Galerija

Sea Shepherd

Traži se pomoć: Potrebni su dobrovoljci.
Opis radnog mesta: Nema plate, čest prekovremeni rad, težak posao, opasni uslovi, ekstremna klima.
Garantujemo: avanturu, osećaj da nečemu koristite i najteži posao koji ćete ikada raditi, ali ćete ga sigurno zavoleti zauvek.

Traže se: navigatori, mornari, mašinci, mehaničari, električari, stolari, zavarivači, kuvari, doktori i sestre, piloti malih brodova, piloti helikoptera, ronioci, fotografi, filmadžije, stručnjaci za kompjutere, pa čak i ljudi bez ikakve struke, ali sa velikom strašću.

Zima dolazi u Evropu, pa i na Balkan, vreme steže, priroda je nemilosrdna, plate i posla ni od kuda, zatvorićete se u male kuhinje i grejati se kraj smederevaca, opet došla loša vremena, nema se. I pitate se u tom tavorenju, čemu vi služite, koja je poenta vašeg postojanja, zar samo izgurati još jednu zimu dok valjda ne dođe to neko dobro, koje iskeženi političari stalno obećavaju. Svako može da izgura što šta, ali se postavlja to ključno pitanje, ima li svrhe, šta kada dođe to proleće, da li će zaista biti bolje. Verovatno se osećate kao ponižena mala gnjida. Za to vreme, neki lepo građeni profesori univerziteta u Kaliforniji, ići će 3 puta nedeljno na tenis, nakon toga baciti svoje oznojene čarape, koje više nikada neće staviti na noge, nakon dobrog treninga, otići će u restoran sa 5 zvezdica, pojesti zdravu, ali ne preobilnu večeru, uz zabavu, dobro društvo, kucaće se čašama punim dobrog francuskog vina i arogatno s visine pričati viceve o sudbinama ljudi iz nižih staleža kakvi priliče intelektualcima tog tipa. Oni žive pun život, i zime u Kaliforniji nema, tamo je večno i sunce i izobilje.

A za to vreme, dok se vi pokrivate istrošenim ćebetom koje ste ko zna kada dobili od vaše bake koja je odavno umrla, privijeni uz peć koja greje koliko može, ali nikako dovoljno, i dok ljudi iz Kalifornije se spremaju u nedelju na surf na talasima Pacifika, postoji jedna treća grupa ljudi, koja je odlučila da spasi obraz i jednima i drugima. Radi se o militantnim zelenim borcima, nastalim iz jednog rebra matične organizacije Greenpeace-a, koga je Paul Watson napustio još sedamdesetih godina jer je smatrao da je njegova politika premekana, da nenasilni način bojkota nije u stanju da se izbori za bilo šta korisno i da je ponižavajuće i beskorisno boriti se protiv jačeg, organizovanijeg, bogatijeg i daleko mnogobrojnijeg neprijatelja prirode jednostavnim molbama i stavljanjem u centar pažnje svetske javnosti pojedine probleme. Ne, višedecenijski kapetan svih voda, Watson, sa gađenjem je otišao iz originalnog pokreta i osnovao svoj pokret Sea Shepherd (čuvari mora) čiji zadatak je direktna borba raznim sredstvima na ivici zakona, ili malo preko toga da se, spreči ili barem umanji šteta koju razne morske lovokradice čine širom sveta. Zakoni ujedinjenih nacija, kao i mnogi drugi međunarodni zakoni odavno su regulisali lov na foke, ajkule, delfine, kitove i mnoga druga morska bića, ali kako je more veliko, možda samo malo manje od ekonomskog interesa ljudske pohlepe, oni koju su zakonski zaduženi za kontrolu lova to rade aljkavo, korumpirani su, ili to uopšte i ne rade što zbog lenjosti, što zbog nezainteresovanosti. I onda se rodi neko ko ima dobru kombinaciju znanja, jer se radi o kapetanu velikih brodova, hrabrosti i želje da barem malo spasi ovaj svet. Taj čovek je organizovao pokret u kome učestvuje u prvoj borbenoj liniji i koji između ostalog već deset godina luta po morima na južnoj polulopti malo severnije od Antarktika ometajući Japansku flotu industrijskih lovaca na kitove. Po zakonu je još 1987 godine zabranjen bilo koji lov na kitove i Japan, kao jedan od najvećih potrošača kitovskog mesa to zna i javno govori da se toga pridržava, ali praktično nikada nije prestao sa tim lovom, samo što se krije iza maske naučnog istraživanja. Plutajuće klanice, velike flote, organizovane su tako da neki imaju harpune, dok matični brodovi u svom trupu sadrže čitavu prerađivačku mašineriju, gde se kit lepo istranžira, pakuje u kutije i direktno prodaje, kada se brodovi vrate u luke. Svaki kit donosi dobit od oko $200K. I ja sam, kada sam bio u Japanu, lepo video da se kit prodaje po dućanima, i da ga je lako naći na tom tržištu. Zvanična verzija lovokradica je da se kitovi proučavaju od strane timova naučnika, a nikako love. Zato su razne ekspedicije Paula Watsona lepo dokumentarnim serijama pokazale da tu od nauke nema ni traga. Da se radi o banalnom lovu do istrebljenja. Moćni harpuni velike preciznosti dobro nanišane kitovo telo, velikom silinom ispale strelu koja se zabode u kitovu glavu ili bok, stotine litara krvi se trenutno sliju u njegovoj okolini i kit umire u bolu i agoniji. Eto, to smo mi ljudi. Nije nam dovoljno što smo osvojili skoro svo kompno, divlje životinje sabili u male rezervate, što smo ogromne šume posekli da bi na njihovom mestu rasla trava za naše krave i svinje koje imamo u izobilju, sve to nije dovoljno, na zemlji imamo opasne kriminalce koji love medvede i lavove sa visoko tehnološkim puškama, da bi se onde kao najveće lude slikali sa njima, tako što bi im stavili čizmu na njihovu mrtvu glavu, tako isto radimo i po morima, vadeći iz njega sav mogući plivajući svet, a naročito smo se okomili na foke, ajkule, delfine i kitove. Foke ubijamo gvozdenim palicama tako što im rascopavamo glave dok onako trapavo sede na snegu bez nade da pobegnu, ajkulama sečemo peraja, i vraćamo ih u vodu da iskrvare i nakon toga istrunu, jer nema čak ni ko da ih pojede, dok kitove besomučno jurimo i preko satelistskih navođenih uređaja, tačno lociramo njihove položaje, komadamo ih i pakujemo u konzerve.

