Galerija

Eh, da je bar 1% naučnika?

Da li ste primetili koliko su krhka naša znanja? Postoji barem dve vrste grešaka ili zabluda koje nas prate ceo život sve dok nam ne dođe spontano ili nekom prinudom potreba ili naredba da nešto dobro produbimo. A do tada ćemo ih prenositi iz decenije u deceniju, pa čak iz generacije u generaciju ubeđeni u pogrešne stvari.

U prvu spadaju greške aproksimacije. Recimo 99.9% ljudi će vam reći da su putanje planeta oko sunca kružne, mada je u relativno novijoj astronomiji dokazano da su u pitanju blage elipse. Mala razlika, ali bitna da objasni određena zakašnjenja koja su izmerena.

U drugu spadaju totalne greške. Na primer Darvinova teorija da se žive vrste prilagođavaju prirodi, mada je istina da se radi o potpuno slučajnim promenama koje priroda filtrira i briše iz liste živih one koji se promene na način nekompatibilan sa novonastalim prirodnim okolnostima. Tu je razlika drastično veća.

Da je, kamo sreće, nauka naš glavni dnevni rečnik, možda bismo se i spasili

Da je, kamo sreće, nauka naš glavni dnevni rečnik, možda bismo se i spasili

Međutim postoji barem dva razloga zašto se takve greške neprestano ponavljaju. Prvi je da najvećem broju ljudi ni jedno ni drugo ništa ne menja u njihovim životima, jer astronomija se bavi najčešće pojavama jako dalekim od nas, a evolucija se bavi promenama u neopipljivo dugim vremenskim periodima. A drugi je zato što ne postoji jedna koncizna knjiga istine. Ono što postoji su milioni knjiga napisanih za razne publike, sa više ili manje detalja i ono najvažnije sa više ili manje umeća, pa čak i nivoa istinitosti.

Uzmimo jedan primer: Ko god zaista i želi da produbi neko znanje koje ima, da nadopuni neko polovično znanje ili predrasudu ili jednostavno da dođe do nekog novog, posao mu je zaista težak. Postavimo sebi svakodnevno pitanje zašto se sijalica greje. Prvi odgovor će biti jako jednostavan, ono više manje što smo naučili u školi. Karakteristike usijane žice u vakumskoj cevi će deo električne energije pretvoriti u svetlosnu energiju, a ostatak zbog nesavršenosti materijala će preći u nus proizvod što je u slučaju sijalice toplota. Ali dok izgovarate tu rečenicu shvatićete koliko novih pitanja se pri tom može postaviti. Šta to znači nesavršenost materijala, zašto nus proizvod baš mora biti toplota, zašto ne zvuk? Pa onda još malo dublje, šta je to električna struja, kako se ona zaista kreće kroz žicu, šta ono behu elektroni, a protoni, a kvarkovi a leptoni, pa onda naletite na Maksvelove jednačine pa na Hajzenbergove principe i za čas se udavite u svom tom beskraju.

Postoje neki pokušaji sistematizacije znanja. Zovu se enciklopedije. A naročito ove današnje, sa hajperlinkovima, web enciklopedije. One su dosta gruba aproksimacija knjige istine, ali pretpostavimo čak i da su savšeno povezani svi argumenti i da imaju linkove na sve muiltimedijalne sadržaje, na primer eksperimenate koji potvrđuju teoriju u praksi.

Međutim, čak i jako motovisani radoznalac, čak i kada bi imao savršenu enciklopediju, veoma brzo bi shvatio da na bilo koje pitanje, doći će na do jedan od dva zaključka:

a.) vreme potrebno da se dodje do najdubljeg nivoa trenutno poznatog znanja je neproporcionalno važnosti samog pitanja za 100% svih početnih pitanja.

b.) nivo matematike i fizike koji mora da savlada je toliko kompleksan da će proći kroz najnovije suvoparne formule, egzotične nove branše matematike, tek da bi došao do saznanja da su samo u pitanju hipoteze, sa velikim stepenom interpretacije i koju razume šačica ljudi na čitavoj planeti.

E sad, ova današnja planeta u epohi u kojoj živimo je zasnovana na tehnologiji, a nijedna mašina ne može biti konstruisana bez nekog teorijskog naučnog principa, a ipak koriste ih svi, naročito oni koji ne znaju ništa o njima. I ono najvažnije, konstruišu ih ljudi koji samo površno poznaju te principe. To je moguće zbog podele posla i paketizacije znanja. Dovoljno je opisati upotrebu principa, ne i njihovo objašnjenje. Ali posledica je da smo okruženi objektima u prirodi koje ne razumemo i koristimo i pravimo objekte koje ne razumemo. Naukom se oduvek pa i danas suštinski bavi i bitno je unapređuje mala manjina. Kakva li bi tek ona bila da nju istinski razume i obogaćuje barem 1% stanovništva, a da ostalih 99% može i da se zadovolji samo primenom. Gde bi nam kraj bio? Današnja brojka, ne znam kolika je, ali je daleko ispod 1%. U jednoj drugoj epohi bilo je pismenih daleko ispod 1% a danas barem u našem delu sveta, skoro je iskorenjena nepismenost. Dakle ima još nade i za nauku, mada smo danas tek na počecima.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 34 min 10 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

2 comments on “Eh, da je bar 1% naučnika?

  1. Povratni ping: Da li ste sigurni da poznajete Vikipediju? | Markus Maki

  2. Povratni ping: Teorija o pertlama | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.