Galerija

Zašto sam odlučio da prestanem da budem programer?

Često sam u svojim tekstovima pisao o tome kako je potpuno beskorisno, ponekad kontraproduktivno, i najviše dosadno, kukati o problemima, umesto rešavati ih. I uz to sam dodao da svaki dan treba ulaziti u pozitivne konflikte. Nakon puno godina šefovanja programerima, pa nakon više godina sistemskog arhitekte, odlučio sam da je vreme da se rat potpuno dobije. U ratu nije dovoljno imati zarobljenike i ranjavati neprijatelja, u ratu jedino što je bitno je pobediti. Ako čovek radi kao programer ovog ili onog nivoa, u svakom slučaju je prinuđen da svira muziku po notama koje neko drugi piše. Dok je taj neko dobar kompozitor, meni je lepo svirati tuđu muziku, ali u poslednje vreme sve manje i manje mi se sviđa autor ili product manager. Kad čovek dođe u takvu poziciju, kada shvati da postane mecena, izvršioc tuđih loših ideja, postane žrtva velikog unutrašnjeg konflikta. I tako sam ja zadnje 2 godine svoje karijere neprestano merio šta mi je važnije. Pozabaviti se lepim informatičkim strukturama koje implementiraju loše proizvode ili preći na drugu stranu fronta i stvarati bolje proizvode. I pre neki dan u meni je prekipelo, dao sam ostavku na staro mesto i prešao sam na mesto biznismena, sad sam ja postao product manager.  Sad, ako proizvod ne valja, moja je krivica, samo sebe mogu da krivim, sebe i naravno programere i hardveriste ako ne budu u stanju da naprave moj proizvod.

Evo malo teorije o tome šta rade uopšte ti ljudi. U nekim starijim prilozima pisao sam o programerima, njihovim prednostima i manama, šta je posao sistemskog arhitekte itd. ali nisam dovoljno opisao šta rade tvorci proizvoda. Kao prvo, product manageri nisu umetnici. Njihov glavni deo posla nisu duge šetnje po tihim šumama u traganju za inspiracijom. Naravno i to je deo, ali PdMs su kao prvo ljudi iz industrije. Oni imaju budžet, imaju svoje klijente, ili potencijalne bar, moraju da razvijaju bizniz plan i odgovorni su u najvećem delu za uspeh proizvoda. Naravno, komercijala i marketing su veliki deo kolača takođe, i dobar marketing i dobra prodaja, ako su izuzetni mogu da nadoknade osrednje ili loše proizvode, ali najbolje je kad je proizvod dobar sam po sebi. Štaviše, komponente kvaliteta proizvoda imaju u vidu i te kako marketing i prodaju. Marketing mora da ima jednostavne poruke koje plasira na tržište. Ako proizvod ne uspete da objasnite u jednoj rečenici sa najviše 3 osobine, marketing neće uspeti da prenese poruku efikasno. S druge strane, ako imate savršeni proizvod, koje marketing savršeno dobro prezentuje, ako je prodaja i distribucija komplikovana, neće ići svejedno.

Evo jednog primera, koji je meni uvek inspiracija, ali koji spada u klasike dobre sprege između ta 3 aspekta proizvoda. Uzmimo na primer Epl ajFon. Ko ima volje može da pogleda ponovo video prezentaciju Stiva Džobsa na iTunesu iz 2007 godine. On prvo postavlja pitanje šta je to iPod, internet komunikator i telefon. Pitanje postavlja namerno 3 puta za redom i odgovara sa, da to je ajFon. ajFon je mnogo više od toga, ali to su mu 3 najvažnije karakteristike.  Nakon toga dolaze aspekti koji pojednostavljuju proizvod da bi se lakše prodavao. Kućište nema prorez za memorijeske kartice, baterija se ne može promeniti. Naravno da to smeta high tech ljudima, ali to nije ajFonovo tržište. Cilj je jednostavnost i mehanička solidnost. Otvoriš kutiju, izvadiš uređaj i on ima sve što treba. Idemo dalje. U trenutku kupovine kupac mora da otvori ugovor sa mobilnim provajderom, jer ako toga nema, pada jedan od 3 aspekta proizvoda: internet communicator. Naravno da i to smeta ljubiteljima slobode izbora, borcima za prava potrošača, ali takvi nisu ajFon tržište. Ne postoje proizvodi koji se prodaju svima. Štaviše, ajFon kada je nastao nadao se da osvoji 1% tržišta pametnih telefona. Sada nakon 5 godina oscilira izmežu 15 i 20 % što je neverovatno puno za samo jednu firmu. Android uređaji koji su oko 50% tržišta su predstavljeni desetinama ako ne i stotinama brendova.  Štaviše, cena ajFon uređaja je daleko viša od proseka Android uređaja, ali i pored toga prodaju se kao salata. Zato što predstavljaju vrednost u svom tržištu. Setimo se da je u Americi počela globalna ekonomska kriza 2008 godine, i to nije čak ni malo omelo ljude da kupuju desetine miliona uređaja i da čekaju ispred prodavnica u šatorima preko noći.

A evo kako to lepo izgleda u teoriji.

A evo kako to lepo izgleda u teoriji.

Naravno, PdM ne mogu da žive u izolovanim finansijskim rajevima, da podrazumevaju da je bilo koja ideja izvodljiva, da ako i jeste da ima budžeta ili programera koji je mogu ostvariti. Oni neprestano tragaju za savršenim kompromisom između potreba tržišta, raspoloživih tehnologija i cena komponenti. Osim toga, biznis model je možda i važniji od samog kvaliteta proizvoda. Majkrosoft je veoma praktično dokazao Eplu u vreme borbe između dekstop operativnih sistema da iako je Mac bio i bolji hardver i bolji OS u odnosu na prosek Majkrosoftovih OEMa, Majkrosoft je shvatio da je u tom vremenskom periodu bilo važnije biti u OEM biznisu nego imati bolji proizvod. Možda se ista priča ponavlja i u odnosu iOSa i Androida, gde iOS ima sve manje kvote u odnosu na Android. Android je uporediv sa iOSem ali ipak inferioran, ipak to mu ne smeta da pobedi u segmentu mobilnih telefona. Zato što su telekomunikacione firme odlučile da se klade na jeftinije uređaje koje nude mnogi proizvođači, pa se nađe uvek neki dobar business deal. Sa Eplom je to mnogo teže jer on uglavnom diktira svoje uslove. No u segmentu tableta, iPad je i dalje kralj, baš zato što njegova distribucija ne zavisi od telekomuniacionih firmi. On ide direktno u kuće korisnika, ili je promovisan od strane škola, univerziteta i papirnih, muzičkih i filmskih izdavača. PdM mora sve to unapred da zna u svom poslu. On jednom kad stvori proizvod neće ga fizički prodavati ili promovisati, to rade drugi, ali on će dati materijal svojim kolegama kako bi mogli da dobro rade svoj posao. Ako je biti arhitekt bio izazov, PdM je bar tri puta više. Svako od magacionera, do direktora firme uvek ima nešto da doprinese vašem proizvodu, pored toga ima više PdMova, pa postoji borba za programere u okviru same firme. Siguran sam da će biti ludnica, ali biće i „mrtvih“.

Ah da, posao product menadzera je bolje plaćen nego posao informatičara. S obzirom na odgovornost, to nije čudno. Plus što će sada Zoran Modli morati ponovo da promeni uvod za moje priloge, Markusov svet, gledan očima jednog product managera bivšeg programera.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 37 min 55 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Zašto sam odlučio da prestanem da budem programer?

  1. Povratni ping: Najpoznatije programerske bolesti | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.