Galerija

Dozvolite mi da se predstavim, ja sam između ostalog čovek

Neverovatno je koliko moderna nauka neprestano pomera granice poimanja našeg postojanja. Sve do pre neki dan verovao sam da sam ljudsko biće, da je moja biomasa pretežno sazdana od materije koju su istkali geni biološke vrste homo sapiens. Na svoje veliko iznenađenje, shvatio sam da se varam, kao i mnogo puta do sada. Evo zašto. Naše telo, sazdano je od oko trilion ćelija. Trilion, to je hiljadu milijardi. I one su zaista ljudske vrste. No, ako krenemo da brojimo pažljivije videćemo da na i u našem telu ima oko 10 triliona bakterija. Da, bakterija ima 10 puta više nego ljudskih ćelija. Svako od nas, ako gledamo broj ukupnih ćelija, je samo 9% ljudsko, a 91% mikrobi. Jedino što nas malo vadi je to da su bakterijske ćelije mnogo sitnije nego ljudske, pa svo to mnošvo u prosečnom čoveku bude oko litar dva, ne više. Ali fundamentalnih litar dva. Ako bi pravi gospodari svog života na planeti Zemlji, bakterije, poslušali neki zov iz Svemira i krenuli na put bez povratka napustivši sva druga živa bića na i u kojima žive, nakon veoma kratkog vremena bi sva umrla. Prvo umrla, a onda i ostala tako kao biološki spomenici samih sebe koji ne bi mogli čak ni da istrunu.

Kosmos ima 14 milijardi godina, naša planeta četiri i po, a bakterije oko četiri milijarde. Ljudska bića nekoliko stotina hiljada godina. Bakterije su pravilo, mi smo izuzetak. Sigurno ste se često pitali zašto poneke bakterije i virusi izazivaju bolesti pa čak i smrt. Kako katastrofalna taktika naseliti neko živo biće i onda ga prvo oslabiti, pa degradirati i na kraju ubiti. U ljudskom telu živi oko 500 vrsta različitih bakterija. I najveći broj njih ima neku korist za nas. Ima ko pomaže varenju, ko trenira naš imunitarni sistem, ko nas brani od zlih bakterija itd. Mada ima i onih koji su tu da budu niti štete niti koriste, jednostavno, zatekle se. Dobra bakterija je pravilo, loša bakterija je izuzetak. Da nije tako umrli bismo par minuta nakon rođenja, naša vrsta nikada ne bi ni nastala. Zašto onda postoje i zle? Nema razloga, ili barem, bakteriji je potpuno svejedno da li je ona nama dobra ili loša. Ona i ne zna šta je.

Zle bakterija, kao i dobre imaju grupnu inteligenciju. Radi se o jednoćelijskom organizmu, bez ikakvog nervnog sistema, svesti, planiranja, taktike ili logike. A ipak, imaju svoj jezik i grupno rezonovanje. Naime, zle bakterije kada su u malim količinama mirne su, no kada se dovoljno razmnože one to osete i onda krenu da stvaraju toskične proteine ili da masovno ulaze unutar ljudskih ćelija što dovodi do bolesti, a ponekad i do smrti. Zašto to bakterije rade, zato što ako bi počele sa svojim infekcijom kada ih je malo, veoma bi brzo bili primećene od strane dobrih bakterija ili antitela i bile uništene i zatim izbačene. No, ako su prvo mirne i krenu sa svojim terorizmom tek kad su brojne, njihova snaga je razorna. Na nivou grupe, bakterija ima taktiku. Dakle ima inteligenciju. Doduše retardiranu i kratkoročnu jer nakon što ubije svoju žrtvu, izgubi svoje stanište i sama nestane jer naše telo nastane druge bakterije koje obavljajući razgradnju razgrade i našeg ubicu. Zvuči koliko zastrašujuće, toliko i šokantno, pa gde joj pamet stane u jednu jedinu ćeliju? Pa odgovor je: nigde, bakterija nema pamet. Ona ima receptor ili brojač količine enzima. Svaka bakterija proizvodi određene enzime s jedne strane i broji njegovu količinu u svom okruženju. Kada se bakterija namnoži i koncentracija enzima se poveća dovoljno, senzor se aktivira i to joj pošalje signal za lučene toksina. Bakterija uvek nešto broji i uvek nešto luči. U najvećem broju je njena izlučevina to što nas održava u životu, ponekad, retko, to nas može ubiti. Bakterija ni kada je dobra ni kada je loša to ne radi namerno. Zle bakterije su retke jer naše telo zna kako da se odbrani od najveće većine njih. A kada ne zna, onda koristimo antibiotike. No oni su užasno primitivna sredstva, kao bacati napalm da se ubije muva. Sada, kada smo saznali na čemu se zasniva inteligencija grupnog delovanja bakterija, više ne moramo da ih ubijamo, dovoljno je da im oštetimo senzor ili brojač količine enzima. Tako neće ništa lučiti. Ali to naravno ne bismo radili iz bakteriološke bio etike, ne zato što nam je žao bakterija, već zato što bi takvi lekovi bili efikasniji. Evolucija je princip koji stalno deluje. I ima daleko veće i brže posledice po jednostavne organizme. Čovek ima 30 hiljada gena, da bi se promenio, potrebna je promena velikog broja gena. Bakterija ima 10 gena, promenite joj 1 gen i ona postane sigurno druga vrsta. To se upravo i dešava pod uticajem antibiotika. Ubijemo jedne, nastanu druge još gore. Bolje je da ih ne ubijamo, već samo da učinimo da ne znaju više da razgovaraju između sebe. Nastaviće da se razmnožavaju do nivoa svog ekološkog balansa kada više neće biti hrane za njih i umreće od prirodne smrti. Kako to uraditi, verovatno tako što ćemo generisati druge sintetičke bakterije koje će prepoznavati hemijskim putem određene zle bakterije i uticati na njihove senzore, da bi nakon obavljenog posla uništile i same sebe. To se zove preciznost.

Pozdravlja vas ekosistem od 501 vrste. Ako ćemo demokratski, prvo bakterije pa na kraju i moja ljudska malenkost.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 32 min 20 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Zanima me šta mislite o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Dozvolite mi da se predstavim, ja sam između ostalog čovek

  1. Povratni ping: Slepi Sajdžija i programeri | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.