Galerija

Pita od malina i silicijuma za 25 dolara

Da li i vas, nervira, kao i mene razbacani sadržaj raznih digitalnih fajlova po kući?. Digitalna revolucija, je kao i većina drugih revolucija, proces koji traje u vremenu. Ne desi se od danas do sutra. Pa tako svako od nas ima po neki VGA CRT monitor ili neki LCD HD ready a ne full HD, pa čak i salonski televizor koji i ne zna šta je to HDMI ili DVI, nego se drži starog dobrog SCARTA ili compositnog videa. A da ne govorimo o audio uređajima koji su obični stereo, bez optičkog digitalnog kabla. No, ono najbitnije, u dnevnoj sobi imamo jedan uređaj, u spavaćoj drugi, u kuhinji treći, kompjuter jedan ili dva opet negde stoje sa strane. I sobni DVD player ima svoju kolekciju diskova, iPod je sinhronizovan samo sa PCjem ili Mekom, vaša žena ima čak neke audio kasete koje se opet mogu čitati samo u spavaćoj sobi, deca skidaju stvari sa JuTjuba i onda muče roditelje da ih prebacuju u DivX da se gleda u dnevnoj sobi. To se jednom rečju zove digitalna džungla i to me već nervira nekoliko godina. Iskoristio sam malo slobodnih dana oko Nove Godine da sednem na Internet i potražim neko rešenje za taj problem. Kao prva stvar, postoji ponuda velikog broja hard diskova koji imaju u sebi i ugrađen audio i video player, koštaju malo više nego sam hard disk i imaju sve moguće ulaze i izlaze. I takav jedan sam kupio pre par godina, ali onda je na JuTjubu izašao H264 video kodek, a moj pamenti multimedijalni hard disk čita samo obične MP4. Naravno, to je consumer elektronika, proizvođaču ne pada na pamet da osveži firmware, i onda smo „Jovo na novo.“

Raspberry Pi LOGO

Raspberry Pi LOGO

I baš negde oko 30. Decembra ozarim se na vest što sam našao uređaj svojih snova. Pita od Malina ili RaspberryPi.org. Neka dva Engleza napraviše PC veličine kreditne kartice ultra jeftin. Radi se o ARM PCju na 700 Mhz. Troši 2W u maksimalnom modu, napaja se sa USB porta, od videa izlazi na kompozitni i HDMI, a od audio na običan jack od 3.5 mm. Osim toga ima i 2 USB host porta i Ethernet 100 megabitni port. I sve to za 27 eura, a ako uzmete verziju bez etherneta i sa samo 128 umesto 256 MB memorije dobijete ceo pravi PC za 19 eura, plus cena SD kartice na koji treba da stane Linux, a to je maks 10 eura preko. I onda mi se sklopi čitava šema u glavi. U dnevnoj sobi ću da sklopim Linux file server. Izvadiću iz budžaka neku odbačenu matičnu ploču od pre par godina, ili ću preko eBay-a ili od kolega nabaviti zastarelu matičnu ploču, moram da doplatim samo za kućište i transformator. Ceo linux server će da me košta 50 eura. Onda ću da naručim jedno 5 pita od malina i silicijuma od Engleza, svaki po 35 eura. Cena servera plus 5 klijenta za nevorovatno niskih ukupno 225 eura. Staviću svaki od klijenata ispred nekog video ili audio uređaja. Povezaću ih ili sa televizorom ili sa stereo uređajima. U pitanju je neprimetna kutijica koja će stajati negde iza zajedno sa žicama. Iz kuće izbacujem sve čitače drugih formata. Potrebni su mi samo proizvođači slike ili zvuka, ali ne i čitači medija. Izbacuju se DVD, blue ray, VHS, cassette playeri. Sve što mi je potrebno je moj centralni file server i gomila klijenata. Klijenti će multimedijalni sadžaj uzimati sa mog servera, i proizvodiće audio ili video signal koji će bilo koji televizor ili stereo uređaj onda prikazati.  I sad ono najlepše, kako upravljati svim tim. Pita od Malina nema nikakve prekidače niti dugmad. Pa i ne trebaju mi, to je zastarelo. Njima ću upravljati preko svog Android telefona. Mislim da napišem Android aplikaciju koja će komandovati bilo koji od klijenata. Moj telefon će postati master switch u celoj kući. Jednostavno Android Aplikacija se spoji sa serverom pročita koji su klijenti aktivni, onda dodelim play listu svakom od njih i mogu da sviram šta god hoću gde god hoću. Daljinski upravljač mojih snova, jer ide preko WiFi, a ne preko infracrvenog snopa, dakle nije potrebna optička vidljivost sa mojim serverom.

Zamislite sledeći scenario: Gledate film u sobi, žena vas pozove na večeru, vi se latite Androida, stavite pauzu na film u sobi, onda, dok ustajete sa troseda i polako idete ka kuhinji dodeljujete kuhinjskom stereo aparatu ženinu omiljenu opersku ariju, sedate za sto, čeka vas šnicla i veliko iznenađenje žene. „Dragi, opet si pogodio, ta Pučinijeva arija je moja omiljena, znaš, danas sam se srela sa drugaricom, baš mi je pričala o ….“. Dobro, moje rešenje nije savršeno, daljinski upravljač za ženu još nisam smislio, ali zato filtriram njene frekvencije, koncentrisaću se na šniclu i Pučinija.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 22 min 15 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Pita od malina i silicijuma za 25 dolara

  1. Povratni ping: Elektronska pita od malina u mojim rukama konačno | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.