Galerija

Elektronska pita od malina u mojim rukama konačno

Ko to kaže, ko to laže, da je sreća u iščekivanju lepih stvari? Raspberry Pi, naručio sam ga krajem februara, stigao krajem maja, u ta 3 meseca sam već pregoreo oko 3 puta, obnavljajući i ponovo zaboravljajući na to da sam ja to zaista ikada naručio. Ali, nakon sve te patnje i iščekivanja, konačno je stiglo. Na izvodu moje kreditne kartie piše 38 eura sve sa troškovima pakovanja i slanja (da nema poreza i carine u Evropskoj zajednici). Na to sam dodao jednu SD karticu od 4 GB, od 5 eura, jedan običan telefonski punjač sa micro usb izlazom za narednih 5 eura,  i to je to. Ceo kompjuter za manje od 50 eura. Naravno punjač i SD karticu sam već imao ali dobro, ko nema mora da računa na svih 50 eura. Ceo taj kompjuter je stigao u manjoj beloj koverti A5 formata. Izvadio sam i pogledao to čudo veličine kreditne kartice i visine od oko 2 cm zajedno sa konektorima. A konektora ima, nije da ih nema. Kompozitni analogni video izlaz za stare televizore, 3.5 mm analogni audio izlaz za klasične stereo uređaje, slot za SD karticu. Micro USB ulaz za napajanje, da dovoljan je bilo koji punjač za telefon da mu daje neophodnu struju, 2 klasična USB ulaza za šta god hoćete, ali sigurno za miša i tastaturu na početku,  klasičan RJ45 konektor za 100 MBitnu kablovsku mrežu i na kraju HDMI izlaz sa digitalni video i audio za nove televizore. Jedino što fali je poseban koaksijalni izlaz za digitalni audio, ali dobro nećemo da preterujemo, za te pare. Da uostalom kako je moguće da tako nešto košta tako malo? Iz dva razloga. Prvo, ne radi se o pravom PC računaru, zasnovanom na x86 procesorima,  već o mikrokontroleru koji u svom srcu ima ARM procesor, a drugo, radi se o open source harverskom projektu par britanskih inženjera koji su odlučili da prave uređaj za širenje informatičke kulture za ljude sa veoma skromnim primanjima naročito van Evrope. Nešto kao Negroponteova ideja, jedan računar za svako dete na svetu. Kako se radi o nečemu što ima procesor na 700 MHz, i samo 256 MB memorije, nemojte ni da pomišljate da stavite Windows ili Mac OS X. Čak je i Androidu možda tesno, ali jednome sigurno nije, a to je Linuxu. Odmah nakon što sam raspakovao, otišao sam na raspberrypi.org na download sekciju i preko torrenta skinuo Debianovu stisnutu verziju namenjenu ovoj platformi. Sajt je jako dobar i daje detaljna uputstva kako napraviti butabilnu SD karticu na PCju ili Meku ili nekom PC Linuxu. Nakon sat vremena od kada sam otvorio kovertu imao sam XWindows na svom LCD monitoru a deset minuta kasnije i na svom starom CRT televizoru. No, kako ja nisam siromašno dete, niti sam programer početnik, mene Debian nije ni zanimao. Nego sam se odmah bacio da kopam po internetu kako da dođem do multimedijalnog centra XBMC za raspberry pi. Ima ih nekoliko, i svi su više manje u beta stanju, i ja sam odabrao RaspberryBMC verziju. Pola sata nakon što sam ga našao i nakon par hakova kako ga instalirati, na ekranu se pojavio poznati grafički interfejs Confluence. U mesecima čekanja na pitu od malina naravno da sam već imao gotov linux server sa filmovima, muzikom i fotografijama sa dva milimetra prašine koliko dugo je čekao na svog korisnika. Iako se radi o beta verziji, skoro sve je išlo jako glatko. Povremeno bi se sve zaglavilo i poneki audio ili video format bi ostao neprepoznat, ali stabilnost za jednu betu je veoma solidna. Odgledao sam već oko 10 sati filmova i odslušao isto toliko muzike, bez pada sistema. Ja sam verovatno jedan od prvih hiljadu koji je širom sveta uopšte došao do ove platforme, pa nije ni čudo da je softver tek u prototip verziji. Do kraja godine mislim da će sve da radi kao podmazano.

