Galerija

Moderni Politbirovci

Na ovo pismo me je inspirisao prilog napisan o Stenli Mejeru Ivana Velickovica i njegovom izumu o motoru na hidrogen, koji se proizvodi direktno iz vode elektrolizom u samom autu. Stvar je izgledala dosta senzacionalno, ali je bilo premalo detalja, onda sam seo na Web i potrazio po koji clanak. Ima ih podosta, ali najveca vecina govori o perpetuum mobilu, o kvazi-nauci i teoriji zavere o njegovoj preranoj smrti itd…

Nisam imao dovoljno vremena da to produbim, cak nije mi ni previse bitno, sta se sve nije govorilo o Tesli, koliko je samo imao protivnika u svom zivotu koji su i njega smatrali pseudo-pronalazacem itd. Cak i sam njegov sunarodnik Mihajlo Pupin je bio njegov ostar kriticar. Ono o cemu zelim danas da pisem je tema koja mi se vec neko vreme vrti po glavi i ovaj clanak me je podsetio na to.
Radi se o modernim teorijama upravljanja javnim mnjenjem. Pripadam generaciji kojoj su otvarane oci o zlodelima komunizma, obecavana nam je demokratija kao spas za sve probleme, gradjansko drustvo je odgovor na sva pitanja, vecina mora da odlucuje, mediji moraju biti slobodni itd… Sad daleko od toga da ja mislim da je demokratija losa ili ne daj boze komunizam bolji, ali kako vreme prolazi misli sazrevaju. Odlika veoma mladih je da lako ulazi u euforije raznih pred-znaka i znacenja. I jos vaznije, lako odstupanje i izlazenje iz jedne i ulazak u drugu i tako s ideje na ideju, sa cveta na cvet. Svaka dob ima svoje odlike. Mi stariji mladici i oni jos u dubljoj mladosti, medjutim, vec imaju dozu skepticizma prema svakom od tih cvetova, pa onda vide da ni taj komunizam nije bio bas toliko los, niti da je ta demokratija bas tako divna. No, zasto i kako, pa evo zasto:

Ko se okreće stalno za novim Suncem, pre ili kasnije se jako opeče. Budite svoji.

Ko se okreće stalno za novim Suncem, pre ili kasnije se jako opeče. Budite svoji.

– Prvi primer, takozvana slobodna stampa. I pre interneta, a narocito sada, svima su puna usta slobode, nezavisnoti, objektivnosti, ekvi-distance itd…. Nista dalje od istine. Doduse, postoji u svakoj zrelijoj zapadnoj demokratiji pregrst malih lokalnih novina ili sajtova koje cita zanemarljiv broj ljudi i one koliko je to u njihovoj moci odgovaraju tom opisu vise manje. Naravno tesko je i postenom novinaru istinu da pise ako mu je tesko nje se dokopati, jer su prave informacije uglavnom nedostupne ili tesko dostupne. Velike novine kao New York Times, Spiegel, Figaro, Pravda i koje cita najveci procenat stanovnistva uvek pripadaju nekom, cak cesto se i zna kojoj partiji pripada vlasnik ili barem koje je partije simpatizer. E pa te partije vrse veliki pritisak na svoje novinare. Direktne, indirektne, iznudjena auto-cenzura novinara samo su neke od tehnika kontrole sta i kako ce se objavljivati. Nekad je ta kontrola zasnovana na tome da ne moze svako da pise sta mu padne na pamet bez citiranja izvora, a nekada su izvori opasni, pa se ne sme pisati. Ali jos cesce novine su sredstvo za postizanje politickih ciljeva i postoji citava nauka kako dozirati i filtrirati informacije. Naravno, stil je daleko od stilova politbirovaca, sve su to polu ili tri-cetvrt istine, tako da je uvek tesko videti gde je laz ili losa namera, uz to politicke ideje su izmesane izmedju sporta, kulture, tv-repeortara i vremenske prognoze, najveci deo novina je 100% tacan, ali ono sto nije izgleda tacnije jer ako imate 100% tacnu sportsku kolumnu ili tv-vodic, to ce povecati prosek kredibilnosti i celih novina, pa ce lazni deo lakse proci.

