Galerija

Šta je to Evropska Zajednica?

Sta je to uopste Evropska Zajednica? Evo price koja izmedju mitova i legendi zeli da objasni kako stvari stoje ili sta obican covek treba da zna i da ocekuje. Mnogi politicari i ne samo na Balkanskim prostorima moraju, da bi dobili glasove, da uzjasu nekog konja, neku ideju vodilju da prikupe glasove. Naravno ima onih koji su protiv Evropske Zajednice, a oni koji su za nju su toliko preterano i mitski o njoj pricaju, da nekome ko je iole upuceniji u situaciju bude barem malo muka od sve te demagogije. Ali kakav narod, takva i vlast, to se zna oduvek. No, da bi narod bio bolji, mora se uciti, uciti i samo uciti. Pa evo mog doprinosa.

Evropska Zajednica je relativno uspesan ekonomsko-politicki eksperiment nastao nesto nakon drugog svetskog rata (videcemo sta ce nastati posle treceg svetskog rata predvidjenim oko polovine ovog naseg, 21og veka). No, da bismo shvatili odnose u danasnjoj Evropi, potrebno je poznavati malo istorije. Evropa, nikada nije bila Imperija. Ona je bila mnostvo Imperija. Francuska, Spanija, V. Britanija, Holandija, Austo-Ugarska, Nemacka, Rusija su dominirale svetom, od prilike, od petnaestog do polovine dvadesetog veka. Sjedinjene Americke Drzave, u tom periodu, su bile samo jedna od osvojenih teritorija/kolonija niza Evropskih Imperija. Citav svet, Juzna i Severna Ameika, veliki deo Afrike i Azije pa i Australija, bili su pod direktnom ili indirektnom vlascu Evropskih Imperija. Vremena su bila spora, svet je bio veliki, tehnologija uglavnom nerazvijena. Sve to omogucilo je Evropi da tako dugo dominira celom planetom. Medjutim, nikada u svih tih pet stotina godina nijedna od evropskih sila, niti je postala globalna, niti je uspela da ozbiljno uzgrozi suseda iz Evrope. Nekako su sve zajedno imale svako po parce nekog kontinenta. I stalno su bile u dugim i zestokim ekonomskim, politickim i neretko vojnim sukobima sa ogromnom potrosnjom energije i ljudskih zivota. I niko nikada nije pobedio. Stavise, sukob je kulminirao u drugom svetskom ratu, kada su svi izgubili, ali ne samo Nemacka, vek i sami saveznici, Francuska, Rusija i Engleska. Onaj koji je zaista pobedio su bile SAD.  SAD je u vec tokom drugog rata, a narocito u decenijama nakon toga uspeo u onome u cemu evropske podeljene imperije nikada nisu uspele. Kao prvo, preuzele su od V. Britanije vlast nad Atlanskim i Indijskim okeanom, a od Japana vlast nad Pacifickim Okeanom. A ko gospodari morima, on gospodari svetom, ne moze tanker da prodje, a da se ne zavrti na radaru neke americke flote i da se nakon toga ne uskladisti negde na Oraclovim databejzovima Washingotna.

Biti ili ne biti Evropska Zajednica?

Biti ili ne biti Evropska Zajednica?

Evropa, lizuci svoje ratne rane, shvatila je veoma opipljivo da dok se dvojica tuku, treci profitira. I da bi nekako izvukle stetu, najvece zemlje bivsih evropskih imperija sele su za pregovaracke stolove i daj sta das, hajde da se nekako organizujemo, inace zemlje svaka zasebno nikada nece moci da se takmice sa novom silom kao sto su SAD. I rezultat je bilo formiranje Evropske Ekonomske Zajednice. Sa ekonomskog snagom, ide i politicka, a onda i vojna.

U prethodnoj rundi masovnog ukljucivanja u EZ, kada su usle, Istocna i Srednja Evropa, Baltik, Rumunija, Bugarska i Slovenija, na Zapadu je postojala velika potreba za dvema stvarima.

a.) da se prljava industrija prebaci par hiljada kilometara na istok i
b.) da se iskoristi jeftinija radna snaga.

Zasto se toliko oteze oko ostalih Balkanskih zemalja? Pa kao prvo, jos uvek su skoro prikljucene zemlje sveze i razlozi njihovog prikljucenja se i dalje implementiraju. Nova teritorija je velika, puno je novih ljudi. A kao drugo balkanske zemlje nisu vise prioritet. Uz to, ne ispunjavaju gomilu uslova koje su potrebne zemljama clanicama, ali to je mnogo manji problem. Neka se niko ne zavarava da Rumunija i Bugarska ispunjavaju, a cesto i Grcka, Italija, Portugal i Spanija su veoma blizu a ponekad i prekorace parametre za opstanak u zajednici. Naravno uslovi su bitni ali je politika bitnija.

To nikako ne znaci da Evropu treba zbog toga prezreti ili uci u neki novi Balkanski Inat. U smislu, ako oni nece nas, necemo ni mi njih. Dok smo se mi igrali komunizma, pa zatim nacionalistickih ratova, Zapad je radio, gradio i popravljao svoju demokratiju. I sad postavlja uslove i namece svoj ritam primanja u clanstvo. On ce da primi kad i koga njemu odgovara, a sad sto se nekima zuri i sto se vodi bitka izmedju gladnih na sitnom nivou, to je druga prica. Evropljani nisu bolji ljudi, Balkanci nisu gori ljudi, ali case su razbijene i sad to neko mora i da plati. Kada se Evropa igrala ratova, pobedio je SAD i sada on Evropi diktira svoje uslove, isto tako sad Evropa deli Balkanu. Dakle, inat se ne isplati, emocije ostaviti na stranu i videti sta i kako moze Balkan da iskoristi od te Evrope. Evropa ce pruziti stabilne zakone, ekonomska pravila, lekcije iz demokratije i trziste bez carine. Evropa NECE nuditi ni moralnu superiornost, ni bezgresnost, niti raj bez rada, ali ono sto ce nuditi nije za bacanje. Naprotiv.

Ako želite da odslušate:

Advertisements

One comment on “Šta je to Evropska Zajednica?

  1. Povratni ping: Ko to tamo preuveličava Evropu? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.