Galerija

Da li ste sigurni da poznajete Vikipediju?

Kao i sva velika otkrića i ovo je počelo sasvim slučajno. Naravno, radi se o otkriću koje je samo za mene bilo važno. U objektivnom svetu, ta istina je odavno postojala nezavisno od mog znanja. I kao i sve druge, samo čekala da bude otkrivena. Naime, godinama koristim Vikipediju za veliki broj stvari u svom životu. Od samog njenog početka bio sam njen veliki poklonik. Ali nikada, ni u jednom trenutku mi nije padalo na pamet da napišem i jedan jedini članak. Prvo, zato što nisam mislio šta bih mogao ja da dodam na tako veliku zbirku znanja, a drugo, mislio sam da mi to nije dopušteno. Onda se, jednom prilikom, u kafanskom ambijentu, upustim u razgovor sa jednim velikim pobornikom open source kulture i tu saznam nešto što me je jako iznenadilo. Da Vikipediju može da piše ko god hoće. Ama baš ko god hoće. I to mi je bilo dovoljno da se upustim u eksperiment da proverim na delu tako jednu moćnu izjavu svog kolege.

Vikipedija, kako nemoguće učiniti mogućim?

Vikipedija, kako nemoguće učiniti mogućim?

Ali, kao što napomenuh na početku, nije bio samo jedan, već 2 razloga zašto nisam nikada pisao. Ostaje onaj razlog da nemam šta da dodam. Kako je to uopšte moguće? Ja poznajem četiri jezika. Osim maternjeg, ovog na kome pišem ovaj tekst i engleskog poznajem još dva nebalkanska jezika, dakle, imam izbor od 4 vikipedije gde bih mogao nešto da doprinesem. Mada, s obzirom na to na koliko se jezika podelio moj maternji jezik, imam i više od četiri. Samo na maternjem imam srpsku, hrvatsku, srpskohrvatsku i bosansku Vikipediju. Nema još crnogorske (barem onoliko koliko ja znam), mada moram da priznam da sasvim mirno spavam i bez nje. Ako onda napravim zbir, imam na raspolaganju 7 Vikipedija gde mogu nešto da dodam. E u tako velikom mnoštvu, našlo bi se nešto i za mene. Nisam baš toliki neznalica. Međutim, moj još veći problem je što sam vikipedijski šovinista. Od svog tog mnoštva, ja 95% svog vikipedijskog vremena provodim isključivo u jednoj jedinoj, a to je engleska. Ne mogu da kažem da sam čovek nauke, jer nisam naučnik, ali sam veliki simpatizer naučnog metoda. A za nauku je veliki preduslov komunikacija, ne vidim veliki doprinos nauci i uopšte znanju u fragmentaciji, a mnoštvo jezika je velika fragmentacija. Nekada, je vekovima jezik nauke bio isključivo latinski, danas je to Engleski. Znam da i Nemci i Francuzi to znaju, mada nikako s tim da se pomire. Štaviše, ta 2 jezika pokrivaju drugo i treće mesto u broju članaka, baš zato što oni i dalje žive u nadi i iluziji da to nije tako. Mada, i pored sve ambicije, brojevi govore jasno. U martu 2013. godine engleska vikipedija ima 4.1 miliona članaka, Nemačka 1.5 a Francuska 1.3. Dakle, mesto broj dva je daleko ispod mesta broj 1, čak tri puta manje članaka. I barem za mene, to je odlična vest. Novolatinski jezik ili-ti engleski ima potpunu dominaciju nad ostalim. A kada se prse Nemci i Francuzi, što ne bi i Balkanci, pa što su oni gori. U engleskoj Vikipediji, provodim divne sate u divljenju i strohopoštovanju. Zaista skidam kapu i dajem duboki naklon istrajnosti, snazi i potrošenom vremenu svim tim piscima. Radi se o visoko stručnim, veoma detajnim i bogatim prilozima na neverovatno veliki broj tema. Još jedan objektivni pokazatelj moći Vikipedije na engleskom jeziku je to što su Majkrosoftova Enkarta i Enciklopedija Britanika otišle u penziju već pre nekoliko godina. Jednostavno nisu mogle da se takmiče sa tom silom zasnovanom na entuzijazmu velikog broja pojedinaca.

