Galerija

Moralogija, reč koju sam izmislio, ali ne i koncept

Filmovi, novine i televizija navele bi lako današnjeg čoveka da postane cinik. Crna hronika, podvale, korupcija, laž, beskorisni političari i birokrate. No, ipak nije baš tako crno, ako pomislimo samo na to kako je svet izgledao u vreme rađanja renesanse u Italiji. Inkvizicija, otkupljivanje grehova, fekalije koje teku ulicama, početak kolonizacija Afrike i Azije, feudalno-ropski ekonomski sistem, apsolutistička monarhija, svet nije bio ni malo veseo. A ipak, bilo je ljudi koji su bacali kamenčiće sa nakošenog tornja u Pizi koji je tada bio dosta ispravniji i postavljali temelje zakona o gravitaciji. Tako i danas, pojavljuju se neki novi ljudi sa nekim novim idejama koje izgledaju toliko hrabre, da bi se čak mogle svrstati u utopiju. Ali, sve je samo pitanje perspektive.

Produhovljenim ljudima, građanima planete Zemlje, postalo je jasno da je krajnje vreme da uspostavimo globalnu civilizaciju, da je vreme lokalizama prošlo. Doduše, svet je pun zaostalih Balkanskih plemena koja se bave anti-istorijskim teritorijalno krvnim osvajanjima, isto tako kao što su tekle fekalije u petnaestem veku po Evropi, ali to nije sprečilo početak iluminizma tada, kao što, nadam se, neće sprečiti osvešćene ljude danas da postave temelj novim, velikim promenama. Potreban nam je zaista globalan sistem, ne samo ekonomija i nauka, već mnogo više od toga, potrebni su nam globalni zakoni i globalne moralne vrednosti. Naročito globane moralne vrednosti. A ko će se time baviti? Pa, kao i o svim drugim problemima, ne onaj koji bi trebalo za to da bude zadužen, već onaj ko to želi i zna. Ako ostavimo moralne probleme religioznim zajednicama, veoma su male verovatnoće da su one iole u stanju da to reše. One su po svojoj definiciji ekluzivističke u dubokim konfliktima između sebe i na teorijskom, a još više na praktičnom planu. Muslimani smatraju Hrišćane hereticima, koji po definiciji moraju da završe u paklu, dok Hrišćani, malo finiji, smatraju Muslimane, onima koji nisu još imali sreće da budu jevađelizovani, ali će sve jedno i oni završiti u paklu. Naravno tu je još neka milijardica Hindu, Šintu i Budista, koji su svet za sebe. Neki iskreni, ili ne daj bože produktivni dijalog između tih zavađenih strana, nije se video vekovima i nema signala da bi se išta bitnije moglo promeniti u narednim vekovima. Šta nam onda preostaje? Pa, postoji jedna globalna intelektualna zajednica, jedan klub džentlmena koji od svog početka pa do danas je bio inkluzivistički orijentisan, ko god može da pomogne dobro je došao da je unapredi. Radi se o nauci i ona isto od početka se bavi traganjem za Istinom. Ali u nauci nema dve fizike ili matematika po Mateju ili po Pavlu. Nauka je prevashodno zanovana na nekim pravilima ili vrednostima, i ko se njih drži dobro je došao. Može li nauka da reši moralni problem? Na prvi pogled, to izgleda nemoguće, ona se bavi kvantitativnim pojavama, štaviše, istaknuti darvinista Richard Dawkins uči nas da su ljudi biološke mašine, koje su usvojile moral kao jednu od mnogih osobina koje su im igrom slučaja i kombinacija evolucionih tokova pomogli u efikasnijem načinu opstajanja i napredovanja u prirodnoj sredini. Sasvim je moguće, po takvom načinu rezonovanja zamisliti varijantu ljudske zajednice u kojoj bi bilo sasvim moralno da žene ubiju svoje partnere nakon parenja da bi zaštitile svoje potomke od ljubomore ili gladi očeva u trenutcima velike nestašice hrane. Dakle, po ateistima moral je slučajan skup društvenh pravila, koji je mogao i još uvek može da se razvije na bilo koji način, čak i radikalno različit od današnjeg. To je tačno, ali to i dalje ne znači da se nauka ne može baviti moralom. Da tu postoji i Etika, ali ona je pre filozofski orientisana i kako nas uči Stephen Hawking, filozofija je dečačko doba nauke, sada je vreme za odrasle i zrele ljude da se bave ozbiljnim problemima. Kako nauka može da reši tu naizgled neizlečivu kontradikciju? Pa tako što  se ona bavi studiranjem ljudskog ponašanja na makro planu, na primer preko sociologije i psihologije, ali i na mikro planu preko neuro psihijatrije ili molekularne biologije. A opet bilogija stoji na hemiji, hemija na fizici, a fizika na matematici. Ali opet, kako nauka može da analizira i propiše šta je to to Dobro, a šta Zlo. Možda može. Ako postavimo definiciju na sledeći način. Zlom se može pretpostaviti stanje u kome najveći broj ljudi bilo koje zajednice što više pati u što većem broju pogleda. Dobro je niz metoda za što veće i efikasnije smanjivanje tako definisanog Zla. Sasvim je moguće da i u okviru samo jednog biološkog konteksta, na primer ljudskog, postoji više rešenja, više Dobara, i da su ona među sobom nekompatibilna, ali da svaka na svoj način rešava što efikasnije moguće minimizaciju Zla. To bi bio cilj naučnog postavljanja moralnog pitanja dobra i zla. A metod je koričćenje svih mogućih raspoloživih drugih naučnih instrumenata da se prvo definišu objektivne patnje svesnih ljudskih bića, a zatim i pronađu objektivni mehanizmi prevazilaženja. Cilj Dobra je povećevanje ljudske sreće. Skeptici govore o tome da je ljudska sreća individualna stvar i da je nemoguće definisati je. Da li je baš tako? Možda postoje različite klase ljudskih sreća, ali sigurno nisu beskonačne, jer su ljudi ipak ograničeni prirodni mehanizmi. Neuro psihijatrija i psihologija su tek na svojim počecima, ali ne znači da neće doći do mnogo konkretnijih dokaza koji su to mehanizmi koji povećavaju ljudsku sreću. Cilj ove cele nove inicijative nije da dokaže da je nauka danas u stanju da nađe brzi recept za ljudsku sreću, već da se postavi temelj za nešto što je do danas bilo nezamislivo. Uostalom, fizika i dalje tumara u mraku bez neke vidljive nade da će sutra objediniti ponašanje nuklearne i makro fizike, ali ipak nikome zdrave pameti ne pada na pamet da tvrdi da fizika u tome neće nikada uspeti, niti da su rezultati do sada stečeni nekorisni čak iako nemamo konačno rešenje. Nauka o moralu, želi koristeći klasične svoje metode i objedinjenjem nekoliko, ako ne i svih drugih naučnih disciplina da pronađe objektivno i definiciju zla i njegovo što veće smanjenje. Iskoristimo analogiju primera zdravlja da shvatimo kako bi se dobro i zlo mogli definisati. Zdravlje je veoma elastična definicija koja se vekovima menja u zavisnosti od napretka medicinske nauke. Sutra je sasvim lako zamislivo da će se u zdravlje svrstavati i ponovno narastanje ruke, noge ili nekog unutrašnjeg organa, ali svakako u zdravlje se ne svrstavaju oni koji umiru od raka ili malarije ili koji povraćaju po ceo dan. Zdravlje, iako veoma elastična definicija nije podložna radikalnim kritikama zbog te svoje dinamičnosti. Pa zašto onda ne bismo prihvatili i moralogiju, nauku o moralu, kao što prihvatamo medicinu? Zlo i Dobro će biti elastične definicije koje kako Dobro bude smanjivalo Zlo, i kriterijumi jednog i drugog će se povećavati. Ali samo nauka se može tim pitanjem baviti, jer je jedina efikasna i mnogim dokazima potvrđena intelektualna disciplina koja funkcioniše na globalnom nivou, nezavisno od vremena i prostora, ne priznajući autoritete osoba, već samo ideja i dokaza.

