Galerija

Чему служи наука историја?

Млада, изузетна студенткиња рођена око 1950 године, завршила је факултет пре рока, била је најбоља у генерацији, затим, магистрирала па и докторирала на тему ”Марксова перспектива у истраживању историјске истине”. Свега месец дана након дисертације, запослила се у реномираном институту за историјска истраживања. Двадесетак година је вредно, предано и изузетно професионално радила на компаративној Балканској историји. Објавила је велики број радова, поштована је међу својим колегама и у земљи и у свету, ишла је на бројне конгресе. И онда су дошле деведесете године. Споља, њена дугогодиња каријера је изгледала успешно, али до стана није дошла и даље живи као подстанар, вози неког препотопског стојадина. Када киша падне, мора добро да пази да не обује оне ципеле са рупом, а и гаће су јој све крпа на крпи. Али како је остала интелигентна, добро је наслутила дух нових година који брише потребу за интелектуалцима ове врсте. Кога је брига за тамо неке мишеве из института, време је за нове бизнисе и за оживљавање новог таласа дивљег капитализма. Тло је нестајало под ногама, плата је постајала из месеца у месец мршавија, само је чекала да неко стави и катанац на њен институт, а њене перспективе  биле су келнерисање у киоску код Геџе Шишћевапа или шверцовање рубља из Турске.

И једног јутра на вратима њене канцеларије заиста се појавио један политичар белочарапан, са дебелим вратом, са карираним оделом и са брљом која је воњала у његовом даху док је говорио. А шта и како је говорио, било је још горе од задаха ракије. Испрепадана историчарка већ је себе видела како јој Геџа Шишћевап тура руку испод сукње истом оном којом је претходно мешао смесу за пљескавице. Но, на своје изненађење, белочарапан, уместо да је отпусти, понудио јој нешто ново и за њу неочекивано. Ако буде радила за њега што по новинама, што по телевизији, хајде добро и ако буде писала књиге, мада то нико и не чита, онако како јој он то буде диктирао, да ће решити своје стамбено питање, добиће неку нову Мечку, ајд и Форда ако јој се баш не свиђа Мерцедес, види ти ње, она је фина, па бира. Наравно да је пристала, и то оберучке. Продала је душу ђаволу јер није имала другог избора. Већ након месец дана писала је и више и енергичније и жешће него што је нови послодавац наредио у свом репертоару. Историчарка је проценила да је боља проституција душе него тела. Али зато сада њеној деци нико не скида патике на улици, нико јој не краде бензин из резервоара новог блиставог аута паркираном у дворишту простране куће на доброј локацији. Сада је цењена не само професионално, већ и материјално. Временом је, како то бива када се прода душа, поверовала и у сопствене лажи, ваљда другачије не може ни да се преживи у таквим околностима, тако да се јако изненадила када је десетак година касније дошао нови политичар, овог пута у Арманијевом оделу и избацио је из куће на доброј локацији јер то усељење никада легално није ни било. Па зар мене, патриоту да избацује ова нова издајничка власт, плаћеници из иностранства и мафијаши.

То је само последњи пример у дугом низу догађаја који су одувек уништавали историју као науку. Историја је битно средство за грађење идеологије и пише се углавном по наруџбини, и тек по некад користећи објективне чињенице. То су радили сви народи свих епоха на свим меридијанима. Замислио сам се често зашто математику или физику није тако често задесила таква судбина. Но дешавало се и то. Када су Питагорејци победили у свом елистистичком ставу и одлучили да математичка истина није за масе него за уске кругове, отворили су врата злу које је спалило Александријску библиотеку и које је и довело до мрачног средњег века. Но углавном је математика, физика, астрономија била мање злоставњана, јер се мање уплитала у власт. Понекад је горео тамо неки Ђордано Бруно, али осим тих екстремних, али ретких догађаја, те науке су биле тако компликоване, да би их ретко ко и докучио, а камоли се њима супротставио. А осим тога, доносиле су и користи власти својим развојем. Боље зграде су прављене, више и импозантније цркве, ново и јаче оружје је пројектовано, ратови су лакше вођени. Било је мање разлога успротивити се тим наукама него их подржати или барем не уништавати. Но, да ли људско друштво мање пати због тога што је математика била мање кочена него историја? Историја је све друго него апстрактна. Зашто данас понеке нације као на пример САД или Русија или Француска могу да имају атомску бомбу, а Иран или или Северна Кореја не могу или им се брани? Наравно да се ради о глобалној неправди, али ако ћемо заиста руку на срце, користи се историјско знање да су САД применили атомско оружје само једном да би окончали рат са Јапаном знатно брже него што би то било на конвенционалан начин. И Русија се сматра исто тако рационалном земљом јер га никада није употребила из терористичких или инвазијских побуда. Дакле, знање модерне историје даје неку врту каквог таквог легитимитета данас захваљујући неком понашању из прошлости. С друге стране, оправдано је да се сви згражају над Америчким геноцидом над Урођеним Црвонокошцима или над робовласнчким ставом према увезеним Црнокошцима. То је у великој мери смањило било какав углед те земље у решавању питања сличне природе по свету, али је у исто време и створило велики унутрашњи отпор у самој тој земљи која је доживела своју катарзу и заиста конкретно и радикално променила свој став према Црним Американцима у задњих сто година. У конкретном примеру Балкана, ако добро слушате, на пример, историчарку Дубравку Стојановић, видећете да су сви ратови од 1900 до данас, били висока спрега несвесности људи о својим објективним историјама и велике манипулације где су појединици силовали историјске чињенице за стварање сопствених краткоричних политичких интереса. Од Турске па до Аустрије и Италије. Суочавање са верзијама историје, како Стојановићева ради већ дуго времена, не само да је неопходно потребна у оквиру једне нације или федералне јединице или државе, већ највише између различитих држава. Нека је све то споро, нека је тешко, али ни физика није преко ноћи упливала у теорију суперстрингова, већ јој је било потребно хиљаде година за то. Увек, у свакој земљи, ће нови политичари пуно тога чинити да наметну своје позиције историјским радницима, али историчари, ако имате мало поноса, не продајте душе тако лако. Ако треба постаните аскете, не венчавајте се, не везујте се низашта, не тражите ништа осим историјске истине, не дајте да вам одузму слободу, независност и објективност, ваш посао је важан, опстанци народа па чак и људске врсте зависе од ваших открића. И што је најважније никада не очекујте подршку сопствене државе. Историја је до сада била јако штетна, потрудите се да исправите сво то зло, ви нисте обични људи, ми много и очекујемо и имамо потребу за вашим радом, ако би историја била објективна једнако као и математика. А ако не, људи ће и даље бити без наде и мислити о историји оно што она данас и јесте: најнижа наука од свих. А ако успете, на жалост, нико вам неће рећи хвала директно, али ви ћете знати да сте били део нечег великог и само ћете ви бити у стању да сагледате своју величину. Само ви и сви ми остали индиректно, али нећемо знати коме да пружимо руку, коме споменик да дигнемо, ви ћете вероватно умрети сиромашно и анонимно, али умрећете као реални хероји. Ако нисте спремни на тако висок ниво, немојте се ни упуштати у то, много је бољи шверц Турског рубља и за вас и за нас.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 10 min 10 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Чему служи наука историја?

  1. Povratni ping: Čиk poгoдite шta oвde пiše | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.