Galerija

Pretežno Oblačno

Mi koji se bavimo i/ili zivimo od informatike cesto smo skloni da precenjujemo prednosti novih tehnoloskih trendova. Najnoviji alat, operativni sistem, programski jezik, programerska paradigma, nova forma distribucije, novi form factor, uvek dodaju nesto izazovno, zanimljivo pa cak i provokativno. I mi, kao bumbari, prelecemo sa cveta na cvet. I mirisemo i udisemo polen i opijeno preuvelicavamo prednosti novina.

Poslovno, nalazim se pred jednim vaznim projektom i treba da se donese arhitektonska odluka kolike ce jedan odredjeni informaticki sistem biti deo oblaka. Informatickog oblaka, naravno ili-ti cloud computing. Ja i tim mojih kolega bavimo se raznim analizama koliki stepen oblacnosti da uvedemo u nas projekat. Nista, malo, pretezno ili sve. Za neke bi ta odluka bila laka: pretezno ili sve. Dekada 2010-2020 u vodecim civilizovanim zemljama poistovetice prisutnost brzog interneta sa prisutnoscu struje ili pitke vode. Cak i zemlje Evrope u kojima se ratovalo, ako stavimo ruku na srce, nisu imale struju u zanemarljivo malom vremenskom intervalu posmatrajuci citave nase zivote. Najveci broj analiticara prognozira da ce ne samo internet, vec brzi internet biti nesto sasvim obicno, kao uticnica za struju u zidu ili slavina za hladnu i toplu vodu. Ako bi ta prognoza bila tacna, nema ni malo sumnje da cloud nudi velike prednosti u odnosu na licne desktop ili server racunare. Svi znamo da softver brzo zastareva, a hardver jos brze, a potrebe stalno rastu. Ako placate Internet Oblaku neku pretplatu, Oblak ce imati obavezu da svoje racunare kupuje, azurira, dodaje i odrzava. I ne samo racunare vec i operativne sisteme, anti-viruse, patcheve, nove verzije itd… Ako vam treba vise snage, dodace procesore sa vise jezgara, ili dodati nove racunare, ako vam treba vise prostora za skladistenje podataka, dodace nove diskove, vasi podaci ce biti uvek bekapavoni, nestanak struje u server farmi nece prekinuti obradu podataka, jer ce se aktivirati generatori. Ozbiljni oblaci su cesto replicirani na vise mesta globalno, tako da i distribucija vasih proizvoda u poslednjoj milji (last mile concept) ce biti brza za vase korisnike. Dakle, Internet Oblak radi sve ono sto radi dobavljac struje, on gradi centrale, dobavlja mazut, postavlja dalekovode, gradi pod-stanice, transformatore, osigurace, brojila, vase je da ubodete uredjaj u zid i on samo radi. I za to placate odredjenu pretplatu. To se u arhitekturi zove Podela Posla i Odgovornosti ili Separation of Concerns. Davno su prosla vremena Edisona kada je svaki kvart imao svoje centrale koje su snabdevale po nekoliko kuca debelim zicama i jednosmernom strujom, dosao je Tesla sa konceptom naizmenicne struje, visokog napona, sa malim gubitkom struje na velike distance i svi Edisonovi generatori su nestali kao da ih nikada nije bilo. Da li vreme dolazi da posaljemo u penziju sve nase mocne racunare oko kojih stalna briga oko odrzavanja i visok trosak za njihovo kompletno posedovanje? Mozda. Mozda je pred nama koncept lakog racunara sa relativno jakom grafikom i glavnim procesorom i nekim skromnim diskom, a sve drugo je u Oblaku, vase je da utaknete mrezni kabl u zid ili u bezicni ruter, a sve ostalo je sa druge strane. Vase je da znate sta hocete, koje aplikacije da koristite ili razvijate.

Postaće nešto tako obično kao utičnica za struju u zidu

Postaće nešto tako obično kao utičnica za struju u zidu

Medjutim za neke odluka o Oblaku nije tako laka. Mnoge firme imaju puno podataka koje moraju stalno slati gore na oblak i onda cekati kisu da se obradjeni podaci vrate dole na zemlju. Ako je ta kolicina velika, a cesto jeste, onda je jako tesko odluciti se na koriscenje oblaka, trosak prenosa podataka gore i dole veci je nego usteda na infrastrukturi. I to je i najveci neprijatelj Oblak modela, jer najveci deo sistema je lokalno orijentisan. Medjutim, sto se vise aplikacija u lancu informatickog sistema penje na oblak to je sve manja potreba da podaci ulaze i izlaze. Tendencija je da ce silazak sa oblaka svesti na pracenje preko konzola stanja odvijanja u oblaku, a to zahteva daleko manji opseg prenosa. Dakle, ulazak u oblak je tezi na pocetku, a onda sve laksi i laksi, najvece investicije se desavaju na pocetku tranzicije. I jednog dana kad i ako vecina sveukupnih informatickih sistema bude na oblaku, skoro ce potpuno nestati ulaz i izlaz podataka sa oblaka, vec ce se programima samo upucivati adresa ili pozicija u kom oblaku na pretezno oblacnom nebu se nalazi odredjeni podatak.

Dakle izgleda kao da je odluka oblak da ili oblak ne uglavnom oblak da i to sto vise. Jer sto ga je manje to ce biti manje isplativ. No, nije prici jos kraj, osim teorijskog koncepta treba resiti i prakticne probleme. A oni nisu toliko na fizickom planu, pa cak ni ekonomskom. Najverovatnije ce cene oblaka biti dosta nize nego cene posedovanja ekvivaletne opreme lokalno i verovatno je da ce brz internet biti sveprisutan, barem u ovom nasem delu sveta, ali je najveca prepreka na softverskom nivou. Sigurno ce i tu doci do sukoba giganata oko cloud operativnih sistema. I Google i Apple i Microsoft i Amazon i Oracle i drugi, svako ce navoditi vodu na svoju vodenicu i postavljati svoje zamke nebili pridobio klijente i opet ce doci do fragmentacije oko programerskog interfejsa kao sto je to bilo u vreme desktop racunara i kao sto je to sada u mobilnom segmentu. To je u stvari najveca prepreka i tu se lome koplja. Oblak da, ali za koga se vezati, da li se vezati, ako se ne vezemo kako to uciniti. Dugorocno je najbolje ne vezati se, ali je to obicno kratkorocno najskuplje jer ne vezati se znaci investirati u neki licni apstraktni programerski nivo. Odluku ce svako morati sam da donese, ali verovatno pitanje nije Da li to uciniti, vec kad, kako i koliko.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

One comment on “Pretežno Oblačno

  1. Povratni ping: Decentralizovani računarski oblak, evo kako… | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.