Galerija

Ko to tamo preuveličava Evropu?

Pre neki dan naleteo sam na film Miloša Miše Radivojevića, „Buđenje iz mrtvih“. To je film od pre 6 godina, i kasnije sam saznao da je on deo trilogije zajedno sa filmovima „Odlazak“ i „Kako su me ukrali Nemci“, koje još nisam video, mada sam video isečke i koje ću sigurno pogledati. Šta reći?… Nadam se da će ovo moje pismo na neki način, prirodan, pa čak i volšeban uspeti da dođe do pažnje ovog izuzetno briljantnog reditelja jednog dana. Hvala vam Miloše što postojite i što ste mi podarili vaše misli. Naravno, tu su izuetni svi, i Ljuba Tadić i Svetozar Cvetković i svi ostali da ne nabrajam. U jednom društvu, kultura je uvek na zadnjem mestu, a naročito u Balkanskim sredinama, ali barem u bogatim društvima, gde se presipa, ono parče što se udeljuje stvaraocima autorskih filmova, nakrpi se dovoljno. Na Balkanu, gde se kultura prezire i gde se uvek malo izdvajalo za nju, a naročito posle devedesetih godina, praviti filmove ovog tipa je prava mala magija. Ne znaju valjda ni sami ti autori kako su to uspeli. E baš zato želim da javno kažem koliko puno mi je značio ovaj film, koliko puno toga mi je dao i da emocije, saznanja i napredak u mojim gledanjima na život koje mi je pružio pravo su jedno blago. Još jednom, Miloše, dela, kada su prava, uveć će naći publiku. Eto ja živim daleko od Balkana, trebalo mi je šest godina da uopšte saznam da postoji ali kada sam ga video, …. ma teško mi je uopšte da opišem kako me je potresao. Neke dijaloge, naročito one između oca i sina, morao sam da odlsušam po nekoliko puta, ne verujući da ono što čujem je zaista izrečeno. Iz dubine grla su mi izlazili sponatno krici. Stavljao sam pauzu tokom gledanja da se povratim iz polu nesvestice i neverice. Svaka reč je bila kao vir svemirske crne rupe.

Film Miše Radivojevića

Film Miše Radivojevića

Nakon filma, nakon nekoliko dana koliko mi je bilo potrebno da se povratim iz depresije koji je film ostavio iza sebe, ali one prave, osvešćujuće, pogledao sam i pročitao razne intervjue što po JuTjub isečcima što po internet novinama. Naročito onaj na B92 u Utisku Nedelje gde je bio i Dejan Mijač. I moram da priznam da sam se osetio na kratko nekako superiornim. Ne samo Radivojević, već jako puno ljudi koji misle sa Balkana, jako dugo vremena predobro pričaju o Evropskoj Zajednici. Ja eto, u njoj živim već dvadeset godina, i to u njenom centru. Naravno, prvih godina sam i ja bio zaslepljen kao seljače što dolazi u velegrad njenim svetlostima. I objektivno postoji nekoliko suštinskih stvari koje ovde funckionišu bolje nego tamo dole. Ali, kako više vreme prolazi sve više uviđam, da je prava razlika između 2 sistema ekonomske vrste. Ovde je sistem takav da čovek radeći samo jedan posao može da zaradi dovoljno da mu ne trebaju prekovremeni poslovi i da može da kupi bilo koju knjigu, film ili muziku i da mu ostane dovoljno slobodnog vremena da u njima uživa. Da, ako želi i ako nije upao u bilo koju vrstu potrošačke groznice, da može da pretvori svoj hobi u samo-podučavanje svega onoga što je bitno za život. Evropa je prepuna hulja, gadova, egoista, zlih ljudi, isto kao i na Balkanu. Samo su oblici ispoljavanja prefinjeniji i zamaskiraniji. Ali ima više para po glavi stanovnika pa se to manje vidi. Evropa je za mene odavno izgubila bilo kakvu ulogu kulturnog svetionika. Ona moralnosti ne može nikog ničemu ništa da nauči. Ne treba ljude na Balkanu ni lagati ni lažno im obećavati da je Evropa raj. Čak i oni koji u nju veruju, treba da se trenu, da shvate da je Evropa nešto sasvim drugo. Ja nikako nisam Evropomrzac, niti mi najmanje pada na pamet da se ikada igde vraćam. I želim i dalje da Balkan uđe u Evropu, ne da bi ga ona učila etici, koju ni sama nikada nije imala, već je Evropska Zajednica, neophodna racionalna organizacija koja postoji da sačuva samu sebe od vekovnih međunacionalnih sukoba. Ništa više, ali ni to nije malo. I Evropa je gomila zavađenih plemena, kao što je to Balkan bio i ostao. Evropa je praktična neophodnost, ali nije sveti gral. Trenutno Evropa je čak i ekonomski bolesna, Grčka, Italija, Portugalija, pa i Francuska, trese se čak i ekonomski temelj, videćemo kako će se to sve završiti. Nikako ne smemo da likujemo zbog Evropskih nevolja. Jer ako tresne Evropa, na koga će pasti ako ne na Balkan, kao i sto puta do sada. Želimo dobro Evropi ako volimo sami sebe. Čista ljubav iz interesa, to nam treba.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 13 min 05 sek

Advertisements

One comment on “Ko to tamo preuveličava Evropu?

  1. Povratni ping: Iluzija o kaminu | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.