Galerija

Problemi političke korektnosti

U nasoj staroj Evropi, a jos vise u Americi sve vise je vazan termin politicko korektne komunikacije. Ne smete reci crnac, vec afro-amerikanac, invalidi su osobe drugacije sposobne, a cigani su romi. Naravno ima debelih razloga zbog cega se do toga doslo i zasto je izrazavati se politicki korektno korisno za covecanstvo. Ali svaka dobra namera ima i svoje limite. Ima ih vise, ali ja bih se danas osvrnuo na religijsku toleranciju. U klimi bez jasnih ideja u nekoj vrsti navigacije kroz gustu maglu, izgubili smo neke bazne vrednosti i zamenili smo kulturnu otupljenost sa politickom korektnoscu. Danas postoji vise dominatnih religija i stotine sporednih i na kraju sekte i sektice. One koje direktno uticu na globalne tokove na nas deo sveta su hriscanske varijante katolicizam, protestantizam i islam. Naravno tu su i druge hriscanske varijante kao na primer pravoslavlje, jehovini svedoci, zatim daleko-istocni budizam i sintoizam, ali one ili nemaju dovoljnu kriticnu masu ili su dovoljno ne-agresivne da ne predstavljaju neki bitniji uticaj na Evropu. Zvanicno, sve zapadne demokratije i najveci broj istocnih je deklarativno laicki orijentisano, sto znaci da pravo na kult imaju svi gradjani i da su svi vidovi kulta ravnopravni.

Ko misli da će ćutanjem problemi nestati, toga će ti problemi zgaziti

Ko misli da će ćutanjem problemi nestati, toga će ti problemi zgaziti

Drugo, formalno nijedan od njih nema direktnog uticaja na drzavni aparat. Drzava se bavi zakonima a religije dusom. Politicki korektni gradjani ce skoro jednoglasno, kao posledica, izjaviti sa nekom dozom ponosa na svoju demokratsku zrelost da oni postuju svaku religiju bez obzira koja je u pitanju. I u to velika vecina i veruje, a ne samo izjavljuje. E tu je limit politicke korektnosti. Religije su samo formalno neutralne. One nemaju zakonskog osnova da se mesaju u pitanja drzave.  Ali kako u slobodnim demokratskim drustvima svaka politicka organizacija, na kraju svaki pojedinac, pa i religija kao dobro organizovana politicka zajednica ima puno gradjansko pravo da iznosi, promovise i lako namece svoja misljenja preko raznih medija potpuno je jasno da sa prakticne strane religije i te kako imaju uticaja na drzavne poslove. Religije ne deluju samo u privatnoj, moralnoj ili emotivnoj sferi. One sasvim jasno objavljuju sasvim prakticne proglase kao posledice nekih svojih doktrina. Zabrana abortusa zenama, zabrana kontracepcije, autanazije, kloniranja, uzgajanja staminalnih celija, neke cak zabranjuju i transfuziju krvi, Neke zabranjuju rad zenama, pravo na posedovanje putnih isprava, pa cak i odlazak u skole, neke poistovecuju evolucionizam i kreacionizam. Medijska prisutnost religija je jaka, one su vekovno stare, mudre, dobro organizovane i bogate zajednice sposobne da sasvim aktivno, vesto i sa profitom uticu na glasace koji na referundimima i birackim mestima glasaju pod njihovim jakim uticajem i time religije indirektno menjaju i zakone.

Dakle, gradjanima koji se ne slazu sa nekim ili svim proglasima nekih religija ne moze biti sve jedno i ne mogu jednostavno postovati sve religije, ma koliko to pomodno ili demokratski zrelo zvucalo. Ako za neke gradjane pravo na razvod braka predstavlja steceno pravo i odredjenu slobodu izbora, nije nemoguce da se ta sloboda i ukine ako religijski uticaj dostigne kriticnu masu po tom pitanju. Dakle, kao sto postoje zvanicni politicki neistomiljenici, levica, desnica, centar, zeleni i tako dalje i religijske organizacije koje su indirektne politicke organizacije bi trebalo tako posmatrati. I delovati u skladu s tim. Ko je za treba da ih podrzava, ko protiv treba da se bori isto kao i protiv bilo koje druge partije koju ne podrzava. One nisu neutralne i po mnogim misljenjima uvazenih sociologa imaju veci uticaj na birace nego tradicionalne politicke stranke. Stavise, njihov uticaj je jak i u drugim oblastima van politike. Narocito nauke ili jos vise, primene nauke. Nije svejedno u koji skup moralnih vrednosti veruju inzenjeri kao oni koji najvise primenjuju rezultate nauke. Hriscani, muslimani, budisti, ateisti ili agnostici imace razlicite poglede na to koje su primene moralne a koje nisu.

Sta ce nam doneti buducnost? Mozda postoji obecana zemlja, stapanje sa beskonacnim, hriscanska ljubav, reinkarnacije i tako dalje. Ljudska buducnost ce ici onim smerom koju kriticna masa verovanja usmeri. A moze i da se desi onaj citat iz filma Terminator 3 „SkyNet postaje samo-svestan u 2:14 ujutru po istocnom vremenu nakon svog ukljucivanja 4 avgusta 1997“.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

2 comments on “Problemi političke korektnosti

  1. Povratni ping: Priroda ili ambijent? | Markus Maki

  2. Povratni ping: Patološki slučaj tviterašenja – Biljana Srbljanović | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.