Galerija

Oda Karlu Sejganu

Možda je to deo ljudske prirode, a možda je samo po sredi trenutna kultura zadnjih nekoliko decenija u ovom delu našeg sveta, ljudi vole da kritikuju i ogovaraju više nego dobar ručak da pojedu. Mislim na Evropu, mesto u svemiru gde živim i radim i koje najbolje poznajem, mada mi ponekad dođe da dignem ruke od svega i odem u jednu drugu Evropu, na jedan od većih satelita planete Jupiter.

Neumorivi, šarmantni i inspirativni Karl Segan

Neumorivi, šarmantni i inspirativni Karl Sejgan

Želeo bih ovog puta da odam najveće počasti jednom od svojih velikih uzora u životu, na Doktora Karla Sejgana (Dr. Carl Sagan). On više nije sa nama, umro je 1996. godine, ali to je samo detalj u njegovoj biografiji, da je duže živeo, teško da bi stvorio više i bolje od već napisanih knjiga. On je postao besmrtan već u svojim četrdesetim kada je osamdesetih godina prošlog veka napisao knjigu i po njoj i seriju Kosmos, a neko vreme nakon toga i knjigu Kontakt, po kojoj je i snimljen film 1997 sa godine sa Džudi Foster, koji je bio blokbaster.


Vangelisova tema za seriju Kosmos

Pre neki dan, pogledao sam ponovo i čitavu seriju i film i moram da priznam da su me toliko ganuli da su me do suza doveli. Kako ne voleti tog čoveka? Pa to je princ današnjice. Umesto belog konja jahao je imaginarnu svemirsku letelicu koja nas je vodila od pulsara preko klastera galaksija, do naše matične galaksije, našeg sunčevog sistema, do naše plave tačke u svemiru, do naše planete Zemlje. Pa bi onda išao sve niže i niže, preko planina, života, dok se ne bi uvukao u šupljine između atomskog jezgra i oblaka elektrona. Šta reći o čoveku koji dok bi sedeo za stolom u uštogljenom viktorijanskom stilu univerziteta u Kembridžu, nakon što bi mu konobar servirao pitu od jabuke na skupoceni tanjir sa zlatnim obodom Sejgan bi komentarisao na ovaj legendarni način. „…Ako želite da napravite dobru pitu od jabuka od početka, pre toga morate da izmislite Svemir….“. I onda bi krenula priča o atomima, jezgru, periodnom sistemu elemenata itd. Da li je moguće ne obožavati čoveka koji nam je objasnio da su kitovi milionima godina imali komunikacioni kanal u okeanima kojim su mogli da komuniciraju na razdaljinama od deset hiljada kilometara, sve dok u zadnjoj sekundi njihove evolucije se nije pojavio poznati dvonožac sa dizel motorima koji su svojom bukom skratili tu komunikaciju na svega 150 kilometara. A može li se zaboraviti kada Sejgan pokušava da peva kitovske pesme, gde broji na kitovskom jeziku od jedan do pet. Ako vas to zanima na JuTjubu se može naći i obrada te pesme gde se ta sekvenca koristi kao lajtmotiv u pozadini, dok je glas, naracija po tekstu iz serije kompjuterski sintetizovan i na sve to dodata melodija. Uopšte šta reći o pojavi i glasu. Sejgan, u svojim zrelim četrdesetim, lep, stasit, nasmejan, pun pozitivne energije, na vrhuncu svoje intelektualne i fizičke snage, pun nade i moralnosti napisao je prvo knjigu, a ukratko zatim snimio i seriju od 13 epizoda. Svojim melodičnim muškim baritonom, rekao bih izrecitovao je, više nego izgovorio je ceo tekst serije u prvom licu. Reči je merio i izgovarao polako, tačno i sa ljubavlju. Dok nas je anđeoski gledao sa ekrana, puštao bi da mu povetarac odnese seme maslačka sa njegova dva prsta do dalekih dubina svemira. Sejgan je čovek dubokih i širokih znanja, bavio se naukom celog života, ali mu nije bilo dovljno poznavanje formula, principa, postulata i teorema. Voleo je da ulazi u srž ljudske prirode, pomno je učio istoriju, zanimala ga je religijska misao svih vodećih pravaca. Voleo je život, čoveka, ljudsku misao. Živeo je u dečačkom zanosu ceo svoj vek uvek spreman da ga nešto ponovo iznenadi, naljuti ili uplaši. Nikada nije bio strogi profesor sa katedre koji bi nas sa visine gledao i lupao packe za naše neznanje. Vodio nas je u svetove za koje nismo znali ranije da vidimo šta se krije iza nepozatog ugla naše sužene svesti. Živeo je u periodu hladnog rata, kada je još postojao Sovjetski Savez i kada se atomski rat tada osećao kao nešto što ipak svakog časa pože da pukne. Sejgan je poreklom ukrajinski jevrejin, ali je bio mali za vreme drugog svetskog rata i imao je majku koja je u dubokim radoznalim očicama svog sina prepoznala još u ranom detinjstvu iskru životnog puta kojim je on na kraju i otišao. Ili je možda samo želela da tako bude, žena kojoj patnja nije bila nepoznata. Svim svojim bićem ga je štitila da u ranjivom periodu rane mladosti ne zatruje tako nežnu dušu. Sejgan je kasnije shvatio svu patnju čovečanstva od pamtiveka do danas i u kako krhkoj ravnoteži živi ljudski rod. Preko knjiga, tih vremeplova ljudskog znanja Karl je saznao u koliko različitih ljudskih epoha na različitim geografskih koordinatama, beda naše sudbbine uvek je ponavljala iste greške. Ali ipak, i pored svog tog ništavila, uvek su se rađali drugi ljudi spremni da daju ruku palom čoveku da se ponovo uzdigne sa dna svog neznanja. Ali tada je Karl već bio zreo čovek sa korom oko srca spreman da se suoči sa svim tim bolom. Njegov Kosmos ostaje poruka generacijama da je vera u budućnost važan pokretač naših akcija, ali da je nauka i isključivo nauka metod građenja puta za bolji život.