– Drugi primer, apsolutno gnusanje nad teorijama o konspiraciji. Veoma je tesko, skoro nemoguce cuti od vidjenijih politicara iz bilo koje zapadne demokratije da daje bilo kakav kredibilitet i jednoj teorizi zavere. To uvek posprdno opisuju, naglasavajuci da su to prevazidjeni koncepti, da je to kao kada se pricalo o vampirima, ljudima bilo dosadno pa izmisljali svasta. Svi ce se sloziti da je tesko organizovati jednu jedinu firmu da misli po jednoj ideji. A da ne govorimo o celim jednim velikim novinama ili drzavi. Ljude je tesko sve naterati da pevaju bas isti ton u horu. I lako je razumeti zasto moderni politicari sa skepskom opisuju teorije zavere. Ali i to je daleko od istina da zavera nema. Postojale su istorijski razne razotkrivene organizacije koje su potpuno konspirativno delovale ili deluju. Narodu najpoznatiji je masonski pokret mada ih je bilo svih vrsta i boja. Pa kako to da su bas sve nestale? Pa nisu, medjutim tehnika propagande moderne demokratije je da ismejava konspiracije negirajuci njihovo postojanje upravo zato sto je lakse da neke od njih (sa vecim ili manjim dometom) i zaista postoje. Moze to biti energetski lobi, moze biti neka vojna organizacija, neka verska sekta, ali ako se negira njihovo postojanje, svaki incident izazvan njihovim delovanjem bice objavljen kao crna hronika.

Primera ima vise i mozda neki drugi put o ostalim vidovima, ali sta je vazno. Vazno je biti agnosticki nastrojen prema svim teorijama, novinama, knjigama, verama, organizacijama, a narocito internet sajtovima. Treba citati sto je vise moguce, svaki dan nauciti po nove dve tri stvari. Drustvo je dobro cak iako u njemu postoje demokratske devijacije, jer nema dobrog demokratskog drustva bez pluralizma. Svako moze nesto da misli, da pise i propagira. A mi sve to moramo da filtriramo, merimo, vrednujemo, klasifikujemo. Moramo biti spremni da menjamo svako, pa i najutemeljenije ubedjenje ako dodjemo do dovoljno jakih novih argumenata. To je tesko, potrebna je velika energija za to, ali pomislite sta bi bilo kada ne bi bilo toga. Kada bi bila jedna istina, u jednim nacionalnim novinama koja sve zna i koja ima sve odgovore. Pa bilo je i toga, a onda kao posledica toga, onaj koji se usudi da nesto pisne suprotno od onog zvanicnog zavrsi negde u mraku. Totalitarna drustva su laka i jednostavna za zivot, ako imate um kao suncokret, okretacete se lako za zvanicnim suncem, sve je divno i krasno, nema sumnje i nema razmisljanja, neko je vec sve smislio za vas. Sad, svako od nas ima izbor. Lagodan zivot bez lupanja glave, ali bez mogucnosti saznavanja istine i onaj tegoban gde se svaki dan mora i to dobro razmisljati i pored toga imate samo samo nadu, a ne sigurnost da cete doci do istine. Sasvim je razumljivo zasto najveci deo stanovnostva bira ono prvo, cak i u zrelijim zapadnim demokratijama, a da ne govorimo o ovim novopecenim ili zemljama koje su jos na nivou monarhija ili klanskih zajednica. Zato kad procitate nesto na internetu, nemojte to odmah prihvatiti, pogledajte negde drugde, popricajte sa vasim bliznjim, posavetujte se, nije lako ali se mora.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

One comment on “Moderni Politbirovci

  1. Povratni ping: Predlog Ajzeka Asimova za bolje čovecanstvo, deo 2 | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.