Galerija

Budućnost radio televizija: kolaž automatski generisan

Stari voditelji radija do pre tridesetak godina mogu da se pohvale da su živeli u jednoj jedinstvenoj epohi koja se nikada neće ponoviti. Živeli su u epohi radijskog monopola ili oligopola malog broja emitera. Sada to, naravno, uviđaju i oni, ali avaj, povratka više nema. Ako pogledamo bilo koju Evropsku zemlju, pa čak i nerazvijene zemlje Balkana, videćemo neverovatno komadanje radijskog prostora na mali milion emitera. Gledao sam pre nek dan analizu Radija Srednjeg Balkana i video da pobednik slušanosti ima neverovatno mali šer ili udeo od svega 12%. Onda nakon njega bukvalno beskrajni niz drugih nacionalnih, regionalnih i lokalnih stanica, svako po 1% ili manje. Kada to čovek vidi, jedina racionalna stvar je napustiti radio prostor je nema tu vajde. Mislim ako neko želi da se bavi radijem zbog zarade ili zbog širenja nekih ideja. Jedina mogućnost koja preostaje je stvaranje sazvežđa radija koji će svi emitovati isti relativno mali broj emisija. A i tu se treba jako dobro potruditi, treba vam barem jedno 35 stanica da imate neku značajnu slušanost. To u domenu televizije nije još tako ni na Balkanu, pa ni u Zapadnoj Evropi, udeo svake nacionalne televizije je i dalje daleko veći od radijske. Najverovatnije je u pitanju i dalje visoka cena vođenja televizija, mada i taj sektor će uskoro nestati zbog internet televizija i jeftinih digitalnih kamera. Svet radio televizija će postati rascepkani kolaž beskonačno velikog broja zanemarljivih emitera.

Osluškujmo budućnost komunikacije ili ćemo nestati

Osluškujmo budućnost komunikacije ili ćemo nestati

Šta će onda nastati umesto toga i da li je nekom možda i žao zbog onoga što nestaje? Pa, ostaće ono zbog čega su radio televizije i nastale: radio televizijski programi, odnosno drame, filmovi, dokumentarci, zabava, serije. Sadržaj će ostati. U stara vremena Radio Beograda, to je bila tvrđava koja je pričala šta je ona htela, a drugi su slušali šta su morali jer nije bilo izbora. Sada ima preterano izbora i biće ga sve više, ali je jednostavno nemoguće stvoriti toliko programa koliko ima emitera, ili bolje rečeno nemoguće je i nepotrebno stvarati svu tu duplikaciju. Dakle izbora neće biti, jer će programi postajati sve tankiji i tankiji i bezvredniji. Onda će preovladati koncept zazvežđa emisija. Pravi autori prave kvalitetan program, a radio televizije će se takmičiti između sebe koji će kolaž već gotovih emisija kupiti i preprodati svojim slušaocima, boreći se mnogo više za segmente tržišta umesto za frekfencije ili teritoriju. Neko će se obraćati seljacima, neko studentima, neko advokatima, neko nezaposlenima itd… Ionako će se sve slušati preko interneta žičanog ili bežičnog. Frekfencije će sve biti dodeljene internetu. Autori bilo pojedinačni, bilo timski će staviti na tržište svoja dela, a emiteri će to kombinovati većinom plus nešto sitno lokalna produkcija. Najviše lokalne vesti, ali zabava i didaktika će dolaziti iz produkcije izdavačkih kuća. I to je to, neće umreti ni radio ni televizija, ali će umreti koncept: tvrđava – frekfencija – teritorija. Radio će promeniti ime u „zvučni sadržaj“, a radio u „zvučno slikovni sadržaj“. I dalje će ostati potreba i za jednim i za drugim, jer dok se kuva ručak i popravlja pegla radio je nezamenjljiv. On svoje priča a mi ga slušamo i radimo još nešto korisno. A zato kada se umorimo, pa legnemo na kauč, onda dolazi televizija. I jedno i drugo strogo preko interneta.

No, krenimo i korak dalje. Sve to nije dovoljno. Jeste biće bolje kada lokalni sadžaji malih zanemarljivih radio televizija budu nestali i kada budu zamenjeni umešnim kolažom redistribucije tuđih sadržaja, ali možemo li da zamislimo i sledeći korak? Pa naravno. Koliko god autori budu inovativni i kreativni, njihovi programi će uvek biti predugački i preglomazni, prvo za zahtevnog korisnika, a onda, vremenom, i za prosečnog. Svaki program, svaki sadržaj, svaka emisija, moraće biti digitalno označeni markicama ili tagovima, gde će svaki segment, biti objašnjen, koju vrstu sadržaja ima, dužina, korisnični profili itd, potrebna visina nivoa slušaoca itd…. I onda će internet pretraživačka mašina da odradi ostalo. Ja kao korisnik, neću se ulogovati u određeni internet radio ili televiziju niti program, već ću konfigurisati svoj MultiMedijalni čitač tako što ću mu reći što više o sebi, plus dnevne varijacije. Da li želim da budem informisan, ako da, da li lokalno, regionalno, ili internacionalno, da li želim zabavu, koje vrste, da li želim da saznam nešto, iz koje oblasti, i onda će delovi svih emisija svih emitera da se slože jedan za drugim po postavljenim parametrima. Za plaćanje, biće kao se korisnik dogovori. Po broju priloga, po vremenskoj dužini, preko obaveznih reklama koje će morati da odsluša pre priloga ili ako forwarduje linkove na primljeni sadržaj svojim prijateljima. Nova vremena, nova vrsta plaćanja.

I naravno, nakon svega toga, jednom kada internet pretraživači budu došli do nivoa kada će naučiti ljudski govor i slike, markice priloga više neće biti bitne, već će oni sami davati ljudima svoje izbore u odnosu na tražene parametre. Internet pretraživač će biti kao automatska telefonska centrala, samo mi nećemo tražiti broj, već sadržaj, a oni će znati gde da ga nađu. Evo, malog primera da ilustruje koncept: Izgovorite računaru koji stoji ko zna gde u kući sledeći tekst: daj mi 10 najvažnijih opštih globalnih vesti u zadnjih nedelju dana, zatim, 10 ratarskih iz regiona u zadnjih mesec dana, onda 10 lokalnih vesti od juče, i onda prognozu za vikend za Kopaonik. Nađi mi izjave predsednika vlade, ministra za poljoprivredu i ekonomiju na temu suše na Balkanu u zadnjih godinu dana. Ako kuvate ručak, onda će sledeći zahtev biti, iseckaj čitanje vesti filovanjem Latino Američkim i Grčkim melosom iz perioda do 1980 godine. I računar će sve to preneti pretraživaču koji će u par sekundi već krenuti sa prvom globalnom vešću. Svi zadovoljni i korisnici i autori sadržaja. Ali više niko neće gledati celu emisiju o nauci ili poljoprovredi niti političke diskusije. Samo ono što ga interesuje. Eto to je bogatstvo i sloboda izbora. A šetati po nepreglednoj listi radio telivizijskih kanala daljinskim upravljačem, to je tako demode, zamorno i skoro beskorisno. Veoma smo blizu tome, mnogo bliže nego što mislimo.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 17 min 25 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

3 comments on “Budućnost radio televizija: kolaž automatski generisan

  1. Povratni ping: Ekonomija je možda ipak nauka? | Markus Maki

  2. Povratni ping: Pazi sad ovamo! Zair kao prvi balkanski AGR, deo 1 | Markus Maki

  3. Povratni ping: Pazi Sad Ovamo! Zair kao prvi Balkanski AGR, deo 2 | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.