No, nakon što sam sav softver i kablove rešio, počelo je da me zabrinjava to da je matična plača gola i da bilo koji kratki spoj može da je sprži. Ni to nije problem, pre neki dan, jedan od korisnika iz raspberry zajednice je objavio PDF sheme i za kutiju. Otštampao sam ga na običnom ink jet štampaču na kartonu A4 u boji, isekao makazama po linijama i zalepio običnim lepkom za papir. Radi se o tako malom uređaju, kao nekoliko kutija za šibice, tako da je čvstina tankog kartona dovoljna da daje solidnost. Na kraju dovoljno je pločicu zaštititi od prašine i kratkog spoja. Vremenom ću i to zameniti nečim ozbiljnijem, ali verujte da će biti sasvim dovoljno za prvih šest meseci ako ne i duže.

Skoro sve što sam zamislio (i o čemu sam pisao početkom godine za ZAIR) radi, jedino što je na nezadovoljavajućem nivou je daljinski upravljač. Moj Android telefon ima softver za upravljanje XBMCjem, ali ne radi, često puca veza, server ne poštuje dobro komande, neupotrebljivo. Siguran sam da će za par meseci i to raditi besprekorno, kako budu stizali uređaji do kuća korisnika, tako će se povećavati pritisak na programere, i oni će to završiti kako treba. Nema sumnje u to. Multimedijalni centar za veoma male pare sigurno će biti najpopularnija aplikacija, barem na Zapadnom delu sveta. No, pozabavio bih se mnogim drugim primenama, onih zbog kojih su ga britanci i izmislili. Sve to neodoljivo miriše na jednog drugog britanca od pre 30 godina, na Klajva Sinklera i njegovog ekserimenta ZX Spektrum. Polovna tastatura i miš se mogu naći za 5 eura veoma lako, a i monitor LCD od jedno 15 inca za jedno 30 do pedeset eura. Zaista, za one sa veoma skromnim budžetima može se ceo sistem kupiti za 100 eura. Roditelji, kupite to svome detetu umesto neke besmislene igračke za sledeći rođendan. Neki neće znati kako da napreduju sa svim tim, ali će sigurno mnogi i znati. Upustiće se u raznoliki i prebogati svet programiranja i naprednog korišćenja zasnovanom na otvorenom i besplatnom softveru. Iako je hardver veoma skroman u odnosu na današnje PC računare, on je sasvim dovoljan za najveći broj potreba najvećeg broja dece. Ja kada sam učio počinjao sam na 3 megaherza i 48 kilobajta memorije i opet je bilo dosta. PC je ultra jak hardver zato što se takmiči na slobodnom tržištu za sve moguće aplikacije. On je barem deset puta jači od realnih potreba običnih ljudi, a naročito dece u školi. Ovaj mali računar sasvim je dovoljan za pisanje programa grafičke ili internet prirode, za odlazak na internet, za reprodukciju filmova i muzike visoke rezolucije. Da sam ja imao takav računar kada sam počinjao, imao bih utisak da se radi o spravi vanzemaljaca, koliko je dobar.

No, osim programiranja postoji još stotinu drugih primena. Sigurno će postati početna platforma za sve elektroničare hobiste, jer ima i GPIO konektor, tako da na njega možete da vezujete sve moguće releje, motore i  senzore za pravljenje alarma, robotskih ruku, automobila-robota sa snalaženje po kući. Navalite, ljudi, jeftino a korisno.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 44 min 44 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Zanima me šta mislite o…

Advertisements

One comment on “Elektronska pita od malina u mojim rukama konačno

  1. Povratni ping: Kakav strašan par: Wolfram Mathematica i Raspberry Pi | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.