Galerija

Tata, a koliko ima kvarkova u atomu?

Jedne duge zime, jednog lenjog nedeljnog popodneva, kada je mama završila razgovor sa prijateljicom, tata se vratio sa malog fudbala a deca napisala domaće zadatke, srećna porodica se okupila oko televizora. Napolju je mraz stezao ogolelo drveće, sneg pritiskao krovove kuća, dok unutra vatra pucketa u obližnjem kaminu. Na TV programu je bila porodična omiljena emisija: „Budi i ti fizičar“. Mama, tata, dvoje male dece i sklupčana mačka na jastuku u stolici na ljuljanje. Prve prepoznatljive note uvodne špice donosile su razdraganost u srca stanovnika jedne od miliona takvih istih porodica. Mačka, doduše je samo na tren munjevitom brzinom mrdnula ušice iz jednog pravca u drugi kada je frekvencija jedne od nota dostigla nivo bilo kakve mačje pažnje. No, procenila je da nema opasnosti, uši su joj se istom tom brzinom vratile u prvobitni položaj, i dublje je utonula u svoj nedeljni dremež.

Ako ste mislili da je proton elementarna četica, nije

Ako ste mislili da je proton elementarna čestica, nije

Program o fizici je krenuo svojim tokom, bravura scenarija je veoma uspešno koristila dobro promišljene, za narod pojednostavljene reči, pokušavajući  da objasni širokoj publici komplikovane koncepte. Ovog puta radilo se o istoriji modela atoma, govorilo se o nesavršenosti modela Nilsa Bora, i kako je taj model prevaziđen ili bolje rečeno dopunjen novim saznanjima, naravno govorlo se o protonoima, elektronima i neutronima. I tu, stvari su počele malo da se komplikuju, krenula je priča o kvarkovima, kada mlađi sin odjednom uzviknu „Tata, a šta je to neutron?“.  Tata je uzdahnuo, pomalo se ljutnuo na sina jer baš je krenula priča o kvarkovima o kojima ni sam nije baš bio siguran šta su i kako funkcionišu, ali roditeljska dužnost je da odgovori detetu, ima tek pet godina, a voli da gleda „mladog fizičara“, hajde da nagradimo takvo strpljenje. Uostalom to je naslednik, ko će ako ne tata ….  „Pa vidiš sine“, setio se školske definicije, „….to su ti elementarne čestice koje stoje između protona u samom jezgru atoma i one su neutralnog naboja, i služe da se pozitivne čestice protoni ne odbiju, tako da regulišu stabilnost jezgra“. Nije bio siguran da je dobro odgovorio, zaboravio je da je odgovor bio namenjen petogodišnjaku, a koristio je novih deset reči za koje će dobiti dvadeset novih pitanja. Ali sada je već kasno bilo, šteta se dogodila, ode kvark do vraga, nema ništa više od emisije, moraće dobro da se oznoji pre nego što stigne do kraja. I nakon pola sekunde stigla je potvrda njegovoj slutnji: „Tata, a šta su to protoni, …“, , … „Pa vidi sine, to su male pozitivne kuglice, male malecke koje stoje zajedno u srcu atoma….“. Nije ni završio sa odgovorom, stiglo je novo pitanje „Tata, a šta je to atom…“. Tata će morati da pojednostavi još više, moraće da koristi samo reči koje jedan  petogodišnjak može da razume, inače nema kraja, nema mu spasa celo popodne. „Atom, to ti je jedna jako malo kuglica, tako mala da se ne može ni videti, ali ih ima tako jako puno i sva materija je od njih sačinjena“. „Tata, a šta je to materija, ….“. I ko zna koliko bi još tu bilo iteracija, i da li bi tata uspeo da se izvadi iz živog blata u koje je upao, kada se odjednom desi neki veliki prasak. Soba se ispuni nekim volšebnim svetlom propraćenim jakim zvukom, varničenjem i podrhtavanjem. Svi su zadržali dah od straha, ali sve je trajalo svega nekoliko sekundi, onda se umiri i na sred sobe vatra iz kamina iskoči, uzme oblik i glas čoveka ali i dalje sa plamenom strukturom i obrati se zgranutoj porodici. „Dobro veče, dozvolite mi da se predstavim, ja sam Gospođa Istina“. Oprostite što vas plašim i uznemiravam, ali ovakvih razgovora što po porodicama, što po školama i univerzitetima, pa i naučnim istraživačkim centrima naslušala sam se, malo mi je prekipelo, pa sam došla da intervenišem. Nakon par minuta kada se malo pribrao, tata se obrati Gospođi Istini. „A kako to mislite da intervenišete, jer nas to vodite tamo dole u ulje, pa kuvanje, pa zauvek i tako to….“. „Ma gospodine, kakvo ulje, kakvo kuvanje, pa gde vi živite, pogledajte kalendar, piše 2011 godina. Došla sam po nešto mnogo gore, došla sam da jednom zauvek stavim tačku na tu vašu ljudsku temu, doduše istina boli više meno nego vas, ali biće bolje i za mene i za vas, dozlogrdilo mi je da vas gledam kako se praćakate vekovima kao otkrili ste nešto, kao znate šta su to atomi, pa teorija o strunama, pa ubrzivač čestica, pa simulacija uslova Big Benga na Zemlji, pa multidimenzionalni svemir, … došla sam da vam dokažem da vi to ne možete da shvatite, došla sam da vam oduzmem nadu, žao mi je vas…“.

