Galerija

Komputaciona Ekonomija

Ko se bavi informatikom, zna da postoji nekoliko pod-branši, kao što su komputacionina fizika, hemija, geometrija itd… Jedan od boljih, ali ne i jedini predstavnik tog talasa je Wolfram Alpha. Radi se o bogatoj kolekciji raznorodnih baza podataka iz velikog broja oblasti interesa ljudske zajednice. Broj stanovnika, imena jezera, rečnici nekoliko jezika, organoleptička svojstva hrane, imena muzičkih akorda, spektralna analiza boja, hemijske formule svih poznatih molekula, itd… Korisnik preko besplatnog web sajta može na prirodnom engleskom jeziku da postavi pitanje iz skoro bilo koje oblasti i skoro uvek će dobiti smislen odgovor. A ako ga i ne dobije, dobiće savete od sistema kako da popravi svoj zahtev tako što će postati manje višeznačan ili da se vrati u oblast baza pokrivenih sistemom. I kako godine prolazi tako se broj baza povećava. I ono što je najvažnije menja se i poboljšava harmonizacija. Tako da odgovor sve ređe dolazi samo iz upita jedne baze, već se na sve inteligentniji način kombinuju podaci iz više baza. Taj kapacitet harmonizacije je bitniji od samih baza. Stepen korisnosti je veći, pametnijim stepenom koreliranja razdvojenih baza. Osim toga, da bi sistem bio jednostavan za korišćenje važna je prezentacija odgovora.

Igra Monopol može nekome postati i doktorska disertacija

Igra Monopol može nekome postati i doktorska disertacija

Šta je definicija idealnog konsultanta? To je onaj koji razume suštinu problema svoje mušterije i koji korelira hiljade postojećih podataka u informaciju neophodnu za rešenje baš određenog problema. Ako neko želi da pređe ulicu, i taj neko je dete od osam godina, roditelj iako poseduje zanje o industrijskim sistemima proizvodnje automobila, poznaje probabilističku teoriju grupisanja vozila u grozdove, zna koja je srednja brzina vozila na određenom putu, zna nivo srednje kulture vozača u određenom gradu i nebrojeno mnogo drugih podataka, ipak će na kraju detetu veoma kratko objasniti po sistemu gledaj prvo levo, pa desno, itd… znamo svi kako se uče deca da prelaze ulicu. Wolfram Alpha u trenutnom stanju nije još uvek u mogućnosti da proceni nivo obrazovanosti svojih mušterija niti da razume u okviru kog konteksta je pitanje postavljeno. To su dva velika minusa, i pred ovim sistemom tek predstoji blistava budućnost ako uspe da nađe način da primeni ova dva nova ulazna parametra, tako da danas u nedostatku boljeg na svom izlazu, pokušava da ponudi od jedne do dvadesetak prezentacija koje procenjuje može da zadovolji najveći broj upitnika. Rezultati su neujednačeni, ponekad su impresionirajući, ne toliko zbog svoje manijakalne tačnosti ili bogatstva (koji postaju sve više kao neophodni minimum), već upravo zbog pokazane veštine korelacije i izbora odgovarajuće prezentacije odgovora, ali ponekad su ispod nivoa bilo kakve prihvatljivosti.

Drugi primer komputacione tehnike za primenu u konkretnom društvu je simulacija. Jeftinije je proizvesti simulator leta aviona, broda ili brane na reci, nego konstruisati pogrešne objekte i onda u skupoj realnosti shvatiti greške. No, ne mora simulacija biti tako kompleksna ili suvoparna. Evo jednog predloga za nečiji diplomski rad na fakultetu ili čak i magistarski ili doktorski rad, za koji sam siguran da je negde u svetu već urađen, ali možda nikada na Balkanu, a ako i jeste, vi možda uradite bolje ili izvučete bolji zaključak. Potreban je jedan ekonomista i jedan informatičar. Cilj je shvatiti da li su pravila igre monopol prevalentno deterministička ili stohastička. Kako se u monopolu koristi kockica, parameter sreće je veoma prisutan, tako da je jako teško primenom slaganja pravila i korišćenjem isključivo analize kao metoda izračunati krajnji ishod. S druge strane nema zapisanih javnih izvora o ishodima hiljada partija. Ono što ostaje je pisanje simulatora igre i pustiti računare da odigraju milione partija sa 2, 3, ili 10 igrača. Milioni odigranih partija neće dati egzaktan odgovor na postavljeno pitanje, ali će kriva distribucije pobeda i poreza pokazati trend. Na kraju rezultat može biti bilo koje od sledećih scenarija: pobednik je onaj koji prvi odigra, ili pobednik je onaj koji kupuje samo jeftina polja ili samo skupa, ili onaj koji kupuje što veći broj železničkih stanica, ili onaj koji kupuje samo kuće a nikad hotele itd. Problem postaje složeniji sa činjenicom da igra pored pravila ima i svoje strategije, koji postaju parametri u modelu. Da li treba uvek licitirati čak i kada se ima dovoljno para za kupovinu placa, do koje granice treba licitirati, da li poznavanje finansijske situacije protivnika menja politiku pregovora, da li i do koje granice treba uzimati kredite, da li od banke ili od protivnika, da li aleanse sa protivnicima pomažu, ako da kog tipa. Računari su postali neverovatno jaki danas, i na to se može dodati distribuisano isračunavanje, tako da desetine, stotine ili hiljade računara u mreži interneta mogu da posluže svrsi. I jednom kada se utvrdi trend na osnovu osnovnih pravila, onda se može i krenuti dalje. Šta ako se promeni neko osnovno pravilo, kako to utiče na rezultate itd…

Obaveštenom slušaocu, sve ovo može da zagolica maštu, i neko se može upitati, da li to već vlade vodećih bogatih zemalja ili moćni investicioni instituti rade na makroekonomskom planu globalne ekonomije, ako da, koje su zaključke izveli? Da li je možda najveći zaključak da je odsustvo kontrole nad pravilima i korupcija toliko velika promenljiva da pada bilo koji matematički model? Ili možda postoje i simulatori koji ubacuju i procene tipova i kvantiteta korupcije u model ne bi li predvideli ishod. Ako da, šta je ishod? Ili možda ovim svetom upravljaju stari ljudi koji zaziru od informatike i koji se drže starih dobrih pravila dominacije, osvajanja, lobiranja, konverzije, ucene i fizičkog eliminisanja ako treba, a informatiku koriste samo kao nisko profilne izračunavače tekućih računa, a da se strategija odlučuje i dalje na osnovu srednjevekovnih modela? Ako da, to je dobra vest, loše nam je zbog toga, dakle ima nade za promenu i za boljitak.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 49 min 15 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Komputaciona Ekonomija

  1. Povratni ping: Život je proizvod bez garancije | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.