No vratimo se početnom cilju, eksperiment kako dodati nešto novo na Vikipediju. Pre mog saznjanja bio sam ubeđen da znanje ne može biti ostavljeno masama tek tako. I pored toga što sam maglovito poznavao neke osnovne koncepte slobodne enciklopedije, na primer, znao sam da iza nje ne stoji ni jedna profitabilna organizacija, da se autori članaka ne plaćaju i da ne postoji centralni komitet za odobravanje svih članaka, ipak sam mislio da postoji neka hierarhija, da postoje samo organizovane komisije za odobravanje članaka. Vikipediju sam zamišljao kao organizaciju slobodnih pisaca, ali sa jasnom hierarhijom, gde bi novi pisci morali biti odobreni od strane prethodno odobrenih članova, gde bi svaki član morao da ima neki akademski kurikulum u realnom svetu. I kako, ponavljam, nisam naučnik, nije mi ni padalo na pamet da nešto ja pišem. Onda, nakon lekcije svog kolege, zadubih se u Help Sistem Vikipedije, otkrih kako se novi članak može dodati u svakom trenutku bez ikakve administracije. Čujte sad ovo dobro. Ne morate čak ni da se prijavite u sistem. Bilo ko bilo kad, može da napiše bilo šta jednostavno ovako. Potražite novu reč, zatim, ako je nema sistem vam predloži da vi stvorite članak o njoj i to je sve, uđete u mod za pisanje umesto samo za čitanje i to je to. Ako baš želite, onda možete pre pisanja i da se registrujete i tada možete da izaberete da li želite svoje pravo ime i prezime da stavite ili neki pseudonim. Kasnije ćete shvatiti da bilo koja od te 3 varijante sa stanovišta sudbine vašeg članka ne predstavlja nikakvu razliku. Dakle, bilo da pišete potpuno anonimno, poluanonimno ili svojim imenom, prvo pravilo Vikipedije je taj članak ne pripada vama, već „narodu“, odnosno svima onima koji kasnije žele da članak promene. Bilo ko, bilo kada može da promeni bilo koji članak bilo koga bilo koji broj puta. I to je drugi zakon Vikipedije, da se kvalitet postiže redovnom kontrolom velikog broja ljudi. Što više njih čita, više sudova se stvara i više njih popravlja. No, ni to nije sve. Postoje neki korisnici koji su „jednakiji“ među jednakima. To su administratori. Ne postoji master administrator ili glavni gazda, već grupe ljudi koje imaju veća prava od ostalih. Oni mogu i da obrišu članak, da ga etiketiraju, da ga zaštite ili da prijave vandalizam ili govor mržnje. U demokratskom duhu bilo ko može da se prijavi da postane administrator, ali ih mogu i drugi predložiti. Onda se ulazi u kompleksnu kampanju diskusije o tome zašto neko treba da postane administrator i na kraju nema glasanja, već odluku donosi drugi još viši korisnik, zvani Birokrata. On odlučuje da li korisnik zadovoljava uslove da postane administrator. Birokrata to odlučuje samostalno, uglavnom na osnovu svog mišljenja čitajući kampanju. Naravno, birokrata sam može da se upušta u razgovor sa drugim birokratama, administratorima i običnim korisnicima ako mu je to potrebno da donese odluku. Naravno, i birokrata i administrator i sam korisnik može biti i otpušten, ako se za to stvore uslovi. Ako birokrata prečesto greši promovišući administratore koji se kasnije pokažu lošim ili ako administratori pre grubo kontrolišu članke običnih korisnika, ili ako samo korisnci prečesto krše pravila same Vikipedije, svi mogu biti ili ražalovani ili čak i izbačeni sa Vikipedije. Dakle, Vikipedija obraća veliku pažnju na same članke koji se pišu, a ne na autore. Dakle, moja prvobitna vizija da vikipedijina hijerarhija postoji je bila tačna, ali umesto da prihvata i autorizuje pisce, ona to radi sa člancima. Vikipedija je klub pisaca gde bilo ko može da napiše šta god hoće, ali će administratori veoma brzo da vam skrenu pažnju na pravila pisanja. I odmah će etiketirati vaš članak u zavisnosti od toga koliko ste daleko od standarda. U nekim slučajevima će članak biti odmah uklonjen ako direktno podstiče govor mržnje ili je prepun brutalne vulgarnosti. U blažim slučajevima, ako se radi o člancima koji su irelevantni, propagandistički ili daleko od neutralnih, administratori će prvo članak etiketirati, a zatim nakon savetovanja sa drugim i obrisati članak nakon izvesnog vremena, ili ga popraviti i sami i posavetovati autora kako da piše ubuduće. Ako neka tema ima više varijanti istine, jer prava istina još nije utvrđena, od autora se uvek traži da ih sve popiše, umesto samo one koja je njima draža. Međutim postoje i članci u kojima i pored najveće volje autori ostaju pristrasni, u tom slučaju ih administratori zaključavaju za dalje pisanje, ostaje samo čitanje. Još bitniji fenomen nastaje usred fragmentacije. Ako uporedite na primer članak o srpskohrvatskom jeziku na srpskoj i hrvatskoj vikipediji, primetićete suštinske razlike. Ali to ne znači da bilo ko od nas ne može da  promeni sadžaj i jedne i druge ne bi li pokušao da doprinese svojim radom većoj istinitosti jedne ili druge verzije. Šta god uradili sve prethodne verzije su pristupačne svim posetiocima. To je još jedan vikipedijin i možda najvažniji zakon. Nema definitivne istine, istina je proces u toku. Baš kao što to nauka i nalaže u svojoj srži.

To je tek obala i plićak velikog okeana zvani Vikipedija. Što dublje ulazite u to, više ćete shvatati. Radi se o neverovatno zanimljivom projektu, svet u malom. Posebno savetujem studentima da krenu da popravljaju i dodaju nove članke i da naravno pri tom greše. Preko grešaka će vremenom iskristalisati i metod, a znanje će se samo povećavati. Vikipedija ponekad može da bude jako stroga, ali na onaj pravi roditeljski način. Ono što je sigurno je da je u suštoj suprotnosti od akademskog pristupa: „Profesori bogovi, a studenti ovčice“. Ovde svako po malo postaje deo svemira znanja, što više radite na tome, bolje će biti i vama i drugima koji će na vama graditi dalje.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 48 min 40 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Da li ste sigurni da poznajete Vikipediju?

  1. Povratni ping: David protiv Golijata | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.