Galerija

Било куда, црначки шљакер свуда, али ту је интернет да нас избави

Читамо ових дана да се економски систем у Шпанији распада, у Грчкој је у агонији већ дуже, а мечка куца полако и на врата Италије. Ако погледамо званичне податке о стопи незапослености у ове три земље, СиАјЕј – Фект Бук (CIA Fact Book) процењује у 2011 17% за Грчку, 22% за Шпанију и 8% за Италију. У 2012-тој, вероватно, извештај ће бити још и гори.

Ја сам обишао скоро све земље Западног економско социјалног уређења. Дакле, САД, Европску Заједницу, Јапан. И по правилу у свим тим земљама, велика већина таксиста, келнера, ровокопача улица, берача парадајза, чистача ВЦа и ресторана, зидара, монтера на покретним тракама по фабрикама и свих осталих радника ниске квалификације нису домаћи људи. Сасвим је јасно зашто је то тако. Западни свет није пребогат, далеко од тога, али је довољно богат да не жели да се бави бедним пословима. Бедни послови су ниско плаћени, опасни, тешки или досадни. То је природно и увек је тако било. Унутар било ког друштва у било ком историјском периоду, увек су људи бежали од муке и беде. Само што им то углавном није полазило за руком. Данас је одређеном делу света, Западном свету то много лакше него икада икоме. Но није цео Западни свет тако подједнако богат. Грчка, Шпанија или Италија нису ишто што и Немачка и Француска.

Da li bismo uopšte jeli bez ovih ljudi?

Da li bismo uopšte jeli bez ovih ljudi?

Упркос свом пропадању и кризи, ипак те три земње су препуне страних радника и дан данас док новине по свуда пишу о распадању државних каса или непрекидним штрајковима. Како објаснити тај невероватан контраст? Земље пред распадом, све црно, незапосленост до неба, а опет све врви од странаца шљакера. Као што је Марк Твејн једном рекао ”Вести о мојој смрти су јако преувеличане”. Или да поједноставим још више. Док је сељак на неком Херцеговачком камену или Личкој врлети умирао од глади Славонац или Лала су ипак имали своју погачу. Скоро увек. И у Шпанији и у Грчкој и даље се има и даље се може. Сви они Грци и Шпанци који седе код куће незапослени док Црнци чисте њихове клозете и беру парадајз уместо њих јадикују у депресији преко ајФон или Андроид смартфонова које су им купили они који имају престижније послове за Божић или рођендан. Наравно ти исти их и хране и облаче и плаћају станове или их држе по својим кућама.  Радије кукају него да раде ниско квалификоване послове. Исто тако је било, а и још увек јесте у много горим земљама, економски барем гледано, као што је бивша Југославија, а данас се то наставља у новонасталим државама наследницама. Колико је само генерација протраћило своје младости по кафићима чекајући неко чиновничко место, гребајући се од родитеља и запослених пријатеља. Докле год права глад не закуца на врата, боље је бити незапослен него шљакер. Није то моје правило, нити мој идеал, већ фотографија историје.

Осим тог феномена, још један је веома интензиван и константан у задњих пар векова. Стално се село смањује и градови повећавају. И овог пута је принцип сличан. Колико год је бити шљакер лоше, бити сељак је увек било још и горе. А капитализам не гарантује да ће једна фабрика или услужна делатност било које врсте заувек трајати. Али како их има пуно и концентрисане су по великим градовима, ако једна пропадне, има других, па ће се отпуштени релативно лако пребацити из једне у другу без потребе да се селе и радикално мењају своје навике. Ширење градова је директна последица капитализма и динамике настајања и нестајања фирми. Ако човек на селу пропадне он једноставно умре од глади, нема где да оде. У најбољем случају може да постане надничар код преживелих. Бити сељак је било тешко, бити надничар, можда нешто најгоре.

Но, бити незапослени депресивац у граду и правити градове-кошнице за запослене све веће и веће не води никаквом глобалном добру. Градови су одавно постали места где је тешко живети, а са својим повећањем постају све гори и гори. Бука, врева, врућина и загађеност непрестано се повећавају. Има ли излаза из свега овога? Да ли је крај пред нама, да ли је светски рат иза угла? Можда јесте, то се никада не може искључити. Чак је је веома вероватан, људи су такви, али то није једино решење. Ипак се нешто променило у култури људи. Када су Наполеон или Хитлер мобилисали људе за екпансзионистичке ратове, они су то сматрали више мање својим правом, људе су гледали тада као што ми гледамо свиње по фармама данас. Људи су били стока за ратовање, као што је стока животиња за нашу прехрану. Наполен није мрзео своје војнике, као што ми не мрзимо своје шницле. На нивоу културе тога и овог времена то се сматрало и сматра неопходним истинама. Ми и даље сматрамо да су свиње ходајуће шницле и то ће се једном променити, али се сигурно променила култура ратовања. Ипак људи данас имају мало вишу свест и пре него што крену са сипањем ракета по нашим главама, много тога се покуша пре тога. Да ли интернет може у свему томе да нам помогне? Ја сам сигуран да може и не ради се ни о каквим утопијама. Мислим да смо технолошки већ зрели за то, а и свест нам је довољна да потпуно реструктуришемо место и начин запошљавања. Фејсбуци, Твитери и остале трице и кучине тек су кључаоница на вратима нове светлије будућности где ће ефикасне привреде распршити радна места и градови онаквим какве данас познајемо ће нестати, постаће непотребни. А незапослени ће бити само они који су ментално заостали. Већ данас, видео камере високе резолуције и брзи интернет сасвим су довољни да имате утисак да разговарате са живом особом. Дакле, све канцеларије овог света можемо или срушити или претворити у станове. Људи ће живети и радити од својих кућа. И док ја ово пишем надмеће се неколико интернет сајтова за светску победу да постану Фејсбук расподеле рада. Дакле глобални сервис да стави у контакт послодавце и извршиоце. Па ко хоће кратко, ко дуго, ко скупо – ко јефтино, по потреби и жељи. Технологија и свест су већ доше до тог нивоа, тренутни највећи проблем је администрација и политичари. И даље се теле-посао сматра као нешто зло или ружно. Али нови свет је брз. Нокија је из телекомуникационог гиганта постала пепео у свега пар година. Гугл је из фирмице постао нови Мајкрософт у десет година. Замислите свет у коме мрежа рачунара рачуна уместо вас који посао ког дана највише одговара вашим потребама, годишњим па и дневним жељама и када се пробудите само се на екрану вашег ајПеда отвори већ спреман посао за тај дан. А и не знате баш која је то фирма за коју сте радили данас, али знате да се ваш рачун у банци повећао тог дана. И концепт суботе и недеље ће нестати. Кад вам се ради радићете, када не нећете. Ето таква нам је будућност могућа само ако желимо и ако смо паметни. А ако нисмо, опет ће бомбе раскидати наша тела. Како год било, Сунце ће наставити да шаље своје зраке, планета ће и даље бесомучно јурити кроз огроман празан простор и ништа битно у равнотећи свемира неће се променити. Изаберите бомбе или благостање. Није јефтина реклама, већ дубока истина. Али да ли сте свесни да све зависи од вас?

Evo liste najboljih sajtova da stavi u kontakt frilensere i one kojima njihove usluge trebaju.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 35 min 00 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Zanima me šta mislite o…

Advertisements

One comment on “Било куда, црначки шљакер свуда, али ту је интернет да нас избави

  1. Povratni ping: Epl je zao, ali problem je mnogo dublji | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.