Galerija

Šta je to nacija i čemu ona služi?

Da li je svejedno biti Norvežanin, Nemac, Srbin, JužnoAfrikanac, Egipćanin ili Vijetnamac? I da li je to uopšte važno? Pa i jeste i nije. Obično ovakav uvod vodi u praznu akademsku diskusiju o univerzalnim ljudskim pravima ili kosmopoliti protiv nacionalista ili da li smo svi jednaki pred Bogom. Ja se neću time baviti direktno, ono što mene zanima više je praktičan aspekt tog problema.

Krenimo malo od istorije. Kao prvo nacije su relativno skorašnja pojava, od jednog do dva-tri veka u zavisnosti od dela sveta. Pre toga postojali su klanovi i plemena i ponekad su se udruživali u monarhističke sisteme gde je jedan od klanova imao formalnu vlast nad ostalim. Tehnologija, socijalne promene, društvena svest su se promenile, nastale su nacije umesto klanova. To je donelo određene prednosti, radilo se na ujedinjenju običaja, kulture, jezika i u velikoj meri ekonomije. Moderna ekonomija nije trpela preteranu fragmentaciju. Dakle, nacije su nastajale kao rešenje za probleme koji su nastali u određenom civilizacijskom dobu ljudskih zajednica. Dakle, Englezi nisu uvek bili Englezi nego Smitovi, Džonsoni i Pitersoni, kao što su Crnogorci bili Petrovići, Vasojevići i Drobnjaci. Nacije nisu idealno rešenje koje je oduvek postojalo stvoreno nad-prirodnom silom sa ciljem da zauvek ostane među ljudima. Štaviše, da ne postoje izuzetno aktivni promoterski sistemi unutar svake od njih, one bi se vremenom ponovo raspale. Za to postoje sportske reprezentacije, zastavice, himne, politička agitacija, pisci, i još mnogo toga. Neki to  rade sa potpuno svesnom i rekao bih racionalnom namerom da održavaju socijalnu jedinicu – nacija zbog toga što je tako lakše održavati i sistem vlasti i ekonomiju, jer nije lako smisliti nešto novo. S druge strane običan narod to održava uglavnom iz emotivnih razloga, lepo je biti deo neke veće grupe. Zajedno smo jači, izlaziti iz grupe je teško, nezahvlano sa veoma malo prednosti. Uostalom običan čovek bi održavao bilo koji drugi vid organizacionog oblika jer to mu je u prirodi da oponaša ono što je neki lider smislio. Zato je bolje busati se u svoje nemačke, američke ili vijetnamske grudi.

Ima li išta očiglednije od ovoga, a ipak je tako daleko?

Ima li išta očiglednije od ovoga, a ipak je tako daleko?

No, da li je ta nacija zaista odgovor za naše probleme, na nas ljude predmete te organizacione jedinice? Postavimo jednu paralelu: nacija i porodica. Roditelji su moralna, emotivna, edukativna i finansijska podrška naraštajima. Porodice su jače zajednice od mnoštva nezavisnih pojedinaca, baš zato što je čovek genetski društveno biće. Dakle udruživanjem svojih finansija, moralnih i edukativnih vrednosti roditelji sa manje energije obavljaju svoj posao i dužnost. Roditelji u okviru porodice nude mnogo i deca često, barem u zdravim porodicama, puno i vraćaju. Uspeh u školi, sportu i muzici, puno uzvraćenih emocija i na kraju ponos i zadovoljstvo za dobro urađeni životni projekat kada odu iz svog doma i stanu na svoje noge. Porodica je odradila svoj posao. Ona tada ima smisao. S druge strane nacija i ona nudi dosta toga. Nudi školski sistem po niskim cenama, nudi tržište na istom jeziku i istim ekonomskim pravilima i na kraju penzije za ostarele radnike. To su velike stvari i to je dobra organizacija i to su velike prednosti za korisnike dobara nacija. Međutim, organizatori i održavači nacija se ne zaustavljaju na tome. Nudi se i emotivna strana, gde biti pripadnik jedne nacije trebalo bi za njene članove da bude nešto više, da se poistovete sa njenim simbolima, da vole njenu istoriju, da biti pripadnik nje treba da donese neke velike emotivne prednosti u odnosu na to da se bude pripadnik neke druge. I onda još korak dalje da počnu da se marginalizuju, osuđuju, pa čak i patološki mrze druge nacije. Da li neki pripadnik i korisnik nacionalnog organizacionog sistema ima koristi od te strane nacije? Lično mislim da ima isklučivo štetu svoju, a prednost ima vlastodžac ili veliki ekonomski magnat koji upravo propagirajući taj aspekt nacije ostvaruje veoma privatne interese na račun baze koja te interese ne vidi.

Da li je onda došao trenutak da se nacije pretvore u globalne stanovnike kao što su plemena prešla u nacije? Kao i obično odgovor nije sam po sebi važan koliko put do toga cilja. Kao što je u jednom trenutku plemenima postalo jasno da je ekonomičnije u raznim aspektima da postanu deo veće zajednice, tako u nacijama treba da se stvore lideri koji će videti prednosti u ujedinjenju u globalnu zajednicu. Sjedinjene Američke Države ili Evropska Zajednica su već veoma konkretni koraci ka tom cilju i veoma su jasno pokazali prednosti, naročito SAD. U Evropi i posebno ostatku sveta tek treba da se rode lideri sa tom svešću, koji bi trebalo da stvore kritičnu masu i da objasne kako je moguće sačuvati individualnost u mnogim sferama svakog čoveka, čak iako bi se svi zvali Zemljani umesto Kinezi ili Španci. Uostalom jeftini školski sistem, ujedinjena ekonomija i penzija su mogući i kada bismo pripadali globalnoj naciji, nacionalna fragmentacija nije jedina sa tom mogućnošću. Naravno uvek bi morale da postoje autonomne oblasti od kontinenata do mesnih zajednica, jer centralizacija nikada nije donela dobro, ali bi one bile zasnovane na ekonomskim, edukativnim i moralnim potrebama, a ne na teritorijalnim ili nacionalnim. Ko zna, kada internet bude postao dostupan svima kao što je to danas voda iz česme, možda će se autonomne jedinice organizovati na nivou sličnih interesa, a ne na teritorijalnim. Tako da članovi autonomne mesne zajednice broj 821123123 mogu živeti na pet kontinenata. Da možda je sve to samo mašta, ali bez ideje nema napretka, neke su dobre neke loše, vremenom će pobediti one bolje, a ova može biti i sasvim loša, ali ja je barem glasno izgovorih.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 14 min 15 sek

Advertisements

One comment on “Šta je to nacija i čemu ona služi?

  1. Povratni ping: Predrag i Nenad | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.