Galerija

Start-up i Enterprise Kompanije

Da li je bolje raditi za male firme ili velike firme. Pa zavisi šta hoćete da postignete u životu, u kojoj ste životnoj, porodičnoj ili ekonomskoj situaciji. Ja sam radio i za velike i male firme, i moram da priznam da sam potpuno shvatio zašto je Slovenija htela da se otcepi od Jugoslavije tek kada sam počeo da radim za velike firme. Uzmimo ovaj primer kao malu provokaciju, ali centralno odlučivanje može nekada potpuno da uguši delove firme, a ponekad i celu. No, krenimo redom.

Male firme: Svi sve poznaju, nema prevelike diferencijacije pozicija u okviru timova, product, project manageri i vodeći inženjeri, često je teško reći ko je u stvari šta. Svi imaju više manje istu viziju kakv bi proizvod trebalo da izgleda i imaju dovoljno znanja da nađu tehnička rešenja za njegovu realizaciju. Onda neko bude povremeno zadužen da održava Microsoft Project, neko češće priča sa klijentima, ali u principu to nikad nije stalna funkcija, ali uvek mu dođe kao usputna sekundarna funkcija. Taj način organizacije daje direktno učešće i razumevanje biznisa firme. I uspesi i neuspesi se direktno osećaju na sopstvenoj koži, promene raspoloženja direktora ili glavnih šefova imaju direktne posledice na sve ostale. Ako se nesrećnim slučajem razboli dvoje, troje ljudi istovremeno, firma doživljava kratke, ali duboke krize, proizvodi kasne, nema mitigation plana. Organizacija je slaba, neformlana, ali i dovoljna. Često se običan eksel file koristi umesto Microsoft Projecta za praćenje rada. Nema osećaja manufakture gde niko ne zna koji je šraf u velikoj mašineriji, svako zna da direktno utiče na sudbinu, na uspeh ili neuspeh proizvoda. Sve zavisi od individualnog kvaliteta svakog pojedinca. Ko je zainteresovan da direktno svojim intelektom, maštom, uopšte kompletnom kreativnošću nešto direktno stvara, to su prave firme za njega. Sa druge strane medalje, firme ove dimenzije skoro uvek imaju dva hronična problema. Prvi je večiti nedostatak novca za kupovinu hardvera, softvera, plate i investicije u istraživanja, uz to zahtevi za prekovremenim radom su česti, vikendi i praznici često ćete ih provesti u kancelariji umesto u parku sa porodicom. Drugi je da su takve firme uvek izložene velikim rizicima, dovoljno je da jedna srednja ili veća firma odluči da investira u proizvod kojim se manja bavi i možete biti sasvim sigurni da će vaša firma nestati u periodu od jedne do tri godine.

Male firme su osetljive kao biljčice

Male firme su osetljive kao biljčice

Velike firme su zasnovane prvenstveno na čvrstoj i formalnoj organizaciji. Postoji veoma jasna hijerarhija, najbitniji su komunikacioni tokovi i ko pokriva svaku od pozicija. Kvalitet ljudi na individualnom nivou je bitan, ali ne presudan. Kadrovsko odeljenje (human resources) će često lepiti po zidovima postere sa receptima uspeha, važnost timova, postojaće organizovane inicijative, usavršavanja na ličnom ili grupnom nivou, kursevi iz raznih oblasti su česti i obavezni. Naravno, postoje i fakultativni. Novca za kupovinu hardvera, softvera, plata i za investicije u istraživanja može da bude, ali i ne mora. Zavisi od godine do godine, koliki je budžet odobren. Budžet odobravaju često oni koji ne razmeju šta odobravaju, tako da se često seku stavke koje su bitne, ali ne razumljive višem menadžmentu, a ostavljaju se stvari koje oni razumeju čak iako nisu tako bitne, tako da vremenom predlagači stavki budžeta moraju da se izvešte u veoma jasnom definisanju, čak preimenovanju zahteva da ne bi izgubili nešto, za njih, važno. Dakle, količina novca nije regulisana visinom računa u banci, već kompleksnom politikom potražnje, odobravanja i uspeha na tržištu prošle godine. I sam uspeh prodaje proizvoda ne meri se u tome da li je ove godine prodato više ili manje nego prošle, to je mnogo manje bitno. Ono što je bitno je koliko je prodato u odnosu na programirane prodaje. Jedne godine za neko odeljenje se može odlučiti da ode 2 miliona u minus a da drugo mora biti 15 u plusu. Ako prvo bude 2.5 miliona umesto 2 u minusu, to će se računati kao podbačen plan za 25%. Ali ako ovo drugo zaradi 7.5 umesto 15, to će biti tragedija jer je plan podbačen 50%, čak iako je zaradilo 10 miliona više od prvog. Dakle, ono što je bitno u velikim firmama je stabilnost i predvidljivost. Bitna je i efikasnost, ali mnogo manje nego predvidljivost. To je fiziološki i razumljivo. Kada menadžer koji je 5 nivoa iznad ljudi koji stvarno razumeju šta rade, za stolom u meeting sali za visoke menadžere zajedno sa ostalim starijim pod-predsednicima, glavni problem mu je da opravda zašto plan ne ide kao što je programiran. Sve drugo su detalji. Naravno, najveći broj ljudi u takvim organizacijama se nalazi na zadnja dva hierarijska nivoa, i njihov posao je često rascepkan na desetine odeljenja i teško je videti koji šraf velike mašine zaista pravite. Ko je kreativan i želi nešto direktno da stvara biće konstatno frustriran, jer ljudi iz okoline će kao prvo imati cilj da ostanu u strukturi gde jesu, šefovi da se drže zadatog plana, a svaka nova ideja koja može da uzdrma predvidljivost, smatra se štetnom ili barem nepoželjnom. Međitim, stvari ne stoje tako crno, postoje posebna odeljenja koja vrše selekciju takvih ljudi i izvlače ih iz svakodnevnih borbenih rovova i stavljaju ih u posebne centre za napredna istraživanja, gde skoro vladaju pravila iz malih firmi. To su u stvari najbolja radna mesta, imate svu sigurnost velikih firmi, a ne morate da se opravdavate svom šefu mediokritetu zašto ste juče proveli 4 sata na internetu proučavajući novi komunikacioni mrežni protokol. Ako nemate sreće da odete u takva odeljenja koja su malobrojna i ograničena, postoji druga mogućnost, da postanete softverski arhitekt nekog nivoa. To su ljudi koji imaju veliku horizontalnu vidljivost nad onome što rade, retko vide samo dva neposredna šrafa ispred svoga nosa.

Velike su robustne, ali zato dosadne

Velike su robustne, ali zato dosadne

U zaključku rekao bih da iako statistički, ipak, malih firmi ima mnogo više od velikih, one koje određuju svetske tokove informatike su malobrojne velike firme. E sad, vi odaberite gde hoćete ili možete u zavisnoti od vaših potreba i sposobnosti.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 18 min 33 sek

Advertisements

One comment on “Start-up i Enterprise Kompanije

  1. Povratni ping: Koje vrste programerskih kategorija postoje? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.