Galerija

Ako mušterija hoće i jare i pare, neće ići

U jednom dužem periodu svog profesionalnog života, verovao sam da postoji sveti gral, ili neka alhemijska formula koja bi uspela da pretvori moje težnje u realnost i svaki put bih bio potučen tušem činjenica koje bi redovno opovrgle moj pogled na posao. Naime, mislio sam da velike, prave, ozbiljne firme znaju kako da reše problem magičnog informatičkog trougla, da sam eto ja i firma za koju radim bio problem. Magični trougao se zove: scope-time-cost. Prevod bi bio specifikacija-vreme-cena. Kada krenete da pregovarate sa mušterijom, u najvećem broju slučajeva oni će želeti da sva 3 temena trougla budu maksimalno ispoštovani. Daće vam specifikaciju, i datum kada žele softver da bude gotov i budžet koji su spremni da potroše za realizaciju. I dodaće: specifikacija se ne može menjati, mora biti sve što su tražili, o promeni datuma isporuke nema ni govora, a budžet, on je već alociran, tako da nema govora o njegovom menjanju. Nakon što sam u 100% slučajva u svojoj karijeri propao da ostvarim san mušterije, postalo mi je jako mučno, i počela je neka depresija da me hvata. Ako bih ispoštovao specifikaciju, povećala bi se cena ili bi isporuka bila u zakašnjenju. Ako bih ispoštovao datum, morao sam da žrtvujem specifikaciju ili da povećam cenu realizacije povećavajući broj angažovanih ljudi. Ako bih ispoštovao budžet morao sam da žrtvujem ili specifikaciju ili datum isporuke ili i jedno i drugo. Nikada, nismo uspeli da ispoštujemo sva 3, u najboljem slučaju samo dva, mada najčešće samo jedno. Dakle, ja i moja firma smo amateri, paceri, gubutnici. Dugo sam to i sam mislio, mada nam je ekonomski jako dobro išlo, svake godine smo dobro rasli. No nije mi bilo dovoljno da samo ekonomski prosperiramo. Ubijalo me godinama osećaj krivice i nesposobnosti što ne mogu da ispoštujem sva 3 aspekta.

Onda sam seo i počeo da čeprkam po knjigama ekonomije i project managementa, tražeći načine kako se nalazi sveti gral. I umesto da nađem njega, naleteh na teoriju koja mi je objasnila da ono što se nama dešavalo nije problem nego normalno. Umesto da nađem način kako da operišem klempave uši, nauka mi objasni da je to normalno, da svi treba da imaju klempave uši. Dobro, to je već bilo nešto, kompleksi niže vrednosti polako su izčezavali. Štaviše, sasvim je normalno u praksi rukovođenja projektima da se čak unapred, na početku projekta sa mušterijom dogovori matrica fleksibilnosti. Nacrta se tabela, i levo se napiše specifikacija, vreme i cena, a u kolonama stoji: jako fleksibilno, malo fleksibilno i nimalo fleksibilno, i onda se traži od mušterije šta stavi po jedno X u svaku kolonu, ali isključivo jedno X za svaku kategoriju. Dakle, možete izabrati od 3 stvari koja vam je najvažnija, koja manje a koja najmanje važna. I to je jako bitno, jer nemaju svi projekti iste matrice i iste klijente. I realizator projekta tako zna kako da se ponaša. Ako je najbitnija specifikacija, onda može ili da potroši više angažujući veći broj ljudi da se isporuči na vreme. A ako je najbitniji datum, onda će može dozvoliti da specifikacija bude nepotpuna. I tako redom. Tako project manadzeri imaju veoma jasne parametre upravljanja.

Najveći razlog zašto je tako jedan veliki popust dozvoljen informatičarima je sama prirode profesije. Ako bi mušterija želela da se napiše softver koji ima istu specifikaciju kao neki postojeći, sa istom tehnologijom, sa istim zahtevima za brzinu i na istim platformama kao pre, onda bi se najverovatnije moglo ispoštovati sva 3 zahteva. Ali informatika je neverovatno dinamična inženjerska disciplina. Projekti traju od 6 do 12 meseci. Već u tom periodu se mnogo toga promeni. Računari postanu duplo brži, izađe nova verzija operativnog sistema, programski alati se promene i moraju se doučiti, nikada iz jedne u drugu godinu stvari ostaju statične. Nivo nepredvidljivosti u informatici je veliki. Osim toga, samu specifikaciju je često nemoguće napisati dovoljno kompletnu da bi se moglo jasno na početku projekta proceniti vreme za njenu izradu. Štaviše, poželjno je specifikaciju pisati komad po komad i neprestano nadgledati realizaciju i menjati specifikaciju u zavisnosti od dostignotog stanja. Softver je u samoj srži svoje prirode, kao što i sama reč kaže MEKAN. Neuhvatljiv. Neka vrsta umetnosti ili jako sofisticiranog zanata. Čim pisanje softvera u nekoj grani postane rutinsko, umesto da postane predvidljivo, ono jednostavno umre. A zameni ga neko drugo koji podiže kvalitet, novi metod radi 10 puta brže ono što je prethodni radio, samo da bi se realizavo opet postane nepredvidljiv.

Matrica fleksibilnosti projekta

Matrica fleksibilnosti projekta

Ne mora da znači da će tako zauvek ostati. Građevini, na primer, bili su potrebni vekovi da se standardizuje. U međuvremenu, ono što je bitno da, kako je informatika neizbežna mirođija u svakoj čorbi, sve više inženjerskih poduhvata koji su ranije bili rutninski i koji su uspevali da zadovolje sva 3 uslova klijenata, sada ni oni ne uspevaju u tome, jer sve veći deo građevine, mašinstva ili elektronike zavisi od informatičkog dela. I što više zavise od informatike, to veća nepredvidljivost. I šta ćemo sada, da li nam to informatika povlači tlo pod nogama, da li jurimo u ambis, da li će informatika ubiti našu civilizaciju? Možda, ali ja ne verujem, zato što umesto da plačemo nad sudbinom, informatika nudi organizacione procese, koji ne mogu da reše problem predvidljivosti sva 3 aspekta, ali zato mogu dobro da drže pod kontrolom balans između njih i da mušterija i sa manje predvidljivosti može da dobije više nego pre. A kako to, pa recimo Agilnim Organizacionim procesom. A kako on izgleda? Videćemo  u jednom u sledećih nastavaka.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 13 min 20 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Ako mušterija hoće i jare i pare, neće ići

  1. Povratni ping: Volim kad rasplačem programera | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.