretvori u vodu i samo sklizne i otece tamo gde mora. Voda se tretira kao makro-molekularni solid sa odredenom kohezijom i postuje zakone o viskoznosti i povrsinskom naponu. Probajte odmah zakone o spojenim sudovima o kojima smo citali u dosadnim skolskim udzbenicima. Sada po prvi put mi je to postalo nesto opipljivo, zanimljivo. A sta ako sad dignem ovaj cep, sta ce onda biti, … Program nije nov i iz verzije u verziju dodaju nove elemente. U poslednjoj su dodali optiku, dakle lasere, prizme, konvesksna i konkavna sociva. Ako kombinujete lasere, motore, prizme i ogledala imacete prilicno ubedljivi light-show  sa duginim bojama.

Kriva kretanja zaista izgleda veoma složeno

Kriva kretanja zaista izgleda veoma složeno

Program sam poceo da koristim kao beta verziju koja je bila (i ostala besplatna) zove se Phun (ukrsteno izmedju Zabava i Fizika), i mozete je podici sa sajta http://www.phunland.com/wiki/Home. Medjutim postoji i komercijalana verzija Algodoo koja se placa 29 eura i ima support i vise opcija. I ona se dize sa sajta: http://algodoo.com/wiki/Home. Obe verzije koriste isti format za load/save, i sa oba sajta mozete potpuno besplatno skinuti lekcije, tutorijale i oko 25 hiljada sistema koje su drugi korisnici do sada napravili. Ima zapanjujucih scena. Ljudi su neverovatno kreativni kada im date tako veliku moc koja se moze napraviti tako jednostavnim alatima. Vremenom cete igrajuci se ovim programom shvatiti kako pocinjete da otvarate neke stare udzbenike da proverite neke formule koje nikada do sada bas do kraja niste shvatili ili jednostavno da proverite zasto ono sto vidite se desava. Naravno, postoji i verzija sa PC-jeve sa touch-screenom, i to za skole uz poseban popust. Verujem da ce kad tad dospeti i na Apple iPad, dusu je dala za to. Trenutno postoje verzije za Windows, Mac OS X i Linux.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

One comment on “Algodoo, igra za malu i veliku decu

  1. Povratni ping: Algodoo, od danas džabe, i ne samo to…. | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.