U Maju 2012 godine, Paul Watson je bio uhapšen u Frankfurtu, u Nemačkoj, jer je Costa Rica izdala poternicu za neki od incidenta, koju je 2002 godine Watsonova organizacije učinila tamo nekim lovcima na ajkule i tražila njegovo izručenje. Nakon nekoliko meseci, Watson je pušten iz pritvora uz kauciju, i onda nakon toga beži iz Nemačke, krši pravilo o kauciji i odlazi na neko nepoznato mesto. Interpol izdaje poternicu za poternicom, ali za sada bez uspeha. Watson zato najavljuje da će početkom Decembra 2012 izaći iz svog skrovišta i po deseti put komandovati ekspedicijom koja je po prvi put sačinjena od čak četiri umesto samo jednog broda i da kreće pravo na Japan u presretavanje flote kitolovaca pre nego što uopšte krenu ka Antarktiku. Cilj je ne samo drastično smanjiti ulov kitova, što su jako uspešno radili prethodnih devet godina, već ovog puta otvaraju novu kampanju „Bez tolerancije“, najavljujući cilj da ove godine japanci ne ulove ni jednog jedinog kita i time se nadaju da će zadati smtonosni udarac ovoj industriji koja će izgubiti bilo koji ekonomski interes da se i dalje bavi ovom riskantnom delatnošću. Prethodnih godina, tehnike borbe su bili bombardovanje matičnog broda smrdljivim tečnostima koje između ostalog ubrzano zagađuju kitovsko meso ako dođu s njim u dodir, bilo tako što bi posada bacala flaše ručno sa broda na brod, bilo iz helikoptera koji bi poleteo sa Watsonovog broda i nadletao neprijateljski. Osim toga, tu je i borba sa vodenim topovima, kao i bacanje velikog konopca u more da bi se upetljao u elisu motora kitolovaca i tako onemogućio dalje putovanje. Ovog puta sa četiri broda plan je da se presretnu brodovi čim uđu u međunarodne vode, i da se tamo na razne načine pokvare, blokiraju ili nešto treće, videćemo već.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ovo može da izgleda kao Robin-Hudovanje ili lako je njima da se bore za kitove, mi ovde ni leba nemamo da jedemo, koga je to briga. Pa neće biti baš tako, radi se o ljudima, običnim ljudima, kao ja ili vi na primer, koji preko cele godine teško rade neke sasvim obične poslove i onda uzmu godišnji odmor i potroše ge u mrzlim vodama punim leda i talasa koji idu čak do deset metara. Kapetan intervjuiše lično svakog prijavljenog dobrovoljca i između ostalog pita da li je on ili ona spreman da u toj borbi da i sopstveni život i ako je odgovor odrečan, kandidat se šalje kući. Niko od primljenih čanova posade nije plaćen ni za šta, brod daje samo ležaj, hranu i vodu, a zahteva sve, pa čak i najveću žrtvu. Ko ima u sebi dovoljno milosrđa prema drugim životinjama, i misli da se drugačije problemi ne mogu rešiti, često će biti prozvan terorista, ali nije sav terorizam isti, ovde ljudi rizikuju svoju glavu za glavu jednog kita danas. Spašavajući druge, mi spašavamo sami sebe. Ne može se to porediti sa onima koji sruše dva solitera u New Yorku zarad tamo nekog imaginarnog bića koje se zove Alah. Ovi ljudi ne ubijaju druge ljude za svoje ideje, a bore se za to da nijedan živi stvor, ovoga puta morski ne mora da strada zbog naše bespotrebne pohlepe. Ja im se klanjam, a vi koji se gurate kraj smederevca, možda nađete neki smisao u vašem životu pa se priključite kao dobrovoljac, a vi arogantni profesori iz Kalifornije, možda spasite dušu, ako ne direktnim učestvovanjem, a ono barem debelom donacijom. Nafta za brodove Sea Shepherda košta puno, potrebne su nam vaše pare.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 45 min 30 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Sea Shepherd

  1. Povratni ping: Da li i životinje imaju prava? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.