Galerija

Steve Jobs, tama i po malo svetlosti

Probudih se jutros u četiri ujutru, nešto me je kopkalo opasno, nisam mogao da izdržim, a da ne napišem razlog šta me je lišilo sna i nateralo da pružim ruku ka tastaturi u sred noći. Već nedelju dana pratim hvalospeve o preminulom direktoru Epla Stivu Džobsu. I dok su oni dolazili iz informatičkih krugova, još je to imalo smisla, ali kada su počeli i političari, pa čak u nekim zemljama su se videle i patetične suze na raznim nivoima, e to je već prevršilo meru. Da se ne zavaravamo, ja sam prepun reči hvale prema jednom od najvećih lidera u informatičkoj industriji i industriji digitalne zabave. Nema sumnje da je Džobs prepun vrlina, i da ne samo na rečima, već na mnogobrojnim delima je dokazao superiornost svojih ideja u odnosu na konkurente. A kako nije bio samo direktor, već revolucionar na nekoliko frontova, on je hrabro prkosio ne samo u krugu informatike, već i politike, muzike, filmova, filozofije, stila života, izdavaštva itd…. No, kada malo stanem i zaista duboko razmislim, možda je Džobs bio revolucionar, ali tamo gde to nije bilo najvažnije. Možda je radio u oblastima koje je Antonio Pušić definisao kao Turbo Folk. Setimo se njegove definicije: „Folk je narod, turbo je sistem ubrizgavanja goriva pod pritiskom u cilindar motora sa unutrašnjim sagorjevanjem. Turbo folk je gorenje naroda. Ja nisam izmislio turbo folk, ja sam mu samo dao ime“. I pored sve bravure Eplovog direktora, i nakon nebrojeno predivnih predavanja, i pored toga što sam i sam proveo stotine sati gledajući njegove poglede na život i biznis, uživajući u duhovitosti, šarmu i dubini misli, ipak Epl je doživeo pravi uspeh samo nakon toga što je ušao u biznis plejera za slušanje digitalne muzike i pamethih telefona. iPad i Mac su počeli vrtoglavo da rastu, tek nakon što je Epl postalo ime koje poznaje i nečija strina u unutrašnjosti Bosne. Ne kažem da to nisu dobri uređaji, naprotiv, fenomenalni su, ali dok Džobs nije uspeo da upali naše niske nagone preko uređaja koji se troše kao pašteta, sav njegov elitizam o Eplu nikada ne bi otišao dalje od uskog kruga semireligioznih snobova sa dubljim džepom. No, to možda nije najveći greh Epla ako se to tako uopšte može nazvati. Evo kako je reagovao na vest o smrti Džobsa, jedan od najvećih lidera pokreta slobodnog softvera Ričard Stalman. Citat iz Stalmanovog bloga 6.10.11. : „Umro je Stiv Džobs, tvorac kompjutera koji je učinio zatvor privlačnim mestom. Dizajnirao ga je tako da lude požele da izgube svoju slobodu. Kao što je gradonačelnik Čikaga rekao o svom korumpiranom prethodniku „“nije mi toliko drago što je umro, već što ga više nema““. Niko ne zaslužuje da umre, ni Džobs, pa ni Gospodin Bill (Gates), pa ni ljudi koji su činili i veća zla nego njih dvojica. Ali mi svi zaslužujemo kraj Džobsovog malignog uticaja na računare za mase. Na žalost taj uticaj i dalje postoji i nakon njegovog nestanka. Možemo se samo nadati da će naslednici u pokušaju da nastave njegovim putem biti manje uspešni u tom uticaju.“. Ovakva izjava je u kontra tendenciji, radi se o glasu van hora, naravno da je izazvala lavinu pljuvača koji su se okomili na jadnog Stalmana. Ali da li je Stalman bio zaista preoštar u svojoj izjavi…..? Ne znam ni sam, ali pokušavam da razmišljam glasno zajedno sa vama. Dobro je što postoje mislioci kao on, jer nikada nije dobro kada postoji samo jedno mišljenje o bilo kome i bilo čemu. Suprotan glas nas tera da preispitamo našu objektivnost, čak i kad 99% drugih misli drugačije. Naime, pogledajmo kulturni uticaj druge uspešne firme Gugl i uporedimo ga sa Eplom. Gugl skoro 100% svog softvera radi u otvorenom slobodnom kodu. Oba njegova operativna sistema, i Android i ChromeOS su otvoreni i besplatni, dakle potpuno slobodni. Gugl nema ekvilanent ajTjunsa već stotine raspršenih usluga plovi po velikom okeanu. Korisnici otkrivaju postepeno deo po deo u zavisnoti od svojih potreba. Gugl nema portale, katalizatore pažnje niti  koncentratore tokova. Gugl android market nije obavezan za mobilne aplikacije, pisci softvera mogu da ga koriste, ali mogu i sasvim privatno preko svojih kanala distribucije da objavljaju softver bilo koje vrste, pa čak i vulgarne ili rasističke pa i viruse. Upravo virusi i  pornografija su bili razlozi zašto je Epl odlučio da zaključa svoj App Store i da Epl i samo Epl kontroliše i odobrava 100% svih aplikacija koje će vrteti na njegovim uređajima. To su bile dobre namere, na iOS operativnom sistemu defacto nema virusa. Epl je krenuo sa dobrim namerama, ali kako je rekao jedan poznati filozof, put ka paklu je popločan dobrim namerama. Jednom kada uđete u posao cenzora, neminovno pridobijete ne samo pozitivne, već nadasve negativne aspekte. Kada jednom počnete sa pravilima zabranjivanja, onda je teško iz toga izvući se, i idete na dno sve dublje i dublje. Evo nekoliko primera. Pre nekoliko meseci otkriven je veliki problem u iPhone uređajima, gde se GPS pozicija svih tačaka u kojima je korisnik boravio u zadnjih godinu dana čuvala u uređaju i slala Eplu. Problem je objašnjen i korigovan, ali pokazuje tendenciju. Ima najava da će iOS 5 imati filtere, koji u zavisnoti od GPS pozicije će blokirati snimanje slike i glasa da bi se na primer sprečilo snimanje koncerata nelegalno. Naravno, znamo da je zabranjeno smimati neovašćeno koncerte, ali zar na to mora da me podseća veliki brat Epl ili moja građanska savest? Šta ako na primer u listu pozicija, koju isključivo rediguje Epl dodaju pozicije nekih predsednika, političara, biznismena, mafijaša itd? Tako da niko nikada ne može da ih snimi iPhone uređajima? Pa i u samom kor-biznisu Epl je na početku svoje digitalne prodavnice muzike bio veoma restriktivan prema pravima korisnika. Tek puno godina nakon početaka, Epl je popustio i dozvolio da korisnici koriste jednom kupljen sadržaj na svim uređajima koje poseduju. Naravno, tu priča nije završena, jer ne možete nikome preprodati ni jedan sadržaj, jer su uvek vezani sistemima zaštite. Sličan problem ima i Amazon sa svojim e-knjigama. Jednom kada ih kupite, nema vraćanja. Osim toga, Amazon može i da obriše knjigu sa vašeg uređaja ako to želi.

