Galerija

Život je proizvod bez garancije

Ko je pratio uzroke duboke ekonomske krize koja je formalno počela 2008. godine, a nije se završila, (a kada će, ne znaaamo), za njega će sve ovo što ću izneti biti serija očiglednih i banalnih činjenica, ali, ipak, neka se podseti. A ko nije pratio, evo prilike za otvaranje očiju.

Da opišem situaciju, poslužiću se rečima generalnog direktora jedne fiktivne firme sa Vol Strita, sasvim dobro ekranizovane u filmu Margin Call (zaista ne znam kako bih ovo preveo). Naime, nakon što investiciona banka kojom rukovodi rasproda sve svoje toksične hartije od vrednosti za jedno pre podne i time stvori globalnu ekonomsku krizu i ogromno nepoverenje između kupaca i prodavaca, najlojalniji službenik, šef nekog njujorškog odeljenja odlučuje da ode jer je čak i za njegov stomak, to je bilo previše, direktor pokušava da ga zaustavi sledećim rečima:

Radi se o ekonomiji, glupane!!!

Radi se o ekonomiji, glupane!!!

„I tako tebe pogađa činjenica to što si danas ostavio bez posla i para mnoge ljude bez njihove krivice? Da sve što smo učinili je bilo uzalud. Pobogu, Sem, pa ti to radiš već skoro četrdeset godina. I ako je i to bilo uzalud, onda i sve drugo na svetu je uzalud. Radi se samo o parama. Pa to je samo izmišljotina. Listići papira sa sličicama, koji nam omogućavaju da se ne poubijamo da bismo došli do tanjira hrane. To nije progrešno. I u svakom slučaju, nije nimalo drugačije u odnosu na svaki put kada se to već dogodilo. Sve je bilo isto i 1637., 1797., 1819., 37., 57., 84., 1901., 07., 29., 37., 74., 1987., o moj bože, dobro su me spržili te 87-e. zatim 92., 97., 2000, itd. Jedno te isto se stalno ponavlja, mi tu ništa ne možemo. Ni ti, ni ja, to ne možemo da kontrolišemo, ni da zaustavimo, niti da ga usporimo, čak ni sasvim malo. Mi smo tu da reagujemo. I ako smo pametni, pravimo pare. A ako pogrešimo, završimo kao bednici na ulici. I uvek je bio i uvek će biti isti procenat pobednika i poraženih. Luzeri i srećnici. Debele mačke i izgladneli psi. Priznajem, danas nas ima više nego ikad pre, ali procenti ostaju uvek isti“

Ako vam ovo nije dovoljno da vam se zgadi svet u kome živimo, onda se pripremite i za drugi citat, kada šef brokera razgovara sa svojim službenikom brokerom nakon što ga obavesti da će biti otpušten na kraju istog onog dana u kome će banka rasporadati hartije. A biće otpušten zato što će banka od njega tražiti da proda proizvod bez vrednosti, znajući to, da bi spasila sebe i prenela posledicu svoje nepromišljenosti na nevine kupce, koji u trenutku kada budu shvatili ko ih je prevario biće kasno, ali materijalni prodavci otrova, moraće biti uklonjeni pre sledećeg kruga kupo-prodaje, ma kada se ona desila. A, ako mislite da su kupci baš toliko nevini, evo citata pa dobro razmislite koliko su (smo). Ima li uopšte nevinih? Elem:

„Pobogu Set! Slušaj, ako zaista želiš da radiš ovaj posao, moraš da veruješ da si zaista nekom koristan, i veruj mi, ti to jesi. Ti, takozvani normalni ljudi, koje ti sada žališ, žele da žive luksuznim životom u svojim kućama ili autima koje ne bi mogli sebi da priušte. Jedini razlog, što uspevaju da žive kao kraljevi je zato što mi pomeramo zupčanike sistema u njihovu korist. U trenutku kada bismo mi to prestali da radimo, svet bi od jednom postao tako prokleto pravičan, tako prokleto brzo, ali to niko ne želi. Tvoji normalni ljudi kažu da bi to želeli, kažu, ali to ne misle. Njima treba ono što mi možemo da im ponudimo, ali u isto vreme vole da izigravaju nevine praveći se da ne znaju odakle svo to bogatstvo dolazi. Pa, to je previše licemerja za moj ukus, zbog toga meni ih nije žao. Neka idu do đavola ti normalni ljudi“.

Dakle, nema izlaza. Kupci su pohlpeni, njihovi posrednici isto tako i direktori takođe nisu drugo nego komadići mozaika. Čekaj malo, ko je tu lud, a ko zbunjen? Ne volim taj osećaj lažne nemoći. Verujem da pohlepa stvara u ljudima mentalne modele koji mogu sve da opravdaju, ali to ne znači da je to objektivno tako. I dalje mislim da ekonomija, koja u velikoj meri je slika ljudske prirode ipak nije zla kob. Ništa nije zla kob do kraja. Verovatnije je, kao i sto puta do sada da je po sredi neznanje. Naše neznanje, ne njihovo, naravno. Kada jednom u kritičnoj masi budemo naučili teorije, i zatim organizovano krenuli da turamo nos u njihova nedela, … biće žrtava, ali sigurno sa obe strane.

I dok direktor jedne ovakve banke bude čitao ovaj tekst i nadmeno se bude smejao nad mojom naivnošću, ja mu poručujem na njegovom 102. spratu solitera u Njujorku da počne da razmišlja kako je to živeti sa svega nekoliko hiljada dolara mesečno, kao i sav ostali svet, jer ćemo kad-tad doći i do njega. Disparitet u bogatstvu je poželjan, ali ne u ovolikoj meri, preterali ste, brate. Pripremite se, dolazimo po vaše pare.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 38 min 05 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Život je proizvod bez garancije

  1. Povratni ping: Šta je važno za uspeh u životu? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.