Galerija

Copy & Paste da zadržim fotelju

Jednom sam u Zairu čuo veoma duhovit odgovor na pismo čitaoca „Sveta Kompjutera“ mislim. Čitalac se, maglovito se sećam, žalio na to što današnje igre traže zahtevne PC konfiguracije. Na to bi neko iz redakcije odgovorio, da se nikada ne treba zadovoljiti onim što imamo, već treba stremiti ka konfiguracijima koje troše kilovat struje, imaju najnoviji Intel I7 procesor i grafičku karticu u dva slota. Da treba želeti platu sa kojom se ova konfiguracija može zaraditi za jedan dan, itd….

Ne znam koliko se redakcija šalila, ali barem ja bih veoma ozbiljno odgovorio upravo na taj način. Naravno, postoji i druga strana medalje, ko hoće veće izgubi i iz vreće. I istina je, u biznisu kao i životu, kada nikada ne bismo bili ograničeni ničim, veoma brzo bismo isušili sve zemaljske resurse, kao i sopstveni osećaj za meru i potrebu. No, ako bismo baš morali da prevagnemo između viška skromnosti i viška obesnosti, bolje je ipak ovo drugo. Ali ne svi i ne u svemu. Postoje neke stvari u životu u kojima treba biti nezajažljiv, kao milionski rojevi skakavaca koji satiru plodne površine. Ničim sputani, večito tražeći više i bolje. A u to spada potraga za istinom, pravdom i produhovljenjem. Osim tih, snažnozvučnih i idealnih težnji, postoje i neki biznisi u kojima se treba slično postaviti. Biti neskroman u zahtevima biznisa, ne toliko da bi se jako puno zaradilo, ovo nije priča o ljudskoj pohlepi, već o težnji da se stvaraju, bolji, čak savršeni proizvodi.

Sve što se ikada dogodilo počelo je u glavama ljudi kao ideja,...

Sve što se ikada dogodilo počelo je u glavama ljudi kao ideja,…

Da bismo razumeli ovo, potrebno je upoznati se sa 3 najuobičajenija tipa informatičkih firmi danas. U svakoj od njih postoje 3 velike grupe. Prva je grupa za razvoj proizvoda, druga je grupa za prodaju i marketing i treća je inženjerska grupa. U svakoj od tih firmi iz raznoraznih razloga, uvek je jedna vodeća u odnosu na druge dve. Idealna firma ima sve tri grupe izbalansirane i ona imaći najveći potencijal za uspeh na tržištu, ali to su retke, reklo bi se da ih ima zanemarljivo malo. U svim ostalim, srećne su ako imaju barem dve od tri grupe u balansu. No posvetimo se najvećoj većini.

PRVA GRUPA: One u kojima dominira grupa za razvoj proizvoda, imaju agresivne product managere, ljude sa vizijama, oni znaju šta je potrebno korisniku i bez analiza tržišta. Oni čitaju po dvanaest časopisa iz oblasti svog proizvoda, putuju po sajmovima, i sami su korisnici svojih dela, uglavnom su renesansnog duha, imaju kulturu u 360 stepeni, zanimljivi su, sa njima možete da pričate o bilo čemu i uvek ćete od njih nešto naučiti. Oni su perfekcionisti, ne zanima ih da li je proizvod isplativ ili čak ostvariv, znaju šta žele i ako je potrebno deset iteracija ili 20 godina da bi se realizovali, to su samo detalji na putu ka idealu koji oni imaju već jasno zacrtanim u svojim mislima. Za njih su grupa za prodaju i inženjeri samo puka neophodna sredstva, detalji ka realizaciji proizvoda. Oni kada govore sa programerima, uglavnom ih preziru, jer naravno programeri uvek nalaze razloge zašto je nešto teško, nemoguće ili treba previše vremena da se napiše. Ovakve firme su retke, ali su one koje dižu letvicu.

