Galerija

Od Eugenetike do Singulariteta

Pre neko veče jedan moj dobri prijatelj iskreno mi je izjavio, onako s neba pa u rebra, da se vratio iz Amerike, iz Države Nju Jork poslom i da ga je ponovo oborio s nogu intelektualni zadah prosečnog amerikanca. Dakle, blago rečeno površno obrazovani, često predebeli glupani kako voze ogromna kola, nedelje provode po šoping centrima, vrhunac kulture im je bejzbol utakmica, gde polako razmišljaju da uvedu klima uređaje, čak i pod otvorenim nebom. I tako, nastavlja moj prijatelj, da ponekad razmišlja da prihvati stare dobre teorije eugenetike, pa se pomene i onaj čika sa brčićima da možda je malo ipak bio u pravu. Naravno, da to nije baš ozbiljno mislio, ali priznajmo, često i nama samima dođe do vrha i pitamo se i sami čemu sva ta ljudska biomasa na ovoj planeti. A tako opisanih amerikanaca ima u svakoj državi samo nam je lakše da ih prepoznamo u drugim zemljama. A ako baš dobro pogledamo i u ogledalo u ponečemu smo i sami deo tih primitivnih hordi.

Dakle, crno, jako crno, nemamo šanse…. Pa, naravno da ne. Ako pročitatke bar neku knjigu Rejmonda Krzvajla (Ray Kurzweil) ostaćete očarani optimizmom kojim taj čovek zrači. Po njegovim tvrdnjama, za samo četrdeset godina će najveći broj naših osnovnih problema nestati, dovoljno je samo preživeti dovoljno dugo i sačekati da tehnologija uspe da prebaci naš softver sa zastarelog hardvera zvanog ljudsko telo u neki napredniji kovčežić koji neće biti izložen problemima starenja, fizičkog napora, biti podložan nedostatku vode, hrane ili energije. Naš posao će postati samo unapređivanje našeg umnog potencijala. Da odmah presudim, meni je Krzvajl veoma dragi pisac, čak ponekad nasušno potreban da izguravam ove svoje zemaljske dane i lepo mi je da preko stranica njegovih knjiga maštam zajedno sa njim i nadam se boljem životu, ali sve to što on piše je na kraju krajeva ono što naš narod mudro opisuje kao „mož da bidne, al’ ne mora da znači“. Poznajem više futurologa i svako od njih ima neki drugi metod, naravno u futurologe ne spadaju oni koji gledaju u pasulj ili zvezde repatice, već ljudi koji imaju kako takav naučni pristup problemu. Ali koliko god metod bio striktan ili ozbiljan, uvek mora na kraju da primeni ektrapolaciju. I u tom delu može svašta da se dogodi. Dakle nijedan futurulog, do sada, nije ama baš ništa egzaktno dokazao, radi se uvek o više ili manje hrabrim teorijama. A te teorije često imaju uspeha kod široke čitalačke publike, iz istog razloga zbog koga i sama Biblija, možda jedna od prvih knjiga tog žanra. To su knjige koje nude neku nadu. A nada nam je svima nasušno potrebna. Samo ne ista nada svima. Nekima je dobra ona iz Biblije zasnovana na veri, nekima su potrebni geo-politički futurolozi, nekima oni koje sve zasnivaju na ekonomskim tokovima, a Krzvajlov metod je zasnovan na posmatranju globalne istorije kosmosa od velikog praska do danas. Pa krenimo redom:

Teorija meri brzinu napretka istorije kosmosa. I uočava njeno eksponencijalno ponašanje. To znači da brzina promena u početku posmatranja je veoma spora, dok vremenom se ubrzava i dostiže neverovatne stope. Dakle ako prihvatimo da je čovek nastao iz materije, a materija je nastala sa kosmosom, istorija čoveka počinje pre oko 13 milijardi godina, i podeljena je u šest faza.

