Galerija

Od krompira, preko krava do putovanja u svemir

Ako hodate Balkanskim selima, Srbijom, Bosnom ili Hrvatskom (ali ne i Slovenijom, jer tamo stvari uglavnom funkcionisu) cak i pocetkom dvadeset prvog veka, videcete dva veoma vazna fenomena.

Prvi je da je velika poljoprivredna povrsina neobradjena, a drugi je da i to sto se obradjuje se radi uglavnom motikom. Da, ima tu traktora, motokultivatora, po koja motorna kosilica itd, ali i dalje vidite seljake u smedjim potkosuljama kako znoj liju od jutra do mraka. Veoma je malo inovacije. Nema privredne delatnosti sa perspektivom bez inovacije. Cak sam od nekoga i cuo sa poslovicu, „delje kolac k’o i njegov otac“. Cak kad i dodjete kod nekoga i pitate sa jako puna takta zasto to sto radi radi kao mentalno zastao (blazim recima naravno) u 99.9 slucajeva cete cuti odgovor koji nakon malo insistiranja se uvek svede na to da ga je tako naucio njegov roditelj, pa onda njega njegov i tako ko zna koliko generacija unazad. I ti sto rade, polome se od posla, oni se stvarno muce i cak imaju neku kulturu mucenja. Stalno cujem da jedan seljak zadirkuje drugog na racun da se malo previse odmorio, video ga je tamo s komsijom da je malo previse sedeo itd. Veoma retko, skoro nikada ne cujem da neko zadirkuje drugog o nacinu kako nesto radi. To spada nekako u tabu teme, svako ima svoju nauku i u to se ne dira, ali ako ne zapinjes motikom ceo dan, onda tu moze slobodno da padne kritika. Naravno, govorim o malim zemljisnim posednicima, najvise do nekoliko desetina hektara.
Ukoliko predjete u stale i gledate sta rade sa kravama i ostalom stokom, stvari su veoma slicne. Uglavnom kriminalni higijenski uslovi, veoma mala vestacka selekcija, za agronome mnogi nisu ni culi, a ko i jeste poredi ih sa baba-vracarama, tipa ma sta oni znaju….

Ako je moj pradeda i deda ovako gajio piliće, ne znači da moram i ja

Ako je moj pradeda i deda ovako gajio piliće, ne znači da moram i ja

Sad, ako pogledamo tipicnu podelu kolaca bruto nacionalnog dohotka u Zapadnim razvijenim zemljama, obicno poljoprivreda bude ispod 4%, industrija ispod 25% i ostatak su usluzne delatnosti. Dakle, s obzirom da poljoprivreda cini tako mali deo ekonomije neko bi mogao da pomisli da ma koliko bili neefikasni, radi se o nevaznom delu kolaca. Medjutim, to bas nije tako. Prvo zato sto podela na ta tri dela pomalo zavarava. Zato sto u industriju spada i proizvodnja keksa ili virsli ili gotove ili polu-gotove hrane.. A i zato sto u usluzne delatnosti spada i distribucija i prodaja hrane, bilo direktno iz poljoprivrednog sektora bilo iz industrije hrane. Na kraju, deo nacionalnog dohotka koji se bavi hranom daleko nadmasuje zanemarljivih 4%. Drugo zato sto, barem na Balkanu, sve polazi sa sela, sva kultura i nekultra. Dakle, ako je seljak nekulturan, ni ostali necemo biti bolji. Zavrsiti neke skole formalno, znati koliko ima stanovnika u Zimbabveu nece doneti kulturu takozvanim gradjanima. Oni ce jednako neefikasno raditi neki radnicki posao u industrijskom sektoru i praviti iste greske koje su pravili kad su bili seljaci. I isto tako u usluznom sektoru. Kultura i pravo obrazovanje su potrebni svima i svi ce od nje imati iste koristi ma sta god radili. Sve je nauka. Bioloska ili organska poljoprivreda su veoma komplikovane discipline. To su discipline za koju je potrebno mnogo vise znanja nego grbace.

Ali za to je potreban sistem. Nisu ljudi krivi. Ljudi rade onako kako su nauceni. Isti taj seljak kad ode u tudjinu u Holandiju ili Dansku ili vec u samu Svajcarsku, postaje efikasna masina za proizvodnju zdrave hrane. Dakle nisu geni u pitanju, vec znanje. Danac to ima, Balkanac nema (ili ima malo). Prava tragedija Balkana je u tome sto ljudi koji nesto znaju u bilo kojoj oblasti budu pregazeni nametljivim Crnogorcima u Srbiji ili Hercegovcima u Hrvatskoj. Svaka cast i jednima i drugima i oni imaju neki iskonski urodjeni talenat za vladanje. I sve zasnivaju na zdravom razumu i licnim interesima, ali odavno obican zdrav razum nije dovoljan da bi se nesto izuzetno uradilo. Za to je potrebna jos i tvrda nauka koja se dugo godina mora uciti u klupama.

A malo za inspiraciju na kraju, dok sam danju hodao po selima, nocu sam lutao internetom. I naleteh na dve svemirske agencije koje nude komercijalni let u svemir, cak ne i za prevelike pare. Virgin Galactic i Space Adventures to nude. Ova prva nudi za svega $200 K let u orbiti oko Zemlje. Dakle radi se o svoti pribliznoj ceni jednog malo boljeg stana u Beogradu, ne radi se samo o milionerima koji to mogu da plate. Nacinite mali korak svaki dan ali u pravcu neceg velikog. Drugi su postigli odavno mnogo vise na takav nacin. Sudbina je u vasim rukama, ako vi to zelite. Jedina urota je u vasem umu.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

One comment on “Od krompira, preko krava do putovanja u svemir

  1. Povratni ping: Elektronske računaljke više koriste nego štete | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.