Naracija glasa sa sekvencama iz serije preko sintetizovanog kompjuterskog glasa

Sejgan nije bio ateista, jer je, naravno, s pravom govorio da su to arogantni ljudi koji misle da znaju mnogo više od onog što nauka pruža. Nauka u trenutnom stadijumu ne može ni da dokaže ni opovrgne boga. Sejgn nam je jasno pokazao, da oni koji zaista do kraja shvataju naučni duh mogu biti samo agnostici, ljudi spremni da imaju vizije, ali i da prihvate nove pa čak i stare ideje, čak iako su u suprotnosti sa našim tradicijima, željama i ubeđenjima. Na kraju, taj div ljudske misli je uvek mislio da samo snaga ideje, a nikako zastrašivanje ili zabranjivanje mogu doprineti našem konačnom i jedinom cilju, a to je potraga za objašnjenjem prirode. Evo i citata „Svako od nas je u perspektivi svemira dragocen. Ako se neko drugo ljudsko biće ne slaže sa tobom, pusti ga da živi, u svetu od sto milijardi galaksija, nećeš naći nikada još jednog takvog“.  Isak Asimov, toliko ga je cenio, da je rekao da su samo Marvin Minski i Karl Sejgan pametniji od njega. A kad to kaže Asimov, treba mu verovati. No, kao što to važi sa sve druge ljude na ovom svetu, svo to znanje, sva dubina i širina, sva plemenitost i moralnost nisu došli sami od sebe. Knjige, škola, uporan i težak rad su stvorile tako izuzetan rezultat. Na kraju setimo se one scene kada Sejgan hoda velikom gradskom bibliotekom Nju Jorka i kaže da od miliona napisanih knjiga, čovek, ako bi celog života samo čitao, pročitao bi svega pet-šest metara jednog zida biblioteke, sva je mudrost koji redom pročitati koje knjige.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 13 min 15 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

2 comments on “Oda Karlu Sejganu

  1. Povratni ping: Kosmos – Odiseja kroz prostor i vreme | Markus Maki

  2. Povratni ping: Oda Karlu Seganu | Aleksandar Trifunović

Zatvoreno za komentare.