Gospođa Istina u Fantasy stilu

Gospođa Istina u Fantasy stilu

E tu tata shvati o čemu se radi, pa ne može to tako, proradi neki ponos u njemu, ipak on je čovek, krv mu udari u glavu, istina je, pred sobom ima to neko plazma agregatno stanje, koje ga može pretvoriti u oblak dima u deliću sekunde, ali osetio je kao da je morao da odbrani ne samo sebe i porodicu, već čitavo čovečanstvo i još više od toga: ljudski istraživački duh. Kome to ona, mi ništa ne razumemo mi ne možemo da dokučimo. I onda će glasom u koji je pokušao da ubaci što je bilo više moguće sigurnosti. „Ma kome vi to, pa da li ste vi čuli za Njutna, Ajnštajna, ili Houkinga“…. „Ma šta čula, čula i sita se nasmejala, veze oni nemaju.“. E ovo je prevršilo svaku meru, ismejavati Ajnštajna, … „Dobro, da vidim sad ko to sme tako bahato da se ponaša, ako vi trrdite da se zovete Istina, onda to i dokažite. Evo sad ja počinjem da pitam ovde. Gospođo Istino, recite odmah, kako je svemir nastao, odakle sve potiče, kuda sve ovo vodi i koji je smisao svemu tome“.  Gospođa će mu uzvratiti, „ma okanite se čoveče ja čak iako vam na to odgovorim, vi to nećete razumeti“. Čoveku su žile na slepoočnicama bubnjale sto na sat, „kakva drskost, no dobro, hajde da čujemo to što ja ne mogu da razumem“. „Dobro“, Gospođa će na to sažaljivim glasom ubrzo odgovoriti, „Dakle, odgovor na sve to je: X delta, FR FR FR, onda neko pištanje od par minuta, podrhtavanje kuće, menjanje boje poda, stolice su počele da lete po sobi, po zidovima su počeli sami da se ispisuju nikad viđeni hieroglifi, i išli su velikom brzinom gore kao odjava nekog programa, samo 1000 puta brže… i na kraju to bi bilo sve, razumete?“. Stolice su se vratile na zemlju, soba se vratila u normalu, zidovi beli kao i uvek, jedino je čovek pokunjene glave, konačno shvatio, da je odgovor dobio, ali da ga nikada neće razumeti. Samo je na kraju pitao „Pa dobro, recite mi ima li neko ili nešto u čitavom univerzumu što je u stanju da razume taj odgovor?“.  Odgovor je brzo stigao. „Ima i uprla je pogled u tavanicu, kao da je gledala neki daleki svet bezbroj svetlosnih godina daleko od planete Zemlje“. Čovek će uzvratiti „Pa dobro, zašto onda mi postojimo, koja je naša svrha, čemu sva ova muka?“, Gospođa će na to prstom obrisati malo prašine sa televizora i staviti ga pred njegovo lice. „I prašina ima neku svoju funkciju u svemiru, ali ne mora da razume zašto postoji, ali mora da postoji, pogledajte svoju macu uglavnom, tako lepa životinja, naučite malo od nje da uživate, a što se tiče smisla i ostalog pustite to. To nije ni za vas ni za vašu mačku, gledajte od čega živite… znajte samo da vi postojite iz nekog razloga, to je dovoljno“. Nakon par miliona godina, su Gospođa Istina i potomak postiđenog čoveka sedeli zajedno i pijuckali piće i pištali zajedno i komentarisali hijeroglife sa zidova kafića.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 11 min 10 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Tata, a koliko ima kvarkova u atomu?

  1. Povratni ping: Teorija o pertlama | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.