Galerija

Šta se desilo famoznog 21. Decembra 2012?

Eto, desio se i taj famozni 21 Decembar 2012. Ono što su, barem, Balkanci očekivali da se desi je sledeće:

Ili grmi, il’ se zemlja trese,
il’ se more bije o bregove,
il’ se bije more o mramorje,
niti je grmelo, niti se zemlja tresla
niti je more bilo o mramorje,
već su Maje čabrirale.

Dobro, desila se jedna stvar, tog famoznog dana, počela je zima na Severnoj polulopti naše planete.
Ja i krug prijatelja i kolega sa kojima živim i radim, cele godine smo se sprdali sa ovim proročanstvom i šta god bi nam ispalo ne baš onako kako smo želeli, uvek smo se vajkali sa „pa šta ima veze, ionako ćemo umreti krajem decembra“. Barem u mom krugu, ne poznajem ni jedno jedino biće koje je zaista ozbiljno shvatilo ovo poslednje, u nepreglednom nizu propalih i preteranih proročanstava.

Velika proročanstva, mala verodostojnost

Velika proročanstva, mala verodostojnost

No, razlika je ipak postojala u stepenu skepticizma. Tvrdim da niko to ozbiljno nije uzeo 100%, ali jednako odgovorno tvrdim da smo ipak svi po malo u to i verovali. Ja sam recimo davao 10 na minus (10 na 100) verovatnoće da je proročanstvo tačno, ali me ne bi začudilo, da čak među svojim bližnjim saznam da bi neko dozvolio i nekoliko desetina procenata verovatnoće. Mislim ipak, da niko nije prešao 50%. Naravno, ako promenimo statistički uzorak, bilo je i onih koju su verovali i 60, 70, pa čak i 100 posto.

Hajde da se pozabavimo temom i malo dublje. Potpuno je pogrešno da tako labilno objašnjenoj teoriji iko da verovonoću verodostojnosti od 100%, jer radi se o predviđanju propale civilizacije pre jako puno vremena, sa veoma površnim, sumnjivim i često protivrečnim i u najmanju reku nepreciznim dokazima. I Isak Njutn je stvarao svoje zakone pre puno vremena, ali on je ostavio jasne, kristalno jasne spise, koje jednostavno ne ostavljaju nikakvu mogućnost interpretacije. Maje su ostavile čudnu mešavinu astrologije i astronomije, koja je bila tako uobičajena za mnoge narode širom planete. I Njutn je živeo u sličnim vremenima, ali ipak, on je uspeo da izvuče iz tog mulja tadašnje svakodnevice, pojedine bisere, koji su zauvek ostali za nauk potonjim generacijama.

