Galerija

Da li ima siledžija i u HighTech firmama

Kao što to često činim, otvorih svoj leptop da pročitam naslove novina i ovog jutra, kad eto ti vraga, Dizeldorfski sud je doneo odluku po kojoj je Epl pobedio u procesu protiv Samsunga. Retko čitam više nego samo naslove u novinama, no ovog puta, to sam morao da produbim. Naime, Epl je tužio Samsung za ozbiljnu povredu patenata, na nekoliko planova, što mehanički dizajn kućišta, preko kopiranja softverskih rešenja pa čak do načina pakovanja proizvoda. I presuda: zabrana prodaje novog Samsung tableta od 10 inča u čitavoj Evropskoj Zajednici. Do kad, nije poznato, možda dok se ne dogovore oko podele plaćanja patenata, ili dok Samsung ne izmeni proizvod dovoljno da ne bude tako brutalna kopija.

Samsung, na prvi pogled ugledna firma

Samsung, na prvi pogled ugledna firma

Meni lično, nije toliko ni bitno, jer Samsungov tablet spada u skupe, njegova cena je veoma blizu Eplovoj, kao korisnici nismo nešto naročito izgubili. Samsung ne nudi nešto zaista kompetitivno u odnosu na Epl. Jeste ima otvoreni sistem Android u odnosu na zatvoreni iOS, no korisnici su se nadali da će Samsung izbaciti ekran visoke rezolucije, sličan retini pre Epla, onda bih stvarno poželeo da ga čak i kupim za čitanje knjiga. Bez toga Samsung zaista i jeste jedna od niza kopija ajPeda.

No, pravo iznenađenje je tek došlo kasnije istog dana. Ručao sam zajedno sa jednim marketing menadžerom, jednom zgodnom ženom srednjih godina. I baš je upitah: „ma jesi li čula da se Epl lavovski bori da održi svoju prednost na tržištu, da ne preže ni od sudskih procesa u toj borbi i da je za trenutak blokirao Samsung da prodaje u Evropi“. Malo mi je ipak bilo žao Samsunga, nije lako stvoriti proizvode tog tipa, no moja prijateljica mi je sa osmehom zlobnog zadovoljstva glasno odgovorila da joj je baš drago zbog toga. Očekivao sam reakcije u dijapazonu od nezainteresovanosti do, da čula sam već, imam to na radaru, ali najmanje sam očekivao tako očigledno zadovoljstvo. Odmah sam zatražio da mi objasni tako jaku emotivnu reakciju, i dobio sam žalosnu priču koja je prikovala moju pažnju. Naime, ona pre posla kojim se sada bavi, radila je 10 godina za Samsung Nemačka, počela je kao obična službenica i vremenom, malo po malo došla je do marketing menadžera nivoa XYZ, ne sećam se tačno kog. I kaže da je na početku bilo sve sasvim fino i na zavidnom nivou, njeni šefovi su bili Evropljani, firma svetska, uslovi profesionalni. Međutim, kako je Samsung bila gladna uspeha i imala velike ambicije, nakon nekoliko godina polako je smenila top menadžment na svim važnijim pozicijama i zamenila mlitave Evropljane pravim rukovodiocima, a to su naravno Koreanci. Oni su ubrzo uveli strahovladu po svim Evropskim filijalama, slično je bilo i u susednim zemljama. Koreanaca je bilo barem na nekoliko nivoa rukovodećih mesta, i oni su se prema ljudima svoje nacije odnosili krajnje vulgarno, arogantno, pa ponekad i sirovo. Na repertoaru je bilo svakondevno vikanje na podređene, podvlačenje njihove nesposobnosti, lakše i teže uvrede, jaki komentari na fizički izgled, žene se smatraju nesposobnim po definiciji, bacanje kancelarisjkog materijala u raznim pravcima čak i gađanje službenika olovkama, fasciklama, makazama, knjigama i šta već dopadne pod ruke razgoropađenih kosookih šefova. Odnosi Koreanaca prema podređenim Evropljanima, esencijalno su isti ali sa blažim manifestacijama. Ali je sasvim jasno ko je gazda, ko zna, a ko je tu da sluša, da saginje glavu i kad je u pravu i kad nije i da trpi masne uvrede. I kada sam pitao kako je reagovala kada joj kažu da je glupača, da tako nešto može samo jedna žena da smisli, itd.  odgovor je bio, da sagne glavu, da otrpi i ide se dalje dok se ne nadje neki bolji posao. I naravno da ga je našla. Uz to sam doznao da oni koji ne saginju glavu veoma brzo dobiju nogu, pa onda tuže Samsung za mobing, za fizičko maltretiranje, za neopravdano otpuštanje i tome slično. Eto, dobro da sam i to saznao. Ne mogu da kažem da je to pravilo, možda se radi o periodu koji je već prošao, možda samo u nekoliko filijala, ali eto ispričah priču koju sam čuo iz prve ruke. Pa neka svako odluči kako da iskoristi tu informaciju. Nekoga neće biti briga, neko će možda razmisliti da li da kupi radije proizvod konkurencije.

A na drugi, ne baš tako puno...

A na drugi, ne baš tako puno…

Na svu sreću nisu sve HiTech firme iste. Mada, je poznata knjiga Mikroserfs, o načinu kako se radilo u Majkrosoftu devedestih godina Daglasa Koplanda (Douglas Coupland) ili briljantna komedija-film „Office Space“ režisera Majk Džadža (Mike Judge). I jedno i drugo toplo preporučujem.

Sa druge strane nisu retke vesti da Majkrosoft plaća basnoslovne plate ključnim ljudima da ne pobegnu u Epl ili Gugl, dok Gugl počinje da plaća da mu ljudi ne pobegnu u Fejsbuk ili Tviter. Radi se čak i o milionskim nadoknadama. Hvala bogu dok ima dovoljno konkurencije, i dok postoji sloboda izbora, firme će nam plaćati da u njima ostajemo. Možda nije baš sasvim čudno što i pored toga što je Samsung bitna firma na consumer tržištu, ipak je uvek druga ili treća, a nikada prva ni u jednom sektoru. Valjda oni najbolji vole da im se neko udvara, umesto da se na njima iživljavaju ljudi koji pripadaju kulturama koje će polako nestati.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 17 min 35 sek

Advertisements

One comment on “Da li ima siledžija i u HighTech firmama

  1. Povratni ping: Da li ste sigurni da poznajete Vikipediju? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.