Galerija

Treba se baviti neprijatnim problemima

Mnoga sam iskustva stekao lupajuci svojom glavom kroz zid. Mnoge rane i dalje po malo peku, a ponekad i srce zaboli. I naucio sam gde sam pogresio i kako se ne treba ponasati. Ali zasto uvek tako, zar je to jedini nacin? Za mnoge od problema koje sam iskusio nasao sam opis i resenje u raznim knjigama mnogo kasnije nakon sto su se dogodili. Eh te knjige, sve u njima pise, samo treba znati koje delove kojih knjiga procitati. I sto je najvaznije kada ih procitati. Ima ih toliko mnogo, neke izgledaju manje, neke vise ubedljivo. A i mnogi su skeptici da knjiga ista moze da nauci, narocito u medjuljudskim odnosima, jer kao i pamcenje, tako i sticanje nekog drustvenog iskustva zahteva dobru i jaku emociju da ih otprati, da ostane duboko usadjena u nase umove.

Scena iz filma Pulp Fiction, Mr. Wolf, u stanju je da reši i najgore probleme

Scena iz filma Pulp Fiction, Mr. Wolf, u stanju je da reši i najgore probleme

A mozda postoji i neki drugi nacin. Mozda je dovoljno citati knjige koje jasno opisuju zive dijaloge, situacije i iskustva drugih ljudi da bi lakse prihvatali nova saznjanja bez obaveze da sami prodjemo kroz njih. Mozda nije cudno da su blogovi tako popularni, bas upravo zbog toga sto ponekad mozemo da lupamo tudjom glavom kroz tudje zidove da bismo nesto naucili. Ja sam povremni potrosac blogova nekih ljudi za koje mislim da me mogu necemu nauciti. Tehniku koju sve vise koristim je citanje teksta i onda insceniranje tog dogadjaju o okviru svoje porodice, prijatelja ili kolega sa posla. Neka vrsta pozorista u kuci po scenariju nadjenom u takvim tekstovima, blogovima, knjigama ili casopisima. Ako simulirate dobro dijaloge nacicetese sami pomalo u situacijama u kojima su se autori scenarija nalazili. I stvoricete dovoljnu dozu emotivnog naboja da uskladistite to znanje skoro kao da ste ga vi zaista doziveli. Procitati je jedno, odigrati uloge sa zivim ljudima je nesto drugo. Mi smo drustveni bioloski automati, ne moze sve da se resi lezeci u krevetu i ploveci internetom.

Evo jednog scenarija koji ja pisem i koji preporucujem drugima da stave u pozoriste. Nesto je moje, nesto sam nasao kod drugih autora i sve to upakovao u sledeci savet:

Savet: Stalno ulazite u pozitivne konflikte. Ljudi su neskloni tome, svako sedi u svom svetu, ne zeli da dira druge i ne zeli da ga drugi diraju. Divna idilicna iluzija da su problemi reseni. Ali problemi u stvari samo cekaju iza ugla da vas napadnu kada najmanje ocekujete. U jednoj firmi gde sam radio, moje radno mesto se nalazilo pored grupe nekih administrativaca, pa sam cuo ponekad kada se rasplinu u nevine dijaloge ko je sta radio za vreme vikenda, ko je s kim usao u vezu, gde ce sutra na veceru i ostale balade na temu „o bezbrizni svete padni mi pod noge“. To su ljudi koji spadaju u neophodni balast, treba neka birokratija da se odradi, nije dovoljno automatizovano i treba da budu srecni dok uopste postoji njihovo radno mesto. Oni ne resavaju probleme, nikada, oni tu sede samo zbog nesavrsenosti procesa firme. Vec sutra ce neki novi razvoj u tehnologiji, kao gumicom, izbrisati njihova radna mesta. A mi ostali, ako zelimo da zaista budemo korisni, moramo resavati probleme. Svaki dan imamo stotinu mogucih aktivnosti kojima mozemo da se bavimo. Ono sto ja preporucujem je da svako popodne pre nego sto odete sa posla na mali papir napisete najvise 3 zadatka kojima cete se baviti sutra i koje cete zaista resiti. Nezavisno od toga koliko ce vas to boleti, koliko cete racionalne, emotivne i drustvene inteligencije morati da potrosite da biste to resili. Ako imate kolegu koji vas nervira, ako imate sefa koji ne razume vas posao, ako imate ljude kojima rukovodite ciju sposobnost ne cenite previse sve to i mnogo vise su razlozi zasto resenje nekog problema mozete da odlozite. Medjutim, po zakonu konstantnosti kolicine problema u svemiru, problemi su samo odlozeni, a ne reseni. Dakle, ucinite napor, koncentrisite se sto bolje mozete, udahnite dobro i krenite u svakodnevne bitke. Mirni, stalozeni, ali jako uporni s namerom da resite. Nakon 1, 2, 5, 10, 100 problema, videcete dva divna efekta koji se desavaju. Prvi je da cete dolaziti kuci mnogo zadovoljniji upravo zato sto ste resili problem cak iako ste morali da udjete u pozitivan konflikt. A drugo je sto vise problema na pocetku resite, to ce ih se manje postavljati kasnije. Efekat lavine neresenih problema nagomilava i moltiplicira druge. Ali treba pri tom voditi racuna o necemu jako vaznom. Resavati probleme NE ZNACI pobedjivati u svim okrsajima. Ponekad cete vi biti u pravu, ponekad vasa suparnicka strana, a ponekad, cak najcesce ni jedna ni druga, istina je bila negde na pola. Resiti, znaci rascistiti i kada to ide u vasu stetu, jer je vas suparnik bio u pravu. U svakom slucaju, to ide u vasu korist jer je problem zatvoren, ide se dalje. Naravno, gledajte da resenje problema ne bude vase otpustanje sa posla, mada ni to ponekad nije tako lose kao sto na pocetku izgleda. Mozda je posao koji ste radili unistavao vas zivot.

Pre nego sto udjete u to, predlazem par vezbi kojima se mozete baviti pre nego sto krenete u konkretne okrsaje, trenirajte da sebe dovodite u nezgodne situacije i da se na njih navikavate. Na primer, gledajte na javnim mestima neku lepu devojku (ili mladica) pravo u oci i ne budite vi prvi koji ce oboriti pogled. Zaustavite zgodne devojke i izjavite im da vam se svidjaju i trazite im broj telefona, ali ne radite to kao manijaci, vec sa stilom. Lezite na pod po 5 minuta na javnim mestima punim ljudi, idite na nudisticku plazu i tako dalje. Ocvrsnite u situacijama kojih se bojite.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 29 min 55 sek

Advertisements

One comment on “Treba se baviti neprijatnim problemima

  1. Povratni ping: Malo o produktivnosti | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.