– faza1: čista fizika i hemija nakon velikog praska
– faza2: biologija i DNK
– faza3: mozgovi
– faza4: tehnologija
– faza5: prožimanje tehnologije i ljudskog mozga
– faza6: Singularitet ili buđenje celog kosmosa inteligentnom samosvešću

Prve četiri faze su očigledne i jednostavno ću ih preskočiti. Dve poslednje faze posebno su interesantne jer upravo živimo negde na početku pete faze. Za to su nam potrebna četiri elementa:

– genetički inženjering
– nano tehnologija
– robotika zajedno sa veštačkom inteligencijom
– razumevanje i matematičko modeliranje ljudskog uma

Genetski inženjering je uspeo da matematički definiše ceo genom ljudske vrste, ali nije još u stanju da dovoljno efikasno predvidi posledice njegove promene. No, po Kurzweilu to je samo privremena tehnološka disciplina jer ne može se stići daleko u našim biološkim telima ma koliko god ga mi poboljšavali. Nano tehnologija i robotika su slični. Nanorobotika će nam pomoći da se veoma efikasno lečimo od raznih bolesti, sićušni mehanizmi će plivati našim organima i napadati naše neprijatelje mnogo preciznije nego što to radi naš imunitarni sistem ili lekovi. Roboti će raditi najveći broj teških, monotonih ili opasnih fizičkih poslova dok to bude važno. Zamislite svet u kome ćete morati da čekate ispred Eplove prodavnice, ali ne da biste kupili novi iPad već da iznajmite pravo na korišćenje male poljoprivredne parcele da biste sopstvenim rukama gajili krompir.

No ono što je najbitnije je digitalizacija modela ljudskog uma. Ako je ljudski identitet u ljudskom umu, a ne u nozi, bubregu ili noktu, onda da bismo zaista radikalno rešili naš problem, moramo se rešiti tog balasta. Ako pogledamo bolje svi ratovi su uvek vođeni zbog potreba tela, a to su potreba za hranom, teritorijom, vodom, ako bismo preselili naše identitete u dimenzije koje bi stale u 1 kubni milimetar fizičkog prostora trošeći svega 1 wat energije godišnje na početku a kasnije ni to, kada bismo sveli naš identitet na naš softver a ne na naš hardver, fizička manifestacija našeg hardvera bi vremenom postajala sve manja i sve nebitnija kao i problemi koji su iz toga proisticali. Ako pogledamo tu viziju, ona bi odgovarala čak i Biblijskim porukama gde bi se božja zapovest idite i razmnožavajte se bila ispoštovana. Ne verujem da je originalna poruka zahtevala da to razmnožavanje mora biti neophodno u ovom obliku tela. Štaviše već godinama se bavim mišlju da, na kraju krajeva, niko pa ni na najhrabriji futurolozi ne mogu pobeći od ljudske istorije, pa ni hrišćanske poruke na deljenje na zemaljski i život nakon toga. Sve ovo, pa i teorija o Singularitetu je hrišćanska ili rekao bih ljudska ektrapolacija. Do sada je večni život postojao preko nasleđenje ljudske misli preko knjiga. Naredne generacije bi poboljšavale stečena prethodna znanja. No, ako bismo oslobodili umove tela i ako bismo uspeli da stvaramo nove umove po potrebi problema koje treba rešavati, postigli bismo besmrtnost, koju već imamo, na efikasniji način. Često me nerviraju izjave poput one pape Racingera da je Evropska tradicija zasnovana na hričćanskim vrednostima, zato što mi je jasno da sve što papa, ili bilo koji drugi crkveni šef radi, spada u prizemne političko manipulatorske veštine da bi se vladalo ovčicama, ali i pored toga ne može a da se ne primeti da nijedna nova teorija na ovaj ili onaj način ne radi drugo nego poboljšava koncepte transcedentalnosti koje su opisane trivijalnim jezikom prvih hrišćanskih mislioca, koji opet nisu uradili drugo nego unapredili misli kultura koje su postojale pre njih.

Pitanje koje ostaje, šta ćemo da radimo kada se oslobodimo tela i kada ubrzamo naš um komputacionim tehnologijama. Odgovor koliko god zagonetan bio bi na kraju trivijalan. Taj novi um baviće se pomeranjem granica koje će on sam uvideti tada, a koje mi danas ne možemo ni da naslutimo. A ono što me najmanje zabrinjava je koliki deo homo sapiensa će biti ugrađen u taj novi um. Sigurno će ga biti, jer će iz nas nastati, ali svakako će biti i drastično različit, a mi ovakvi kakvi smo ćemo nestati, ili blaže rečeno utopićemo se u to nešto novo. A to nije ni sreća ni nesreća već neizbežnost. Jedino pitanje je da li će se to desiti za pedesetak godina kako nas kuraži Kurzweil ili možda nešto kasnije. Pedeset ili pet hiljada godina ne predstavlja nikakvu razliku u odnosu na 13 milijardi koliko smo već stari.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 15 min 50 sek

Advertisements

One comment on “Od Eugenetike do Singulariteta

  1. Povratni ping: Multiverzum, mnogo je intuitivniji nego što mislimo | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.