Kompleksne ličnosti nije lako okarakterisati

Kompleksne ličnosti nije lako okarakterisati

Na kraju, pozabavio bih se i despotskim karakterom i stilom rukovoveđenja Stiva Džobsa. Iz više izvora našao sam informacije da su ga se bojali i početnici tek primljeni, pa sve do vrhunskih direktora koji su bili direktno pod njim. Džobs je naizmenično kombinovao svoju harizmu zajedno sa surovošću i vlašću kao posledice svoje visoke direktorske pozicije. Naravno da se radi o negativnom načinu upravljanja, ali razumem zašto je to radio. I sam sam radio za jednog takvog direktora više godina, gde sam iz dana u dan bio izložen osećaju straha i divljenja prema njemu. I sada kada opet radim za neke druge, sasvim prosečne direktore koji nisu Stiv u malom, žalim za vremenima straha. To su bila vremena kada sam i ja, na svoj mali način menjao jedan deo sveta i razumem taj osećaj, kada ste deo nečeg jako velikog. Ponekad je neizbežno tako rukovoditi jer ako imate jako dobre ideje, vi samo želite da budete okruženi ljudima koji su spremni sve da učine za nju. Vreme je konačno i brzo ističe i nemate vremena za demokratkse rasprave, već samo da ustrojite (bez slova š) sve one koji su vam blizu ali koji još nisu sasvim na putu vaše vizije. Radi se o lošem načinu vladanja, ali razumem potrebu za produhovljenim despotama. Stiv je veliki, ali verovatno je Stalman u pravu. Nadajmo se da će Gugl uspeti na temeljima Epla i Majkrosofta da podigne nivo i da spoji nespojivo, open source i zaradu. Stalman sam bio bi uverljiviji da umesto samo da propoveda, da je predsednik neke veoma profitabilne organizacije zasnovane na sopstvenim idejama. Ali stvari nisu nikada tako jednostavne, nikada crno belo kao što je to portret Eplovog lidera na sajtu već nedelju dana. I ne zaboravite, ja sve ovo pišem sa Eplovog leptopa.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 18 min 35 sek

Advertisements

One comment on “Steve Jobs, tama i po malo svetlosti

  1. Povratni ping: Zbogom Stive Džobs | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.