Sam Harris on Ted Talk on Moral Landscape

Moralogija apsolutno nije isto što i demokratija. Demokratija je samo pokušaj smanjivanja despotije pojedinaca, tako da postaje despotija većine nad manjinom, ali nije garant promovisanja objektivno moralno naprednih ideja koje će usrećiti ljudski rod. Ne zaboravimo da je Hitler demokratski izabran. Demokratija ne pruža garanciju da će samo pozitivne ideje biti promovisane, ona samo garantuje da će volja većine biti uzeta kao novo pravilo ponašanja. S druge strane moralogija će se korišćenjem svih mogućih dokaza, logičkog rezonovanja i eksperimentisanjem truditi da nađe objektivne definicije zla i objektivne načine njegovog prevazilaženja u konkretnom realnom svetu i istorijskom trenutku. Ne znači da će se njeni rezultati i primeniti, nauci je da pronađe i da kaže, a na društvu je da odluči da li će to primeniti. Moralogija se ne sme pretvoriti u moralnu despotiju, ali nauka kada je prava i kada zaista nudi eksperimentima potrvđene rezultate ona postane jezivo zarazno inspirativna, pa će verovatno vremenom ući u društvene tokove. S druge strane ne može se isključiti da određeni pojedinci ili grupe se budu žilavo borili protiv nje i njenih rezultata, ismejavajući je ili falsifikujući je zarad održavanja svoje monopolističke pozicije na ekonomskoj, političkoj ili duhovnoj vlasti. Ne bih se začudio da naučnici moralogije budu ubijani, zatvarani, knjige ili oni sami spaljivani. Ne može se zanemariti svirepost i oholost ljudske rase i nema garancije da će rezultati Moralogije prodreti u društvo i zaista biti prihvaćeni, ali na nauci je bilo i ostaće da ona na najbolji i iskreniji način dođe do svoje istine. Ovog puta se radi samo o proširivanju njenog domena na nešto što je vekovima bio monopol onih koji su svoju šansu da globaliziju moral prokockali. Do sada nikome nije uspelo u tome, dajmo podršku ovoj novoj mladoj nauci, tek u povoju. I fizika je nekada bila mlada i bez ikakvih rezultata, a pogledajmo gde je danas.

Svestan sam da je ovo veoma kompleksna tema i može neubedljivo da zvuči stisnuta ovako u desetak minuta i oprostite mi na ovako gruboj aproksimaciji, ali ako vas zanima više, pročitajte knjigu „Moral Landscape“ koju je napisao Dr. Sam Harriss, američki autor ili otiđite na YouTube i pogledajte pregršt prezentacija koju autor drži po čitavom svetu na ovu temu. Ja mu skidam kapu na velikoj hrabrosti i mudrosti. Nije lako biti to, kada znamo da u našem svetu religizozni fundamentalisti ubijaju za mnogo manje.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 08 min 30 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

2 comments on “Moralogija, reč koju sam izmislio, ali ne i koncept

  1. Povratni ping: Habemus Papam, Franciscum I, a možda je bolje da ga nemamo | Markus Maki

  2. Povratni ping: Kako sa hiljadu napisanih reči zaraditi $2000 ili $20000? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.