Galerija

Ekonomija je možda ipak nauka?

Nakon jako dugo vremena, imao sam prilike da odigram nekoliko partija monopola sa nekom sitnom decom. U jednoj od tih partija, krenulo mi je jako loše, protivnici se me doveli u tešku poziciju. I onda, u pokušaju da se izvučem, pala mi je na pamet spasonosna ideja. Imao sam po jednu kuću na placevima srednje cene (da se razumemo na poljima posle parkinga) i onda sam, prebacivao te kuće sa polja na polja svuda gde sam imao po tri placa. Preračunao bih svaki put cenu kuća i tako povećavao i smanjivao broj kuća, ali ne bih uložio ni jedan novi dolar. Pratio sam kretanja protivnika i stavljao jedne te iste kuće na polja gde sam očekivao da će oni stati. I u dva, tri kruga, pobedio sam. Moji protivnici su brzo ušli u dužnicku krizu, a zatim su sasvim bankrotirali, a ja sam bio pobednik bez uloženog dolara, samo preko spekulacije. Kasnije sam pročitao malo detaljnije uputstva igre i shvatio da sam pobedio nedozvoljenim potezima. Po pravilima, da bi se kuće prebacile sa placa na plac, moraju se prvo prodati banci po ceni nižoj od kupovne, tako da sam igrao korektno svako pomeranje kuća bi smanjilo njihov broj, i na kraju bih ostao sa nula kuća. Umesto pobede, bio bih poražen. Sitna deca, moji protivnici, nisu ni primetili da su bili prevareni, a ja sam bio i igrač i bankar i kontrolor tržišta. Igrao sam u duhu liberalnog kapitaliste.

Možda ste primetili, da se s vremena na vreme u Evropskoj Zajednici, a naročito u kriznim trenutcima, vraća jedan te isti lajt motiv, a to je Tobin Tax. Radi se o porezu na tranzakcije finansijskog kapitala. Nešto kao bacanje peska u zupčanike spekulativne mašine da bi se usporila. Novac, kao simbol bogatstva, odavno je prestao da bude u obliku koza ili kamenih ploča, zlatnika, pa čak i papirnih novčanica. Novac je danas podatak u bazi podataka u računarkom sistemu. Prebaciti ga sa jednog računa na drugi je pitanje 10 klikova na pametnom telefonu. Štaviše, već odavno postoje automatski softveri koji to rade umesto ljudi. Dok vi ovo slušate, milioni tranzakcija širom sveta, prebacilo je milijarde dolara sa jednog mesta na drugo, potpuno automatski. Automatski spekulatori rade to dobro i brzo. Ponekad se isplati prebaciti novac na svega nekoliko sati. Ako je dobit od 1% na milion dolara, radi se o zaradi od 10 hiljada dolara za 3 sata čekanja. Nije loše. Ko ima milion dolara, to svakako želi i može da radi. Tobin tax bi trebalo da prinudi vlasnike finansijskog kapitala da uspore tranzakcije jer bi svaka od tranzakcija bila osetno oporezovana, često stopom koja bi bila veća od same dobiti, nešto kao pravilo igre monopola za prebacivanje kuća. Ali da bi se to pravilo uvelo, sve zemlje ga moraju uvesti, jer ako samo jedna to ne uradi, sve tranzakcije će krenuti tokovima bankarskih sistema te zemlje. To je danas neverovatno lako, računari to rade lako i pouzdano.

Dok vi spavate, računari nekima stvaraju bogatstva

Dok vi spavate, računari nekima stvaraju bogatstva

Ekomonija ili politička ekonomija trebalo se bavi svim tim pitanjima. Ali samo ime politička ekonomija je zlokobna složenica, između ekonomije i politike. A politika je veština pregovaranja, kompromisa, interesa, korupcije i lobija. No, čak iako izbacimo politiku iz ekonomije, i ona sama je neverovatno kopleksna veština. Nils Bor, poznati fizičar, reformator modela atoma, u mladosti je želeo da postane ekonomista, ali je odustao na vreme, shvativši da se radi o nauci sa previše nepoznatih gde je potrebna velika hrabrost. Zadovoljio se „jednostavnijom“ fizikom gde je sve bilo bliže determinacionom modelu. Zamislimo ekonomiju kao fiziku elementarnih čestica, gde bi svaka od njih imala svoj um i volju. Ako je već teško odrediti poziciju elektrona u atomu, a radi se o česticama koje poštuju neprikosnoveno samo par elementarnih zakona fizike, kako li je tek teško odrediti poziciju elektrona gde bi svaki pojedinačno mogao da odlučuje kuda će i kada krenuti.

U ekonomiji postoje neki ekstremi. Apsolutni liberali na jednom polu i apsolutni komunisti na drugom. Po prvima država ne bi trebalo ni da postoji, već bi sve bilo organizovano na privatnom nivou. Poznat je slučaj jednog privatnog vatrogasnog društva koje je došlo na lice mesta požara, ali kada su vatrogasci shvatili da vlasnik zapaljene kuće nije platio članarinu, jednostavno su ostali da gledaju kako mu kuća gori. S druge strane, apsolutni komunisti žele da država kontroliše sve tokove, sve mora biti planski i po strogo propisanim pravilima. Videli smo dobro u kakvom se haosu urušilo 100% zamalja koje se približilo tom modelu. Današnji svet u svojoj najvećoj većini  je negde na pola puta između ta dva ekstrema. I pri tom neprestano oscilira oko te imaginarne sredine, katkad nagnuvši se više prema jednom ili drugom polu.

Postoje mnoge knjige, internet sajtovi, radiji i televizije koji često opisuju današnji ekonomski sistem katastrofičnim oznakama. Svi gledaju Grčku, i boje se da im ta zver ne zaigra pred njihovim vratima. Međutim, ekonomisti su nebrojeno puta dokazali da imaju malu ili nikakvu moć predviđanja događaja. I pored senzacijskih članaka po novinama, protesta po Grčkim trgovima, veoma je teško objektivno shvatiti ili predvideti da li je Grčka pojedinačni slučaj ili kuća koja će zapaliti ostale u susedstvu.

Ponekad, kada sam u društvu ljudi iz takozvanih „nižih“ nauka, kao što su pravo, filologija, sociologija, ekonomija itd. uvek se grubo šalim na njihov račun, i imam potpuna prava da to činim, ali sve te nauke u stvari samo čekaju da budu ostvarene. One imaje dobre metode unutar svoga istraživanja, ali su sve premlade tako da nisu imale dovoljno vremena da ispolje svoje rezultate, niti se još rodio neki veliki naučnik koji bi drastično podigao njihov nivo. Ali sve je to privremeno. Setimo se samo biologije, koja je vekovima kaskala daleko iza „ozbiljnih nauka“ kao što su matematika, astronomija ili fizika, i onda se odjednom stvori tamo neki Čarls Darvin i primeti stvar koja je iz osnosve promenila ne samo biologiju, već i čitav moderni svet. Dok se to ne desi ekonomija će ostati veština strategijskog načina razmišljanja sa nedovoljno neproverenih informacija, pokušavajući da izvuče najbolje moguće zaključke u probabilističkom modelu.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 07 min 20 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

4 comments on “Ekonomija je možda ipak nauka?

  1. Povratni ping: Ode ekonomska mast u propast | Markus Maki

  2. Povratni ping: Život je proizvod bez garancije | Markus Maki

  3. Povratni ping: Srđa Popović je bio lider | Markus Maki

  4. Povratni ping: Pravda – nepravda | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.