Galerija

Kako učiniti da pametni sarađuju?

Sticajem okolnosti, pre neki dan, ušla je u krug moje pažnje misao Ive Andrića: „…mirna vremena i sređene prilike čine prosječne ljude još prosječnijima, a burna vremena i velike promjene stvaraju od njih komplikovane prirode…“. Andrić je veliki, i to svi znamo, ali na svu sreću nije ni jedini ni tako redak slučaj. Izuzetnost, kao suprotnost od prosečnosti nije baš toliko redak slučaj u ljudskoj zajednici. I to me održava u životu. Izuzetne ljude je teško upoznati, a još teže je sa njima živeti, ali zato u svakom trenutku možemo da uđemo u njihove misli preko knjiga, filmova, muzike, skulptura, slika, inženjerskih poduhvata, biznis modela, filozofskih doktrina itd… Na vagi podnošljivosti života, na jednom tasu ubedljivo prednjači prosečnost, ali na tasu izuzetnosti ipak se uvek dešava dovoljno toga, da prosečnost ne pobedi do kraja. Jedan gram izuzetnosti lako nadoknadi milione tona prosečnosti.

Inteligencija je širok pojam

Inteligencija je širok pojam

Znate li zašto jako malo verujem u teorije zavere? Zato što sam proveo ceo svoj radni vek u salama sa sastanke gde sam imao prilike da vidim kako direktori rezonuju i odlučuju. Osim svog malog pojedinačnog iskustva pročitao sam pregršt knjiga koje su pokazale da je moje iskustvo samo jedan od milion sličnih primera. Neka mala grupa može da vlada jedno kratko vreme celim svetom. Nega druga grupa može večno da vlada jednim malim delom sveta, ali nikada se neće desiti da jedna mala grupa večno vlada celim svetom. Toliko toga ne funkcioniše u ljudskom ponašanju i razmišljanju da bi bilo nemoguće vladati celim svetom zauvek.

Da li je altruizam najkorisniji metod za postizanje sebičnih ciljeva? Mislim da jeste. Elem, već nekoliko decenija radim sa pametnim ljudima. Naravno, uglavnom radim sa prosečnim ljudima, to je neizbežno, prosek je po svojoj definiciji najprisutniji oblik postojanja. Ali u poslu kojim se bavim moraju da postoje i izuzetni. I oni uglavnom donose poteze koji se, pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način, polako nametnu ostalima. No, tužno, je i nakon toliko godina, već i bolno, primetiti koliko malo ima sreće među pametnim ljudima. A što je najgore, zna se čak i razlog zašto je to tako, pa i pored toga nivo sreće u dolini izuzetnih slabo se penje. Radi, se kao i uvek, o neznanju. Naime, nijedan pametan čovek to nije u svim poljima u kojima postoji. Moderna psihologija je pokazala da od tih polja ne postoji jedno, već njih devet vrsta. Inteligencija može biti

1) logičko-matematička,
2) prostorna,
3) jezička,
4) kinetička,
5) muzička,
6) interpersonalna,
7) intrapersonalna,
8) prirodnjačka i
9) egzistencijalna.

Najveći broj izuzetnih ljudi je izuzetan u jednoj, nekad u dve, i retko u više nego dve. Skoro nikad, ili nikad, u svih devet vrsta. Štaviše, čest je slučaj da je neko ko je izuzetan u jednoj vrsti bude ili prosečan ili ništavan u nekoj drugoj vrsti i tako umanji ili čak poništi i onu jedinu izuzetnost kojom je bio obdaren. Neuravnateženost ljudskih inteligencija je najvažniji razlog nesreće među pametnim. Koliko sam samo puta video sukobe izuzetnih. A to je tako žalosno i videti i živeti u tome. Kada vidim raskalašne političare koji jesu demokratski izabrani jer kakav narod, takva i vlast, ne zaboli me to tako puno. Šta očekivati od bednika? Ništa, ali kada vidite da se izuzetni među sobom lome, to je onda prava tragedija. I bednici upravo i prolaze, zato što izuzetni to nisu dovoljno i svojim nedovoljnim delovanjem ostavljaju suviše manevarskog prostora gorim od sebe. Izuzetni se polomiše između sebe. Sujeta, despotizam, borba za prestiž, kompleksi manje vrednosti, samo su nekoliko od stotina razloga zašto pametni ne znaju da sarađuju među sobom. Skoro svaki pametni misli da je centar sveta. Njegov svet je toliko mali da u njega ni njegova sopstvena izuzetnost ne može da stane, a nade i nema da se nečija tuđa izuzetnost može na to dodati.

Šta nam preostaje? Pa izuzetni ljudi, evo mog predloga kako da pametni malo bolje sarađuju. Uzmite olovku i papir i napišite spisak inteligencija koje imate, i koje nemate. I onda porazmislite. Nedostatak koje inteligencije vas sprečava da imate dobar odnos sa ostalim pametnim ljudima, i krenite ozbiljno da radite na sebi da razvijate one osobine koje vas koče. A drugo, jačajte svoj karakter. Mi ljudi u raznim oblicima postojimo oko milion godina, naša pisana istorija može da dosegne najviše pet hiljada godina unazad. I jedno i drugo je jako puno vremena. No rezultati našeg bitisanja su klimava dvojka. Roditelji su nam, valjda, bili pali borci pa se razredni starešina sažalio pa poklonio prelazu ocenu. Izuzetni ljudi, ako želite napredak, ne predajte se duhovima vremena. Ako postoje neke vrednosti u koje verujete i za koje mislite da vredi poštovati i promovisati, učinite to nezavisno od toga koliko će vam u džepu od toga biti danas. A ako vi istrajete, kao rezultat, sigurno će nama svima ostalima doći u džep u narednim generacijama. A jedna od tih vrednosti u koju ja dubuko verujem da izuzetni ljudi moraju da krenu da sarađuju. Bez toga će oni prosečni, ili još gore oni ništavni od mesne zajednice, preko firmi, sve do vlada, premijera i kraljeva i dalje vladati, a vi izuzetni ćete se lomiti sa drugim izuzetnima povodom nekih veoma niskih motiva izazvanih onim osobinama u kojima niste ni malo izuzetni. Stvar je jednostavna, ali treba to dugo i redovno vežbati. Što nas to više shvati, ranije će ništavni otići tamo gde im je i mesto: u ništavilo.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 28 min 35 sek

Advertisements

One comment on “Kako učiniti da pametni sarađuju?

  1. Povratni ping: Inteligencija je širok pojam | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.