Galerija

Zašto se isplati ne prestajati sa traganjem?

Svaki dan u novinama citamo o crnoj hronici, o korupciji, o politicarima koji uglavnom resavaju samo svoje interese. I tako iz dana u dan, iz godine u godinu. Imamo sve razloge da budemo depresivni i bez nade za bolji zivot. Pesimisti ce reci da nema mnogo nade jer je covek u sustini zao i da ce uvek naci nacin da iskoristi druge za svoju prednost. U tome ima malo i istine, ali ja slabo u to verujem da je to glavni razlog nasih nesreca. Iz mog iskustva i iz mog poznavanja istorije, nije najveci problem bilo moralno pitanje sta je dobro, a sta je zlo. Mislim da je mnogo veci problem kroz celu nasu istoriju bilo neznanje. Pogledajmo to kroz jedan primer, Djordano Bruno, svi znamo bio je spaljen ziv, a Galileo Galilei je dobio Vatikanski ukor u kome je pisalo da ne sme ni da pise, ni da govori, pa cak ni da misli ideje koje je ranije mislio. U to vreme bilo ko, ko se nije slagao sa zvanicnom pozicijom crkve bio je obelezen kao jeretik i veoma lose prolazio. Stvari su se od tada promenile. Danas nije potrebno biti tako brutalan, crkva je dosla do saznjanja da je kontrola moguca na mnogo suptilnije nacine. Dovoljno je uticati preko politickih partija, sa mnogo manje energije se postizu daleko veci rezultati.

Kada mislite da znate, sigurno ne znate.

Kada mislite da znate, sigurno ne znate.

Secam se kao klinac sam naucio bejzik kao prvi programerski jezik, i bio mi je dovoljan za sve probleme. Nisam ni osecao potrebu za necim drugim. Krenuo sam na ucenje jezika C++ i assemblera kasnije, cisto da vidim cemu li sluze ta cuda. I otvorila su mi se dva potpuno nova sveta, koje uopste nisam ni naziraio programirajuci samo u bejziku. Danas niposto ne bih programiraio u bejziku, a samo da sam bio lenj mislio bih da se programerski svet zavrsava sa GOTO instrukcijom.

Vecina stanovnistva se iz mentalne lenjosti zaustavlja na odredjenom kulturnom nivou. Neki zauvek ostaju samo fudbalski navijaci, nekima je maksimum rok koncert ili da se dobro najede u restoranu. Jednostavno nista novo ne prodire do njih.
Drugi, manji ali ne zanemarljivi deo stanovnistva trazi odredjeni deo zivota neke odgovore i kada ih nadje, rese mu neke egzistencijalne probleme i na tome se zaustave. To mogu biti ljudi cak veoma visoke kulture. Neki postanu iskreni vernici, neki materijalisti, neki pragmatici itd….
Najmanji deo stanovnistva traga i dalje, cak iako je nasao neki odgovor ili bar utehu u do tada stecenim znanjima.

Jedini smer je napred.

Jedini smer je napred.

Svet ideja koji nam se promovise preko medija ili koji nam je dostupan preko knjiga daleko je od nekog ideala. Bilo koji od njih je daleko od nekog konacnog odgovora. Nijedna religija, ni jedna nauka, ni pragmaticno-utilitaristicke teorije ne nude kompletan odgovor.

Upitajmo se u koju grupu spadamo, u one koje i ne zele ista da saznaju, u one koji su nesto saznali, ali su stali ili one koje i dalje tragaju za novim odgovorima znajuci da ni jedan svet dosadasnjih ideja ne nudi nista definitivno, ali vredi pratiti progres.

Zasto je to vazno? Ne samo zato sto cemo sutra postati novi Njutn ili Hoking, vec ako imamo takav stav prema zivotu i ako smo spremni da u svakom trenutku uz prilozene ubedljive argumente promenimo i svoja najdublja uverenja, mozemo doci do saznanja koje ce promeniti nase poglede cak i prema mnogo manjim problemima, a svi mi imamo veliku potrebu da ih resimo. Toliko toga ne funkcionise u ovom svetu i toliko toga vapi za novim saznanjima da je pravi luksuz ne otkrivati svaki dan po nove dve, tri stvari iz bilo koje oblasti. Nas um to moze veoma lako. Ianako nam se nudi svaki dan u novinama dve tri nove stvari, za koga se udala poznata pevacica ili ko je uhapsen zbog korupcije. Mozda je samo dovoljno filtrirati koje dve tri stvari treba svaki dan nauciti.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

One comment on “Zašto se isplati ne prestajati sa traganjem?

  1. Povratni ping: Da li je opsesija dobra prijateljica inženjera? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.