DRUGA GRUPA: Postoje i firme u kojima su dominatni oni koji drže ruku na kesi sa novcem. Za njih postoji samo jedan način poslovanja. Profitabilnost. Oni stalno prave power point prezentacije sa grafikonima u kojima su naredne godine uvek više od prethodnih. Agresivne stope rasta prodajne vrednosti, još agresivnije stope smanjivanja troškova. Proizvodi su samo neophodno zlo da bi se postigli finansijski planovi. Kada bi se prodavala magla bilo bi još bolje. A inženjeri. Potpuno nebitna kategorija. Najbolje ako su u Istočnoj Evropi, još bolje u Indiji, a najbolje Kini. U tim zemljama koštaju malo i ne traže nikakva prava. Ova vrsta firmi je mnogo češće prisutna.

TREĆA GRUPA: Ali postoje i firme u kojima su dominantni inženjeri. No, ne bilo kakvi. Već oni koji u svojim genima imaju dvojnu ulogu, product managera i programera. To su zaneseni vrhunski studenti-genijalci sa prestižnih univerziteta, svršeni ili ne, nebitno. Oni vremenom skrpe i neke product menadžere i prodavce, ali uvek su u drugom planu. U takvim firmama dišu se originalna rešenja, traga se za poslednjim tehnološkim krikom. Dok drugi imaju standardizaciju tehnologije od pre pet godina, oni već rade na varijanti koja se još ni na webu nije pojavila. Oni nadmeno gledaju na druge dve grupe, product menadžere koriste kao birokrate da im napišu upustva za njihove programe, a prodaju i marketing smatraju trgovcima na stočnim pijacama. Veliki broj kompanija barem na svom početku je ovakav, kasnije se transformišu u jednu od dve prethodne grupe ili se ugase.

U najšešćoj grupi, onoj drugoj gde gospodare prodavci, sve je podređeno birokratama. Product menadžeri postaju „Copy & Paste“ kreatori. Idu po sajmovima da skidaju ideje firmi prvog profila i mole boga da će biti dovoljno budžeta da se ostvare. U tržišnoj ekonomiji takve firme bi trebalo brzo da propadaju, ali kako ih je najveća većina takvih, nema prevelike konkurencije. Uglavnom svi više manje kopiraju jedni druge sa malim poboljšanjima, pa onda ima mesta za mnogo njih. Ne pada im na pamet da se suprotstave prodaji, svi oni imaju dobre plate i beneficije, i dok firma gura, voziće svoje kabriolete, igraće golf i kupovati vikendice na egzotičnim mestima.

Međutim, povremeno se dogode zemljotresi na tržištu i sve firme drugog tipa ili nestanu ili barem osete velike udare. To se uvek dogodi kada firme prvog tipa, one pune vizionara stvore proizode koji su godinama daleko ispred proizvoda firmi drugog tipa. Tada tržište poludi, korisnici se zaljube u proizvode i okome se na njih. To se redovno i ciklično dešava. Ali radi se o kratkim, ali intenzivnim plamenovima. Već nakon nekoliko godina se kreativnost prvih firmi pomalo izliže, a ove druge već uspeju da iskopiraju i tako do sledećeg ciklusa. Ali tih nekoliko godina koje stvaraju pomak su uvek jako zanimljive i lepo je živeti u takvom trenutku. To su godine strasti i seljenja iz manje uspešnih u više uspešne firme.

Valjda je sve to fiziološki tako, ali želeo bih da su ti ciklusi kraći i da je svetlih trenutaka više. Zato svim srcem se nadam da će sve veći broj kreativnih ljudi uspeti da dođe do firmi prvog tipa. Da u njima snagom svojih ideja, bace u očaj igrače golfa i nezasluženih beneficija. Ne trebaju nam takvi, nama trebaju nova rešenja.

Samo se po sebi podrazumeva, da ja ovu želju nemam samo za firme, već i za društvene sisteme u kojima živimo. Ljudi, ne budite skromni, menjajte sve što ne valja oko vas, imate na to prava. Ne plašite se, gore može biti, ali ko se ne bori za bolje, to i ne zaslužuje. Čim se opustite, ovladaju firme drugog tipa, oni sa rukama na kesama i vašim vratovima.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 24 min 20 sek

Advertisements

One comment on “Copy & Paste da zadržim fotelju

  1. Povratni ping: Menadžeri lako prodaju svoju slobodu | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.