Galerija

Da li je mnoštvo jezika zaista bogatstvo?

To nije lako pitanje, i možda nemam odgovor, ali možda su najvažnija pitanja baš ona na koja ne možete da odgovorite, vec ceo život malo po malo dodajete kamenčić po kamenčić u mozaik i možda ga jednom sklopite. Koji je jezik kojim danas govori ubedljivo najveći broj ljudi na nasoj planeti? Da li je to Kineski, Engleski ili Španski? Ni jedan od njih. Odgovor je: najgovoreniji jezik planete Zemje u dvadeset prvom veku je „Prljavi Engleski“. Razlog je veoma jednostavan  zašto je to tako. Jezik, kao prvo, služi kao komunikacioni alat. Možda je ljubav univerzalni jezik i možda se prave stvari mogu razumeti samo na tom jeziku, ali to su više sfere. U svakodnevnom životu, moramo da idemo u školu, da nesto završimo, da se zaposlimo i napredujemo u karijeri da kupimo sve one materijalne stvari kojim se bavi surova realnost. U tom domenu našeg bitisanja, razumevanje na detaljnom nivou je jako bitno. A za to su potrebni ovi naši ljudski nacionalni jezici. No, još vise od toga potrebnan nam jedan nadnacionalni, onaj preko kojeg možemo da se takmičimo na globalbnom nivou, ali ne samo da se takmičimo, staviše, da učimo iz riznice znanja koju obogaćuje nekoliko desetina miliona pisaca, naučnika i novinara.

Vavilonska kula, stara priča o starom problemu.

Vavilonska kula, stara priča o starom problemu.

Pomislite samo na to da deca u školama uče po knjigama koje su odobrili ili napisali lokalni znalci. To, u nekim sredinama koji su bile razorene ratnom, materijalnom i moralnom krizom ne mora biti jako visokog nivoa. Nikola Tesla je potekao iz sela blizu nevažnog grada i postao bog Elektrike, ali se školovao daleko od svog rodnog kraja na stranim jezicima više nego na svom maternjem. Moguže je da i u razorenim ili siromašnim zemljama postoje izuzetni pisci udžbenika, ali to su više izuzetci glavnog pravila. Najveći broj umnih ljudi raznih kategorija proizašao je iz Evropskih velikih nacija V. Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Rusija, a danas ih sve više izlazi i iz SAD, Kine i Indije. Možda su škole i knjige tih nacionalnih sitema, bile višeg nivoa. Naravno i broj stanovnika pomaže statistici, ali ovde se bavimo jezicima. Pomislite kada bi svako dete na Balkanu sa 6 ili 7 godina već znalo dovoljno čak i „Prljavog Engleskog“ i moglo da prati udžbenike koji su napisani na čistom engleskom jeziku. A da ne govorimo o tome koliki deo Interneta im ostaje nepristupačan sve do njihove 16-17 godine zbog neznanja nadnacionalnog jezika. Sada kada pomislim bolje, 95% svog ličnog čitanja Interneta trošim na Engleskom jeziku, samo zato što najviše sadržaja je na njemu napisano, pa statistički nadjem brže ono sto trazim.

Ne kažem da ljudi treba da ponište svoj sopstveni jezik, ovaj svet je veliki i raznolik. Negde ima šuma, negde pustinja, negde reka ili jezera, negde rastu jabuke, a negde paprat, ni sama priroda nije objedinila biološke oblike, štaviše, čak izgleda da je i preterala sa tom raznolikošću, ali ne znati nadnacionalni jezik još iz ranog detinjstva je velika objektivna teškoća. Zemlje nastaju i nestaju, ekonomija cveta i propada, a čovek želi da preživi i još više: da živi lepo. I onda shvati da ako zna taj jedan jedini maternji jezik, da je to vise njegova kob nego odlika njegove bio-društvene različitosti. Zašto jedan Amerikanac iz San Franciska kada izgubi posao ili jednostavno kada mu on dosadi može da sedne u low-cost avion i da ode u Novu Karolinu i kada tamo stigne da se skoro oseća kao da se tamo rodio? Zato što tamo govore isti jezik. A sada zamislite samo Balkanske uslove. Na oko samo 500 kilometara oko Šumadije srešćete ljude koji govore drugim narečjem istog jezika, ali koji će se zvati svim mogućim drugim imenima, sa taborima nazovi-filologa koji će to i da naučno dokazuju. Pa i Australija je nastala od potomaka Engleskih kriminalaca koji su bili izgnani sa matične teritorije, pa im sada ništa ne smeta da svoj jezik zovu imenom nacije koja je hiljadama kilometara daleko. Slična priča je za SAD. E sad kada čovek iz Šumadije sedne u high-cost avion iz Beograda sleteće u užasno negostoljubive  sredine gde će se govoriti Nemački, Mađarski, Francuski, Holandski, svakom čoveku će to biti isto kao da ste ga padobranom izbacili na pusto ostrvo. Obični svakodnevni problemi će godinama biti nepremostivi.

Lepo je znati da govorite jezikom kojim su razmišljali i pisali Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Dositej Obradović, Nikola Tesla, pa zašto ne i Miroslav Krleža, Njegoš, Ruđer Boškovic i Meša Selimovic, ali nam to dodje nakako džabe, maternji jezik smo naučili sami od sebe. A tek zamislite kada bi se malo potrudili i naučili Engleski sa 7 godina, kako bi svet izgledao drugačiji. Možda bi vremenom posle nekoliko generacija i izgubili svoj maternji jezik, možda ne, ali svako dobro ima svoju drugu stranu medalje. I sam Vuk Karadžic nakon svoje reforme jezika, je učinio da svo znanje koje je napisano na ‘nenarodnom jeziku’ vekovima pre njega koje su pisali crkveni znalci i aristokrati (jedini koju su bili pismeni) je postalo nepristupačno za ljude nakon reforme. Tek retki prevodioci su danas u stanju da prevode te knjige na današnji jezik. Ko zna šta smo time izgubili, ali dobili smo mnogo više. Ja verujem da bismo dobili više kada bi se smanjio broj živih jezika na današnjoj planeti.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 20 min 05 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

3 comments on “Da li je mnoštvo jezika zaista bogatstvo?

  1. Povratni ping: Da li ste sigurni da poznajete Vikipediju? | Markus Maki

  2. Povratni ping: Narcizam malih razlika | Markus Maki

  3. Povratni ping: Čиk poгoдite шta oвde пiše | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.