Galerija

Veština predlaganja, a ne praznog ogovaranja

Evo jos jednog u ciklusu: „male tajne velikih majstora“. Naucili smo u nekim od ranijih priloga, da su greske koje covek cini najcesce osnovne, jer da bi se pravile velike i kompleksne greske, morate prvo da resite dugi niz osnovnih i ne padati na njima i doci do nivoa kada nesto kompleksno radite i tek onda imate verovatnocu da pocinite veliku gresku.

Videli smo to u piramidi na pet spratova klasicnih razloga zasto timovi u organizaciji ne funkcionisu. Ali postoji jos citav niz nekih drugih malih tajni koje zahtevaju uzasan napor, ali jednom kada se savladaju postaju deo naseg karaktera i mi postajemo bolje licnosti. Statisticki, prisluskujte neki razgovor u restoranu za susednim stolom, slusajte sta govori kasirka sa musterijom, na kraju pratite pomno i svoje sopstvene razgovore. Statistika, taj surov inspektor i pretvarac dogadjaja u brojeve, reci ce, da u svim tim prilikama, najvise upotrebljavana izrazajna forma ce biti TRAC ili kukanje. Za neke je to mentalna higijena ciscenja stresa, najveci broj ljudi ne zna kako resiti probleme, pa i one najjednostavnije, ali problemi postoje i pritiskaju ih. I moraju nekako da ih izbace iz sebe i najbolji lek za koji znaju je da to nekome ispricaju. Ali to ce u malom broju slucajeva i resiti problem. Medjutim, to ce stvoriti problem navikavanja nasih umova na individualnom nivou na pasivnost. Kada se problem isprica, stres ce se smanjiti, ali osecaj nesposobnosti i licne ogranicenosti ce nam se za jos jednu crticu povecati. Kada to radi puno ljudi, na nivou grupe ili vecine stanovnistva, to postaje kultura jednog naroda: kultura ZALBE a NE PREDLOGA.

Od kukanja nema vajde. Samo razmišljanje i akcije

Od kukanja nema vajde. Samo razmišljanje i akcije

Neki ljudi su se time jako bavili pa i knjigu napisali, naravno Amerikanci, oni su ti koji uvek imaju vremena da se bave tako nekim, na prvi pogled, besmislenim problemima. Ako odete na ovaj sajt, videcete da nudi narukvicu koju treba da drzite na jednoj ruci i treba da izdrzite 21 dan bez i jedne zalbe. Kad god uhvatite sebe da ste prekrsili sopstveni zavet, morate da prebacite narukvicu na drugu ruku i brojanje pocinje od 0 ponovo. I tako s ruke na ruku sve dok ne izgurate 21. Jednom kad ste stigli do 21, narukvicu mozete da odbacite, vas karakter je izlecen, vise nemate potrebu za njom, vi kontrolisete svoj um, za svaki problem koji postoji, vi ga uocavate i postavljate predlog, jedan dva ili vise ili konacno resenje. Vi postajete aktivan clan planete ljudi koji resavaju probleme. Kada to radi grupa ljudi ili citavo stanovnistvo i kultura naroda se menja. Narod ulazi u novu fazu, ne ceka da mu neko iz neke institucije donese resenje, nema alibi za svoju neaktivnost i zahteva vise od politicara. Kada covek promeni jednom u sebi sta od samog sebe ocekuje, onda ce ubrzo promeniti i sta od drugih ocekuje. I tako ce politicarima biti teze da se bave pretezno licnim interesima. I to je problem u svim zemljama sveta. Postoji veliki paradoks, sto je demokratija zrelija to je % ljudi koji izlazi na izbore sve manji i manji, ljudi su depresivni i ne veruju da njihov glas ima ikakvog uticaja na bilo sta. Postoji veci broj razloga za to, jedan od tih je kultura zaljenja. Najveci broj problema se resava korak po korak. Za ovaj vam nije potrebno yoga treniranje, fakultet ili tako nesto komplikovano, stavite sebe na probu, da li mozete da izdrzite 21 dan bez i jedne zalbe bez konkretnog predloga kako resiti uzrok zalbe.

Na primer: Danas sam bila u posti ispred jednog dosadnog penzionera, cekala sam 45 minuta?

to je zalba, narukvica ide sa ruke na ruku, padate.

Pretvorito to u: „Shvatila sam da se penzije dele prvih dana u mesecu. Nastojacu da kada idem u postu idem drugim danima i najvise za vreme rucka kada drugih nema“.

Zvuci banalno, ali je tako. Resite 1000 banalnosti i kvantitet ce preci u kvalitet.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 19 min 35 sek

Advertisements

One comment on “Veština predlaganja, a ne praznog ogovaranja

  1. Povratni ping: Tehno-Paranoja: Crno Ogledalo | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.