Čak i da se 21-12-2012 desio raspad sistema, to se ne bi desilo zbog onoga zbog čega su, navodno, to, Maje, verovale. Desio bi se zbog nekog drugog razloga koje niko nije predvideo. Ali bi u istoriji ostalo zabeleženo da su Maje pogodile. Kakav paradoks. Samo što bi to postalo i nebitno, jer bi se tu istorija i završila, ne bi bilo nikoga da to potvrdi kasnije. Ali baš zato što su takvi događaji uvek mogući, intelektualno pošten čovek ne može i ne sme ni da prihvati verovatnoću od absolutne nule. Ali opet, ne zato što su to Maje predvidele, već zato što, čak i po zakonima kvantne fizike, u svakom trenutku sub-atomske čestice mogle bi da „odluče“ da se premeste i da, čisto radi primera, mada je i bilo koja druga kombinacija moguća, da pola Zemlje, tri frtalja Meseca i jedna šestina Sunca „odlete“ u neki drugi deo svemira. To je teorijski moguće i veoma komplikovano objašnjeno u modernim udžbencima današnje fizike i bilo bi veoma spektakularno i veoma kobno za one koji bi bili premešteni. Naravno, moderna fizika ipak ne nudi neku veću senzaciju oko toga, a naročito nije u stanju da predvidi datum, jer su takvi događaji po trenutnom znanju fizike nepredvidivi. Ali ono što je sasvim moguće da možda u jednom specijalnom trenutku tokom života bilo koga od nas, da samo jedan elektron jednog atoma svakog od nas, umesto da nastavi da se vrti oko svog uobičajenog jezgra, odjednom odluči da ode negde na sasvim drugo mesto, ili obrnuto, da neki elektron sa obližnje zvezde pre ili kasnije doleti u naše telo. Verovatnoće dešavanja tako nečeg sa stanovišta naše kratke i fragilne egzistencije beznačajnih i zanemarljivih delića Kosmosa su sve ravne nuli, ali matematički gledano su veće od nule, jer postoji teorijski objašnjena mogućnost za tako nečim. Koliko je mala ta verovatnoća da li opet 10 na minus (10 na 100) ili još manje. Nebitno, možemo se poslužiti onom lepim izrazom iz matematičke analize: epsilon, bilo koji pozitivni broj proizvoljno mali. Ali nije ravan nuli. Postoji ogromna razlika između apsolutne nule i ma kako malog broja većim od nule. Kosmos je star i veliki, pa čak i događaji sa neverovatno malim verovatnoćama su mogući, štaviše, malo verovatne stvari su se dogodile i dokumentovane su u industrijskim količinama. Pa čak i to da dođe do smaka sveta, hajde, barem Zemaljske kugle, da se ograničimo.

Čisto radi dokumentacije, mnogi su se bavili pokušavanjem interpretacije zavrzlama Majske nauke i ponudili objašnjenje da ono što će se tog famoznog datuma desiti je da će biti na istoj liniji centar naše Galaksije, Sunca i naše planete. I to bi zbog loše ili nikako objašnjenih razloga trebalo da dovede do neke neverovatne neravnoteže svemirskih sila. Zašto? Pa valjda zato što to zvuči bombastično. Zamislite samo na istoj liniji tako 3 velike stvari, centar Galaksije, pa Sunca pa Zemlje. Izgovorite to deset puta za redom i sami ćete poverovati da u tome ima nečeg velikog. Ima tu neka slovenska nebeska tuga, mi to možemo da osetimo. I taman kada počnete u to malo da verujete, … onda vam moderni astronomi kažu da se tako nešto dešava 21. decembra ama baš svake godine. Uh, kakvo srozavanje. Od mega planetarnog neponovljivog događaja svodi se na uobičajenu rutinu, na nešto banalno ciklično kao menstruacija.

Ali, kako želim da provociram astrologe i ostale pripadnike raznih kultova, evo jednog objašnjenja zašto je moguće da Maje ipak nisu skroz tropirale. Voleo bih da objasnim kako je teško, čak i sa današnjom naukom, da se izmeri tačna pozicija centra tako nečeg dalekog kao Sunce, ili još gore, naše galaksije. A šta ako su Maje delimično u pravu, a problem je samo u aproksimaciji, da tri tela nisu bila potpuno matematički besprekorno tačno na jednog jedinoj liniji? Šta ako se to zaista poklopi i kada nađemo način da pronađemo koordinate centra galaksije, onda ćemo naći i pravi datum, zar ne? Dakle Maje su znale znanje, samo nisu imale oruđe za merenje, pa su zato pogrešili, ali smak čeka iza ugla? Odgovor je, APSOLUTNO NE, jer fali jedna maaaala sitnica. Niko, pa ni Maje nisu dali nikakvo ubedljivo objašnjenje zbog čega bi stavljanje, čak i apsolutno precizno te 3 tačke u Svemiru dovelo do bilo kakvog posebnog događaja. Kao i obično, radi se o super praznim teorijama antropocentričnog sujeverja, gde uvek Zemlja i Sunce igraju neku bitniju ulogu. Možda je dobro što su Maje nestale ako su nudile ovakvu „nauku“.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 35 min 55 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Šta se desilo famoznog 21. Decembra 2012?

  1. Povratni ping: Muzej Starovekovnih Zabluda kraj Rima i na Vračaru | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.