Galerija

Zašto smo uvek na početku digitalnog života?

Ako upitate nekog slučajnog prolaznika, na primer neku sekretaricu ili službenika sa šaltera šta misli o računarima i njihovoj upotrebi obično će odgovor biti dvostruki:

Prvo će vam sa divljenjem reći kako je „tehnika daleko otišla“, a onda će početi da se žali kako i pored činjenice što je prošlo tako puno godina od njihovog pronalaska i dalje ih je jako teško koristiti.

Sad, malo mlađoj publici, ovo što ću reći zvučaće malo preterano, ali pre jedno 25 godina upao sam u neki period sopstvene malodušnosti  kada sam pomislio da je sav softver već napisan i da više nema šta da se napiše. Istina je da tada, kao i danas postojali su i procesori teksta i elektronske tabele i programi za CAD i slobodoručno crtanje, programi za MIDI muziku i puno igara. Na svu sreću, taj je period kratko trajao i veoma brzo sam shvatio, da sam neverovatno daleko od istine. Programa danas je sve više i više i nikada ih nije dovoljno. Ali ono što je najvažnije: pravi programi još nisu napisani ili barem nisu napisani do kraja. Svake godine smo nekako na nultoj tački ili skoro. To je jako dobra vest i za mene samog i za sve nove naraštaje programera. Ima posla dok nam se ne smuči. Ali ne radi se samo o softveru i sam hardver ima još mnogo toga da ponudi, jer neki elementarni problemi još nisu rešeni. Pa krenimo redom.

Izgleda da nam da smo odmakli, ali smo tek na početku duge avantarure sa digitalnim životom

Izgleda da nam da smo odmakli, ali smo tek na početku duge avantarure sa digitalnim životom

PRVO: prenosni računari kao i pametni telefoni i table postaju sve više dominatni i polako će skoro sasvim iskoreniti klasične stone računare. Međutim taško će se to dogoditi dok se ne reši 5 problema:

a.) nijedna baterija ne traje dovoljno dugo. Engleski aristokrati su dali jednu perfektnu definiciju bogatstva. Biti bogat znači imati toliko para da se o njima ne mora ni misliti tokom naših redovnih svakodnevnih životnih aktivnosti. E tako će biti i za baterije, kada konačno izađemo is stalnog grča postavljajući podsvesno sebi pitanje da li imam još dovoljno baterije, tada će baterija trajati dovoljno dugo. Recimo da se ide ka tome u modelima Amazon Kindla.

b.) ekrani se ne mogu čitati na suncu, osim nekoliko izuzetno skupih ili neverovatno osvetljenih modela, najveća većina je skoro ili poptuno nečitljiva. Stari crno beli LCD ekrani su bili jako dobro čitljivi, ali ovi u boji su prava katastrofa. Samsung sa Super Amoledom ide u dobrom pravcu.

c.) rezolucija ekrana je nedovoljna za dugo čitanje. Razni efekti antialajasinga popravljaju vidno problem, ali su daleko od optimuma. Recimo da Apple iPhone 4 je rešio problem sa svojim LCDom zvanim Retina. Ali retko koji drugi ekran se može pohvaliti istim kvalitetom, čak i sam iPad iste fime daleko je ispod svoga manjeg brata.

d.) ekrani su pre rigidni. iPad je divan, ali kada vam dosadi, morate ga spremiti u ranac ili akten tašnu, ne može nazad u džep. E pa čovek je već vekovima naučio da presavije tabak papira i da ga stavi u unutrašnji džep sakoa, Počinjemo nekako sa savitljivim ekranima OLED, ali njihov horizont je još uvek jedva i vidljiv.

e.) prepoznavanje govora je daleko od potrebnog nivoa. Svi smo gledali kako u Star Treku kapetan Pikard svojim tihim basom daje duge i kompleksne komande brodskom računaru. Tako nešto je svima potrebno.

DRUGO: programi imaju pregršt problema, ali evo najvažnijih:

a.) i dalje su računari namenjeni ekspertima. Nama profesionalcima sve to zvuči smešno, ali nije ni malo prirodno da neka obična sekretarica mora da zna da je WPA2 u Wireles protokolu bezbedniji od WPA1 ili da mora da zamoli Windows da bi izvukla svoj prenosni USB disk iz svog računara da se ne bi korumpirao fajl sistem.

b.) fragmentacija operativnih sistema. Baš danas sam pročitao vest da je Apple Store došao do 300 hiljada aplikacija, Android Marketplace do 100 hiljada a Windows Marketplace do 1 hiljade, a gde je tu BlackBerry RIM, pa Nokia i ostali. U nekom drugom svetu to bi bilo isto toliko apsurdno kao kada bi neko kada bi kupio auto Volksvagen, mogao da sipa benzin samo na odredjenim pumpama koje podržavaju tu firmu. To je bio problem na desktop računarima i postaje sve veći u mobilnom svetu. Na žalost, oni koji obećavaju cross platform kao Java, .NET, Adobe Flash i tako dalje, su i sami fragmentirani ili ne podržavaju dovoljno platformi.

c.) programi nisi dovoljno adaptirani da prelaze sa malog na veliki hardver ili obrnuto. Ako imate iPhone, iPad, MacBook i iMac sa 27 inčnim monitorom, jedna te ista aplikacija će možda dobro raditi samo na ova zadnja dva, ali svi oni manji modeli zahtevaće posebne programe ili adaptacije. Programeri, a naročito dizajneri nisu još smislili dovoljno razuman i prihvatljiv način prezentacije i realizacije korisničkog interfejsa da se programi sami adaptiraju bez nove instalacije.

d.) aplikacije su poslušne umesto preduzimljive. Za mene je najnormalnije da moj računar plaća potpuno sam sve račune od telefona, preko struje, gasa, televizije, osiguranja za auto i da sve pripremi i da zna šta, kad, koliko, kome i kako, a da mene samo pita da li potvrđujem tranzakciju. Sledeći korak bi bio da me i ne pita ako je iznos ispod određene svote. Aplikacije su veoma nepovezane. Na nivou aplikacija u istom računaru, a naročito između heterogenih sistema. Čovek mora da izbaci sebe is središta događanja, on je sve više kočnica.

e.) nedovoljan nivo veštačke inteligencije u aplikacijama. Prepoznavanje govora i slika, nalaženje portreta i lokacija na našim fotografijama zanimljivi su, ali osim igre šaha nisam lično impresioniram rezultatima ni jedne od njih. Ja od računara očekujem da bude pojačalo ljudskih inteligencija, a ne naš pomalo retardirani sluga.

Našlo bi se još štošta da se doda, ali ono što je sigurno je da kako je sam Bil Gejts u jednoj od svojih knjiga napisao: Industrija pisaćih mašina je bila ogromna i dugotrajna, sve dok se nisu pojavili jeftini računari i procesori teksta i onda je polako, ali neumitno počela da se smanjuje i na kraju zauvek nestala. Samo je pitanje vremena kada će svi ovi današnji računari postati samo obične pisaće mašine u odnosu na one koje će se pojaviti. A moraju se pojaviti, jer problemi koje sam naveo su objektivni i veliki. Dakle, mlada publiko zavrni rukave i počni da razmišljaš kako da stvoriš uređaje tako da današnji giganti Microsoft, Google i Apple odu tamo gde im je i mesto, na groblje informatike.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 17 min 00 sek

Advertisements

One comment on “Zašto smo uvek na početku digitalnog života?

  1. Povratni ping: Znanje je moć | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.