Galerija

Edward Snowden, u par reči

U ovom svetu postoje konspiracije, uvek su postajale i postojaće. Neke od njih su korisne, neke su štetne. Ovakav početak jako loše obećava i odmah bih da se ogradim od profesionalnih „znalaca raznih konspiracija“. Štaviše, uglavnom ih prezirem i mislim o njima isto kao i o komarcima u vrućem julskom danu, kada ovo pišem, jedina želja mi je da ih spljeskam o zid, onako lenjo dok čitam nešto, čak i ne gledajući ih pažljivo. Dosadne male bube koje zuje oko ušiju, ničemu ne služe osim da pomalo dosađuju.

Sa jedne strane širi se bolest raznih „ljudi koji znaju“, novo-srpskih istoričarara koji povezuju Srbe sa amebama, monarhista koji vide spas za sve u povratku kralja, profesionalnih mrzaca Nato Pakta ili Vatikana kao jedinih izvora zla, predskazivača globalne smrti usled genetski promenjene hrane. Tu su i Hazari, engleska kraljica kao vođa svega i svačega, stručnjaci za Tesline sukobe sa Ajnštajnom, Teslina tajna oružja, putovanje na Mars u par sati i ostale što besmislice što neverovatna preterivanja.

On je svoje rekao i platio svoju cenu. A mi?

On je svoje rekao i platio svoju cenu. A mi?

S druge strane postoje Edward Snowden ili Julian Assange. Julian i Edward su ljudi koji su uradili nešto sasvim konkretno, svojim svedočenjima, doveli su u opasnost sasvim konkretne ljude na raznim mestima u svetu, sigurno će se svetska politika barem malo promeniti kao posledica toga i ono što je najbitnije, njihove akcije su bile tako konkretne da su obojica sasvim konkretno stavili svoje glave u torbe i jedan već par godina živi kao zarobljenik u ambasadi egzotične zemlje, dok će drugi, ako bude imao sreće, isto tako završiti, a možda i gore.

Oni prvi, „stručnjaci za zavere“ imaju potrebe da svaki dan izmišljaju sve gore i neverovatnije priče, u smislu, kad lažem, moram da ostanem uverljiv, a to zahteva uvek veću i fantastičniju priču. Tako je jedan od njih na svom sajtu preneo članak o Drakonima, o gušterskim humanoidima (ili tako nešto) koji piju ljudski adrenalin i koji imaju svoje baze na Mesecu i na raznim strateškim mestima na Zemlji.

Ovi drugi, urade samo jednu ili najviše par akcija, ali sasvim konkretnih, da postane sasvim jasno da to što su rekli je sasvim tačno. Godinama se pričalo da vlade špijuniraju ljude, da je tu veliki brat, šuškalo se, naročito u knjigama i sajtovima „profesionalnih stručnjaka za zavere“, ali sve bi to bila relativno zanimljiva proza, razbibriga za ljude kojima su potrebne jake emocije i čudnovate priče, da se nisu pojavili konkretni ljudi koji su sasvim jasno rekli ko, šta gde, kako.

I kako znam da su jedni, dosadni komarci, a drugi pravi heroji? Zato što, kao prvo, da je istina i jedan stoti deo onoga što „komarci“ pričaju, odavno bi nestali u mraku. Naravno da će njihova odbrana biti, da je to deo plana, da ih moćni puštaju da se priča, s namerom da se istina i laž relativizuju itd… A kao drugo, dovoljno mi je čitati priloge o Gušterima koji piju adrenalim odvozeći mega brzim raketama ljude na Mars u par sati. Ja ne kažem da je to nemoguće, na kraju i mi ljudi sebe smatramo inteligentnom vrstom, ima za to dokaza svuda oko nas, neću da potcenjujem, ali ipak, gajimo stoku, druga živa bića veoma slična nama i deremo im kožu za cipele i novčanike, pržimo i kuvamo im meso, mučimo ih za medicinske ili kozmetičke eksperimente, dakle mogu da zamislim veoma lako da može da postoji neko ko je još moćniji i inteligentniji, ali koji ipak nema nikakve probleme da pije ili jede bilo koji naš deo. Ali postoji ogromna razlika između toga šta ja ili bilo ko drugi može da zamisli i šta je zaista realno.

Tehnika „sitnih prevaranata“ je da umesto da nečim konkretno dokažu bilo šta, oni više ili manje uspešno jedne neverovatne izjave potkrepljuju drugim još neverovatnijim i manje proverljivim. Sasvim jasna i proračunata tehnika. Na žalost, radi, kod velikog broja naivčina od kojih oni žive. Ja sam pokušao par puta da pratim izvore nekih tvrdnji, jer ti megalomani, ponekad i citiraju svoje izvore, ne bi li izgledalo ozbiljnije i zaista ti izvori to zaista i tvrde, ali to su uglavnom isti ljudi iz iste branše. Jedne varalice se koriste rečima drugih, a neretko čak i u krug. A još češće, pre ili kasnije se dođe do neke početne teorije koja ili nije potvrđena ili je sasvim pogrešno, slučajno ili namerno, protumačena. I što je najgore, kada pravi heroji kao Snowden ili Assange izađu na svetlo dana, onda „komarci“ se busaju u grudi i svima govore kako su oni to već odavno i rekli i predvideli. Naravno, dodao bih ja, kada se besmislice pričaju svaki dan sve u krug, nešto od toga, čak i slučajno, može i da se ubode.

A najgori deo priče je što „prosečan čovek“ ne voli članke kao što je ovaj. Ljudi više vole da „veruju u aveti“, nego da odu kod lekara. Na kraju, veliki broj ljudi ima mentalne probleme. I oni koji izmišljaju ove bajke i oni koji to čitaju. Ja sam imao prilike da razgovaram sa nekima iz te mnogobrojne publike. Sasvim mi je bilo očito da se radilo o ljudima sa poremećajima, koji su uspeli da pomalo kompenzuju svoju bolest preko tih priča. Ljudi se ne dele samo na „zdrave očeve familija“ i na „ludake kojima cure bale iz usta dok uriniraju po sebi“. Najveća većina nas je negde između sa mnogobrojnim mentalnim problemima. Na kraju, utešilo me malo to da je sve to racionalno. Sasvim je logično da svaka jedinka pokušava da povrati stabilnost na razne načine. Neko to radi tako što veruje u vanzemaljce, neko u Dafiment banke, neko u bezgrešnog Đinđića ili Slobu, a neko u „čestitost patrijarhalne pravoslavne porodice“. Svakom bolesniku, njegov lek. Gledano, iz daleka, sve to ima čak neku poetsku dimenziju, na žalost za nas koji sa takvima moramo da živimo svaki dan, nije baš tako romantično. I sa Internetom, gde bilo ko može da piše šta hoće, gomila smeća raste svaki dan. Ali, preživećemo, možda, i to, …

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 25 min 00 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Edward Snowden, u par reči

  1. Povratni ping: Na koliko se načina može biti virtuelan? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.