Galerija

Felix Baumgartner

O ovom čoveku sve do u nedelju predveče nikada ranije nisam čuo. Bacio sam pogled na naslove novina, kad u rubrici za tehnologiju, vidim najavu za snimak uživo na JuTjubu: čovek skače sa visine od 36km na Zemlju. Naravno, u 3 klika miša shvatim da se ne radi o novinarskoj patki, čovek ima sajt, njegov sponzor i te kako, vidim prethodne skokove sa svega i svačega, vidim priču njegovog prethodnika koji je već to uradio pre pedesetak godina sa nešto manje visine i to je to. I u tom trenutku osetih ono divno osećanje, koje me nekada potpuno obuhvati i svlada i ne mogu da mu odolim, video sam kako mi se koža na licu zateže i neizbežno se taj grč pretvara u mali a zatim sve veći i veći nezustavivi osmeh, osmeh zadovoljstva i ponosa na ljudski rod. Evo konačno jedne zaista vredne akcije, nešto što treba i pomenuti i reklamirati.

Naravno, svaki normalan čovek bi pomislio da Felix nije normalan. Verovatno 99.99% ljudi zdrave pameti kada bi ih neko silom ugurao u tu aluminijumsku kutiju i helijumskim balonom odveo do te skoro svemirske visine bi otvorili vratašca, pogledali Zemaljsku kuglu ispod svojih nogu, Sunce i Mesec (ako bi ga u tom trenutku bilo), zadivilo se, i sa totalnim terorom se vratilo nazad u kapsulu i u njoj umrlo ili od gladi i žeđi ili bi se ugušilo od nedostatka vazduha nego li bi se strmoglavili dole.

No, baš zahvaljujući tako nenormalnim ili bolje račeno, nadprosečno hrabrim ljudima, svet ide napred. Ne radi se o nekom ludom ili manijakalnom egocentriku, već o čoveku koji ima sitnu fiziološku manu. Njegove žljezde jednostavno ne luče dovoljno adrenalina. Običnom čoveku da bi se osetio živim, dovoljno mu je da se spusti toboganom u bazen. Feliksu, je potrebno mnogo, mnogo, baš mnogo više da doživi isto zadovoljstvo. I uspeo je veštinom, vežbom i upornošću da kanališe taj svoj nedostatak i da ga pretvori u nepregledni niz skokova sa stena, visokih mostova ili statua i na kraju skok iz visokog balona iz stratosfere.

Stotine miliona ljudi širom planete pratilo je to uživo te nedeljne večeri, sa skoro jednakim strahopoštovanjem kao kada je prva letilica sletala na Mesec.

Ali šta je ono najbitnije od svega? Sam skok po sebi, je već veliki podvig, no ono što je mnogo bitnije je iskoristiti taj događaj za promociju nauke. Najpre sam mislio ovaj članak da zaspem gomilom objašnjenja, fizičkih procesa i zakona koji objašnjavaju svaki korak od poletanja pa do doskoka padobranom. No, bolje bi bilo samo da postavim pitanja. Ako mislite da je sve ovo bilo samo ludo, ali veoma prosto, verujte mi da se varate i ja ću pokušati ovde da nabrojim sva pitanja koja sam sam sebi postavio i na čiju većinu sam uspeo i odgovor da nađem. Želim da zagolicam radoznalost što većeg broja ljudi da krenu da traže odgovore, što tražeći informacije na internetu, što pokušavajući da sami nešto izračunaju ili donesu neke zaključke razmišljanjem. Jeste, stvari nisu jednostavne, ali nisu ni nuklearna fizika. Već ona sasvim „obična“, svakodneva fizika o gravitaciji, ponašanju gasova, pritisak, temperatura, brzina zvuka, sile u kontrastu, sile u slaganju, trenje, i tako dalje. Osnovna / srednja škola sasvim dovoljni. Samo se treba malo potruditi.

