Galerija

Habemus Papam, Franciscum I, a možda je bolje da ga nemamo

Na ovom svetu možda ima milijardu katolika, mada je i to diskutabilno kako se računa, ali koliko god da je to veliki broj, ipak, svet je sačinjen od 7 milijardi ljudi. I mnogi od tih drugih, 6 milijardi možda ima jedan ili više razloga da niti bude impresioniran, niti radostan, pa čak ni zainteresovan što je Horhe Bergoljo (Jorge Bergoglio), kardinal, od juče postao novi rimokatolički papa. Ja, lično, sam čak bio, pomalo, iznerviran činjenicom što su se danima, svi belosvetski mediji bavili ovom temom do iznemoglosti.

Moj glas je, crni dim, sa zanemarljivo malom nadom da će ikada postati beli

Moj glas je, crni dim, sa zanemarljivo malom nadom da će ikada postati beli

Obično se ne bavim svakodnevnom hronikom, tako da ovaj događaj koristim samo kao jedan od hiljadu drugih primera, da objasnim koje zlo mi jako smeta. Mene ne zanima što je ovaj papa iz siromašne porodice, što ima gvozdeni, umesto zlatni krst na grudima, što koristi neformalni, umesto latinski visoko-formalni jezik kada se obraća svome stadu, što su ga iskopali „sa kraja sveta“, što je, možda, umešan u vojne hunte za vreme diktatura u Južnoj Americi, što je možda izabran da smanji nivo socijalizma u toj regiji itd. itd. To su sve njihovi problemi. Moj problem je da, za mene, postoje prioriteti u ljudskosti. Ni od koga, a naročito od ljudi koji govore da je ljubav najvažnija od svega, ne mogu da prihvatim da se slučaj o pohotnim sveštenicima koji su sistematski, masovno i dugotrajno nasrtali na nezaštićenu decu, da se grozomorni pedofili i dalje štite. Ako ste pratili moje članke o iluziji o postojanju slobodne volje, njenim posledicama i moralu, znate dobro da ne zagovaram spaljivanje veštica, da nisam dežurni linčer, niti bilo šta slično. Stvar je do imbecilnosti jednostavna. U svakoj grupi postoje izrodi, a naročito u grupi seksualno uskraćenih ljudi, kao što je katolički kler. Najveći broj njih to nekako prebrodi ili pretvori u nešto drugo, meditacijama i drugim tehnikama, ali ima i zveri koje u tome ne uspevaju, pa se na nekom iživljavaju. U pitanju je samo ljudska priroda. Manijaci su uvek postojali i postojaće. Šta se tu može. Ali jednom, kada se to utvrdi, kada postane jasno šta se desilo, onda se pojavi mnogo veći problem. A to je da čitava hijerarhijska piramida, krene sa sramnim prikrivanjima i izvrtanjima istine i potkupljivanjem žrtava privatnim korupcijama izvan bilo koje institucije. Gde je tu milosrđe, ljubav, pa čak i elementarno poštenje? Stari Racinger se izvukao, sada je došao novi monarh Franćesko Prvi, sada je to njegov problem. To je lakmus test. Ako to ne reši, može da pomaže siromašnima koliko god hoće, može da deluje harizmatično, može da bude čak i simpatičan, sve je uzalud. Ja, kada ga vidim, menjam kanal, okrećem drugu stranicu u novinama. Rana koje je naneta ljudskosti, ne može da prođe bez iskrenog izvinjenja i pokajanja. Nakon toga, kazna je manji problem. Ali je potrebna javna Mea Culpa, gde se navode IME I PREZIME, lokacija i lista zločina za svakog prestupnika. Nakon toga, kako se radi o psihološki ugroženim ljudima, svaka pomoć im može biti data. Ali to NE MOŽE da ostane interna stvar unutar Crkve. Veoma se slabo nadam da će novopečeni papa išta bitno uraditi po tom pitanju. Viševekovna praksa je to potvrdila. Ali, jako bih voleo da me činjenice opovrgnu.

Ovo je primer, ali koje je generalno pravilo? Papa je jedan od stotina sličnih problema. Razgovarao sam sa mnogima o ovakvim temama i svaki put, naravno svi moji sagovornici bi se složili sa mnom, ali skoro svi, osim retkih izuzetaka, slegali bi ramenima, u smislu, tako je to, stvari idu kako idu, itd. A idu zato što većina to olako shvata. Znate li koji je prvi korak za bilo koju radikalnu promenu? Promena misli. Nekada su problemi veći od nas, moramo se naoružati strpljenjem dok ne dođe povoljniji trenutak, ali ipak za sve to vreme čekanja i pripreme, moramo biti svesni stanja stvari i biti sasvim jasni sami sa sobom, šta je zapravo istina. Već to je u najvećem broju slučajeva dovoljno da se ne može nama tako lako manipulisati, već sama ispravna misao je pola uspeha. Druga polovina, će proizaći iz naših akcija kao posledica naših ideja, kada se prilika pruži. Ne treba brkati strpljenje sa pomirenjem. Misli su najvažnije. Mi zaista jesmo ono što mislimo.

A što se tiče Crkava, zaista se slažem sa maksimom odavno izrečenom „što je gore, to je bolje“, ako nastave sa politikom bacanja peska u oči, dok pri tom, ispod žita se bave neljudskim akcijama, …. ljude možete varati dugo, ali ne zauvek…. osipanje konsenzusa će se ubrzavati sve više i više dok na kraju niko više neće ostati. Dok god se bude mislilo da je organizacija bitnija od ljudi i vrednosti…. te organizacije će nastajati i nestajati.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 38 min 10 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Habemus Papam, Franciscum I, a možda je bolje da ga nemamo

  1. Povratni ping: Od Eugenetike do Singulariteta | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.