Galerija

Apel za Epl na Balkanu

Ne želim nikom da stanem na žulj, niti da bacam so na ranu, ali želeo bih da pokušam, kao i obično, da pretvorim tragediju u priliku. Elem, poznato je većini stanovnika preostalih na Balkanu da žive nadasve u moralnoj, zatim materijalnoj pa i idejnoj bedi. I ne vidi se beda samo u velikim stvarima, kao na primer što nema kvalitetnih poslova, kvalitetnih ljudi, dovoljno kupovne moći ili u tome što je kriminal pravilo, a ne izuzetak. Beda se vidi mnogo više u malim stvarima, kao što su slavine koje cure, bušne čarape i gaće, smrdljivi ljudi po autobusima, psovački govor većine stanovnika ili strah od pomračenja sunca.

iTunes, Amazon i druge on-line prodavnice jedva čekaju da prime Balkanske filmove

iTunes, Amazon i druge on-line prodavnice jedva čekaju da prime Balkanske filmove

Mislim da ono što je zadesilo Balkance je najgora jevrejska kletva, dabogda imao, pa onda nemao. Jugoslavija je po svemu sudeći bila zemlja koju nismo zasluživali. Ona je bila prepuna problema, i suštinskih i površnih, ali kakva god da je bila, bila je san snova u odnosu na danas.  Ali ne po njenoj objektivnoj mogućnosti. Već po konkretnim rezultatima. Konstantno ideološko sputavanje slobodne inicijative i slobode razmišljanja u bivšoj zemlji ostavljali su uzak prostor nekom realnom napretku. Danas, u teoriji niko nikome ne može ništa da zabrani, ali mislim da su ljudi sami sebe kaznili u današnjim novim državicama. Osim veoma preduzetnih političara i kriminalaca, većina ostatka stanovništva se zatvorila u svoju samoću i beznađe i sama sebi stavlja omču oko vrata, više nego što bi objektivnost to zahtevala. Mislim da je sindrom ex-jugoslovena, danas ovih ili onih naroda jedan te isti svuda osim u Sloveniji. Svi su se nadali velikom, dobili malo, pa pljunuli i na to malo. Ako postavimo paralelu između totalno uništene Kraljevine Jugoslavije 1945 godine i veoma delimično uništene SFRJ, ona prva je imala objektivno daleko dublje posledice. A ipak, optimizam, nada u bolji život i pregršt veoma konkretnih akcija na pepelu kraljevine stvorile su mnogo. Ne previše, ali onoliko koliko je to mogao polupismeni narod. Mislim da ono što fali Balkancima je da im neko objasni skromniju varijantu Američkog sna: konstantan rad, čak je nepotrebno crnčenje, konstantan rad, ali pametan i fokusiran rad i za par decenija sve se može promeniti. Šta to znači sve će se promeniti? To ne znači imati previše kao u Zapadnom Svetu, nego imati dovoljno da redovan život teče bez problema.

Evo jedne male ideje, koja je jedna od milion sličnih, koju bi mogao da izvede bilo koji prosečno pametan čovek, samo uz pomoć upornosti i organizacije. A to je, prebaciti sve filmove bivše i sadašnjih novih zemalja na Epl ajTjuns. Već godinama gledam filmove Balkanske proizvodnje u lošem ili očajnom kvalitetu preko JuTjuba. Da, ponekad je to direktno, ponekad preko mnogobrojnih sajtova koji skupljaju veliki broj filmova i serija u tematske portale. To je iskustvo dosta neugodno, jer linkovi često pucaju, slika je brljava, a i zvuk često bude ispod minimuma pristojnosti. Neko bi mogao da primeti šta se uopšte bunim, kada je džabe. Pa u tome je baš i poenta. Umesto da oni koji zahtevaju od JuTjuba da skida, autorskim pravom zaštićeni sadržaj, da ne ostane samo na tome, već da prebaci sav taj materijal na jednu od već poznatih i etabliranih svetskih prodavnica: Amazon ili ajTjuns. Cena filma preko striminga na iznajmljivanje na Zapadu košta od 1 do 4 dolara-eura kako god hoćete. Balkanski filmovi, moraju koštati manje, ne zato što vrede manje, već zato što je kupovna moć tržista mnogo manja, dakle cena bi trebalo biti od 25 centi do 1.5 eura. Tržište nikako ne bi bilo samo za nas ex-Balkance razbacane po svetu, već i za domaće Balkance. Moglo bi se reći, sve zajedno, između 25 i 30 miliona ljudi koji razumeju naš jezik po čitavom svetu. Meni ta brojka ne izgleda mala, to uopšte nije bedno ili malo tržište. A najlepše od svega je što bi bilo totalno anonimno. Neki Slovenac ne bi morao da se stidi što naručuje srpski film, niti nekom da objašnjava da on, eto, razume taj jezik, niti nekom Srbinu niko neće gledati da li je možda naručio muslimanski film. Ko šta gleda znaju samo baze podataka Eplovih servera. Nema prodavnice, nema kaseta ili diskova, nema granica, samo biznis, pošten biznis i svima lepo. I nama koji gledamo i onima koji to organizuju. Tehnički problemi su mali problem. Mogu postojati 2 verzije u veoma niskoj rezoluciji za domaći usko-pojasni internet opseg, kao i HD. za nas strejndžere. Mogu biti i 2 cene. Naravno, sad će neko odmah graknuti, a šta ćemo s autorskim pravima, za mnoge filmove se ni ne zna od koga da se traži dozvola. Ja bih to lako rešio. Za sve filmove za koje je lako naći vlasnika filma, sesti, napraviti ugovor i krenuti na posao, za sve ostalo staviti na server, pa čekati da vam neko zakuca na vrata i traži svoj deo. Naravno, za te druge filmove, nemojte odmah potrošiti svu zaradu, odvojite jedan deo u crni fond, koji ćete kad tad nekome morati da isplatite čak i retroaktivno. To su mali problemi, najveći problem je u nezrelosti vlasnika filmova, koji pate od klasičnog sindroma „pljuni na malo“. Elem, ovako, ništa ne zarađuju, jer se filmovi vrte potpuno besplatno po JuTjubu, DVDove niko ne kupuje po 10 eura po komadu, a ako bi im neko ponudio svega 30 centi zarade po filmu, oni bi to s visine odbili. Najveći problem koji bi organizator ove akcije imao bi bilo prevastpitavanje kapitalista amatera, ali to je deo posla, zato bi organizator uzimao svoj dobar procenat, posao nikada ne može baš glatko da ide.

Eto ja rekoh, pa ako nekog interesuje, ta prilika čeka li čeka da se neko doseti. Pa dosetite se. Jer na kraju će da dođe neko od nas stranaca, pa će to da uradi, a nekome će posle biti krivo. Opet krivi Amerikanci za sve. Filmovi nisu bitni kao hrana, ima većih problema, ali zašto ne rešiti milion malih problema. Znate li šta je prva reakcija građevinara čim čuju da je negde bio zemljotres: osmeh od uva do uva i trljanje ruku. Naučimo da tragediju pretvaramo u dobitak.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 30 min 55 sek

Advertisements

One comment on “Apel za Epl na Balkanu

  1. Povratni ping: iPhone, forma postaje supstanca | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.