Prvo i osnovno pitanje je balon i njegovo poletanje i dostizanje tako velike visine. Helijum, gas kojim je balon bio ispunjen je samo 7 puta ređi od vazduha. Vazduh na visini od 36km je oko 260 puta ređi nego na površini. On je 7 puta ređi nego na površini na mnogo nižoj visini od 36 km, ali ipak je balon stigao do željene visine. Kako to? Drugo, balon je bio daleko mlohaviji na površini nego kada je bio na velikoj visini. Zašto to? A kada je balon stigao već do visine mnogo više nego gde je vazduh iste gustine kao i helijum, zašto je baš stao na 39/tom kilometru, zašto nije dalje nastavio? Treće, Aluminijumska kapsula je bila zakačena za balon sazdan od veoma tanke opne. Kapsula je bila poprilično teška, kako su uspeli da je zakače za tako nešto tanko i osetljivo što malo jači vetar može da pocepa sa lakoćom. Četvrto. Znamo da je Felix dostigao brzinu zvuka, no, da li je to učinio samo jednom ili više puta u jednom jedinom skoku? Znamo da se nije vraćao gore i dole, padao je samo dole. Kako je onda moguće da to učini više nego jednom? Koje je najveće ubrzanje dostigao tokom pada? Jedan G, manje od jedan G, više od jedan G? Setimo se, osim zemljine teže nema drugih privlačnih sila, nikakvih motora. Ako je već dostigao više od jednog G, kada i zašto se to desilo? Da li u trenutcima pre nego što je dostigao svoju maksimalnu brzinu ili posle? Ako posle, zar to nije čudno, manja brzina, a veće ubrzanje. Zašto je Felix patio baš u tom trenutku a ne kada je dostigao 1.2 maha? Da li čovekovo telo pati od brzine ili ubrzanja? Zašto je Felix mogao da se onesvesti tek kada je išao „bednih“ 600 a ne 1300 km na sat? Vazduh je 260 puta ređi, i jasno je da nije ni malo kočio pad na početku, ali na tako velikoj visini i gravitacija je mala, pa ga nije ni dovoljno privlačila, a ipak razvio je supersoničnu brzinu? Ili da li je baš tako da je na 40km gravitacija mala? Da li biste mogli da izračunate procenat smanjenja gravitacije u odnosu na površinu Zemlje? Da li je Felix osetio toplotni udar kao pločice Spejs Šatla kada se vraćaju u gustu atmosferu? Ako ne, kako to? Zašto je Felix padao kraće vremena nego njegov prethodnik pre pedeset godina, a ipak Felix je krenuo sa mnogo više pozicije, dakle trebalo je da prevali mnogo dalji put. Da li je  Felix uopšte dostigao terminalnu brzinu pada pre nego što je otvorio padobran? Da li biste mogli da izračunate srednje i trenutno ubrzanje u svakoj sekundi pada ako počnete od tabele visina i brzina koji je RedBulStratos dostavio javnosti? Da li biste mogli da izračunate prečnik, zapreminu i masu balona ako bi sledeći skok trebalo biti na 50 km? Da li je ta visina uopšte moguća? Da li je moguće dosegnuti balonom bilo koju visinu? Ako ne, zašto? A šta ako bismo promenili vrstu gasa u balonu? Videli smo da razni slojevi atmosfere do 39tog kilometra imaju veoma nepravilnu temperaturnu krivu. U početku sve opada, pa stagnira, pa se diže, pa oped stagnira, pa opada. Kako je to moguće?

Ako ste uspeli da odgovorite na svega 5% od svih pitanja, verovatno vam je postalo jasno da vam uopšte ništa nije jasno i da to obično strmekanje iz svemira, nije baš za podcenjivanje sa naučnog stanovišta. Mada oni koji su regulisali taj skok savrešeno dobro znaju odgovore na sva ova pitanja. Da li biste se vi osećali dobro da i vi to znate? I da napišete svom drugaru SMS poruku „ej matori, ‘naš š’a, skapirao sam na koju foru je onaj ortak roknuo dole, dodži kod mene da ti objasnim, super je, videćeš“. Kada bih uspeo samo jednog od onih koji ovako govori da nagovorim da nađe odgovore na ova pitanja, ne znam, verovatno bih se kandidovao da i ja sam skočim sa 50km. Ako bi to bila opklada, mislim da mogu mirno da spavam do kraja života.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 26 min 50 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Felix Baumgartner

  1. Povratni ping: Putovanje kroz vreme, molim vas kartu, ali samo u jednom smeru. | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.