Galerija

Epl je zao, ali problem je mnogo dublji

Danas se može čuti sa raznih strana o tome kako su tretirani robovi u kineskim fabrikama koje rade za Epl, Del, HP, Majkrosoft ili Amazon. I sve to stoji, dijagnoza je tačna i korisna. Kao što je bilo korisno krajem devedesetih godina pričati loše o Majkrosoftu, kada je potezom gumice izbrisao Netskejp. Nakon toga Internet Explorer, polako ali sigurno je počeo da klizi ka zaboravu, a pretekli su ga najpre Fajerfoks, a zatim i Kroum. Istina je da se u javnom mnjenju stvorila negativna slika o zlom Majkrosoftu, i da je to doprinelo padu njegovog brauzera. No, istraživanja su pokazala da je ta slika bila samo deo, i to znatno manji cele priče. Glavni razlog pada Internet Eksplorera je bio njegov nizak tehnički kvalitet. Već pet godina kaska za svojim konkurentima. Taman izgleda kao da ih je stigao, kad ova dva ponovo podignu letvicu, ali ni jednom ih nije pretekao.

iPad je zarada, ali i muka

iPad je zarada, ali i muka

Poznajem puno ljudi koji ne vole Majkrosoft, ali ga koriste i na poslu i kod kuće, jer potreba uvek prevlada nad ideologojom. I siguran sam da će se sada stvoriti talasi nepodnošljivosti, pa čak i mržnje prema Eplu i to ne samo kod eksperata ili obaveštenih, već i kod običnih ljudi, ako ni zbog čeg drugog, a ono zato što novine i televizija vole da promovišu pljuvačke kampanje zbog sopstvene vidljivosti na bilo koju temu. Međutim, isto tako sam siguran da to neće promeniti bitno prodaju ajUređaja, zato što je Epl zaista u ovom trenutku superioran u odnosu na konkurenciju i pad prodaje će početi samo kada i ako Gugl ili neko drugi uspe da dobaci i prebaci. Biće skandala, ogovaranja, idealizama, pa čak i gnušanja, javnih tribina i ostalih bla bla bla. Ipak sve to zajedno neće imati efekta više od 5% na obim posla Epla, ako i toliko. Na kraju krajeva, mi svi sa Zapada (i ne samo) znamo da ne samo računari, već i skoro sve ostalo što koristimo u životu se proizvodi u robovskim zemljama, između ostalog u Kini. Ali to nam ni malo ne smeta da u robnoj kući kada biramo košulju uzmemo onu što košta 10 eura umesto onu koja košta pedeset, i na kojoj bez imalo iluzija jasno piše „Made in Vietnam“. I znamo dobro da ju je sašila devojčica od 12 godina, koju su roditelji prodali za džak brašna lokalnom kapou u nekom selu koga nema ni na geografskog karti. Čast retkim izuzetcima koji kupuju na takozvani „društveno moralni način“.

Dakle, sve je crno, sve je propalo robovi su neizbežni, a nas je sve briga za to dok god mi uživamo u plodovima te ekploatacije? Pa da se samo mi pitamo tako bi i ostalo.  Ono što je potrebno, ona prava promena koja će zaista rešiti problem neće poteći od nas tako što će neko apelirati na našu potrošačku moralnost, već sazrevanje saznanja i zatim njeno proširivanje među porobljenim ljudima. Da se ne zavaravamo, robovi su neobrazovani, neosvešćeni, slabi i neorganizovani. Kao što su to bili po Americi i Zapadu sve do pre nekoliko decenija. Ali zahvaljujući snazi sindikata i zapadnih komunističkih partija i strahu kapitalista da Sovjetski savez se preko njih infiltrira po celom svetu, Zapadni robovi su izvojevali svoju pobedu. Od pedesetih do sedamdesetih godina dvadesetog veka na Zapadu štrajkovi su bila česta pojava, i neretko na njima su ginuli radnici. Ni na Zapadu radnici nisu bili bog zna šta, i uglavnom su bili izmanipulisani od strane  sindakalaca. To je u stvari bila politička borba malog broja klasno osvešćenih sposobnih ljudi koji su znali kako da organizuju mase i slali su ih na barikade protiv krvožednih vlasnika fabrika. Cilj je bio plemenit, samo je borba bila prljava. Uostalom rat nije sport, ko želi da pobedi mora ruke krvlju da isprlja čak i kada se bori za visoke i pravedne ciljeve.

I taman kada su Zapadnjaci svoje pobedili, tehnologija se razvila tako da globalna proizvodnja može jeftino da postoji i na velikim razdaljinama, i eto sada vidimo da se cela industrija polako seli iz Evrope i Amerike u Aziju. Kako ćemo mi rešiti taj problem, i da li ćemo tek će se videti. Čime ćemo zameniti industriju, ne znamo, jer slabo idemo u visoke škole, ali u ovoj priči govorimo o robovima, Azijatima, kako će oni rešiti svoj problem. Svakako ne preko toga što ćemo mi, fina gospoda, njima pomoći, već samo ako oni dobiju svoje sindikalce ili bilo šta drugo što će organizovati njihovu borbu tamo. Samo oni mogu sebi da pomognu. A možda oni to već uveliko rade. Cenzura je velika, slabo dopiru do nas vesti iz Kine na ovu temu. A u ostalom nas to nije ni briga, pa i da postoje takve vesti, retko ko, ovde, to želi da objavljuje. Ali to nije bitno, nismo mi tu centar, već oni. Oni se sada bore za svoj opstanak kao što su to naši očevi i dedovi ovde radili.

Kada se Bastija rušila, nisu to radili vanzemaljci, već Francuzi, Fokskon moraju da sruše Kinezi. Protiv sebe imaju ne samo korumpiranu domaću vlast već i njenu spregu sa Zapadnim kapitalistima, ali menjati svet nikada nije bilo lako. Evropljani to dobro znaju koliku su cenu i to koliko puta morali da plate da dobiju nešto što bi izgubili taman što bi pobedili.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 40 min 30 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Epl je zao, ali problem je mnogo dublji

  1. Povratni ping: Smak sveta je blizu | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.