Galerija

Šta je najvažnije u informatičkoj firmi?

Vi ste mladi inžinjer pun nade, vaših poslednjih 20 godina života bilo je prožeto učenjem, marljivošću i odricanjem. Dok su drugi išli za devojkama, vi ste učili Analizu 2, dok su se drugi skijali po Kopaonicima, vi ste davali uslov za treću godinu. Studije ste zavšili na vreme, za vreme studija ste radili preko leta u firmama sa perspektivom, dakle imate ispečen zanat u rukama i teoriju i praksu, praktično ste idealni čovek za bilo koju firmu.

I stvarno, nakon malo vremena se i zaposlite, dobijete dobar posao, ni plata nije loša, ime firme jedno od onih blistavih, kolege sa studija koji još nisu završili vam zavide, rodbina ponosna.

Politika u par reči.

Politika u par reči.

Nakon par meseci naučili ste gde vam je kancelarija, gde se kupuje doručak, ko vam je šef, naučili ste i čime se firma bavi, veoma lako ste shvatili koji su njeni suštinski problemi. Ali vi svoje znanje imate, čak ste s lakoćom i našli rešenje za svaki od tih suštinskih problema. Dok su se vaše starije kolege borile oko staleške pozicije, ko će dobiti veću povišicu, a ko bolje privilegije, vi ste pratili nove informatičke trendove, činili eksperimente na tatinom kompjuteru kod kuće i znate kako se danas rešavaju problemi. I onda, onako mladi i lakomisleni padne vam na pamet jedna potpuno apsurdna ideja. Ja ću da predložim kako rešiti probleme firme, naravno one tehničke. Što u radno vreme, što prekovremeno, a najviše noseći posao kući, ne samo da ste predložili teorijsko rešenje, već imate i radni koncept pa čak i predračun troškova. Nakon mesec dana odlazite kod svog šefa i onda po prvi put prepoznate onaj pogled koji ćete kasnije kodifikovati kao „Gle zelembać će mene da nauči kako se posao radi, ja sam ovde već dvadeset godina, valjda ja znam kako se radi“. Očajni se vraćate u kanclariju i naredne 2 noći neprospavane razmišljate kako da prodate svoju ideju. Odluka se donosi ide se kod šefa suparnika da se njemu predloži i podvlačite da je vaš šef to već odbio. Naravno da će ovaj drugi to odmah da prihvati mada ionako ne razume vašu ideju, ali je nebitno na kraju, služiće za njegovu borbu za neku novu promociju i gaženje suparnika. I stvar, mic po mec dođe do zvaničnog predloga. Onda počne i vaš šef da vas svuda hvali, pa on je odmah prepoznao dobru ideju, počinje da se otima za vlasništvo. No, ideja je stvarno kompleksna, vaše druge kolege koje nemaju direktnog interesa da ulaze sa vama u konflikt pokušavaju da je razumeju ali uzalud, ne shvataju je. Onda počinje kritika, oni se plaše da neko ne pomisli da su oni nesposobni jer ako neko primeti da oni ne razmeju ideju, ulaze u rizičnu poziciju. Vi to na početku ne shvatate, mislite da vas kolege mrze i osećate se inferiorno, ali vam neki stari iskusni kolega koji je pred penziju i koga viže nije briga ni za šta otvara oči i govori da se oni vas plaše. Vi onda krenete u pravljenje mnogobrojnih prezentacija, držite kraće kurseve da biste objasnili vašu ideju. Stvar funkcioniše, u firmi se govori samo o tome, svi su se zagrejali za novu ideju, vaše ime se pominje sa poštovanjem bilo po ćoškovima, bilo na sastancima top menadžmenta. Ali kako to često biva, vaš uspeh postaje vaš najveći neprijatelj. Neki treći šef je u velikom zaostatku sa nekim svojim trenutnim projektima i do kraja godine njegovi ljudi neće moći da učestvuju u vašem projektu. Dajke, taj šef oseća da gubi voz, da će konkurencija krenuti stazama napretka i pobedonosnih ideja, dok će njemu ostati krpljenje rupa na postojećim poslovima. Dakle, on gubi prestiž. Onda krene žestoka kampanja opanjkavanja, da ste vi ideju ukrali, da ste negde skinuli patent nelegalno, da postoji javna rasprava na pravo korišćenja te ideje itd… Opet ste u šoku, neprospavane noći, ne shvatate zašto ti ljudi lažu, ali opet vas spašava kolega pred penziju. Shvatate problem, odlazite kod svog šefa da se dogovori sa ovim trećim da one zaostale poslove malo prebaci njemu tako da obojica mogu da učestvuju u novom projektu. Stvar funkcioniše, odjednom i treći šef počinje da vam se osmehuje, tapše po ramenu, postajete njegov miljenik. I tako bih mogao da nastavim još dosta dugo.

Dakle ako ste inžinjer i hoćete da menjate svet na bolje, naravno da je potrebno da imate znanje, čak prvoklasno zanje, ali sve vam je to džabe ako nemate poznavanje ljudske prirode i društvenih tokova. Nekad ćete imati sreću da naletite na dobronamernog kolegu koji je van igre, mnogo češće ćete se vraćati očajni kući i lupaćete glavom u zid i kad tad naučiti o čemu se radilo, ali je najbitnije da nikada ne zaboravite, šta je ono što stvarno motiviše ljude na njihove reakcije. Za to nije dovoljna samo psihologija i iskustvo, za to su potrebne informacije iz prve ruke. Ko kome, kada kako, zašto, ko je s kim, ko protiv koga. To je mnogo bitnije nego tamo neki suvoparni priručnici o vrhunskom menadžmentu, uspeh u životu itd. Što pre dobijete prave informacije pre ćete moći njima da manipulišete. Sad, dotle je zanat, a preko toga vaša moralnost. Ako vam je cilj da menjate svet, onda ćete te informacije staviti u službu firme i dobrobiti čovečanstva, ali ako vam je stalo da zgrnete novac i moć preko noći i to ćete dobiti, na vama je odluka. Ah da, pa gde tu beše informatika? Pa svuda tu, samo najbitniji deo informatike je politika.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 17 min 45 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Šta je najvažnije u informatičkoj firmi?

  1. Povratni ping: Da li komunicirate na pravi način? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.