Galerija

Internet radio par excellence: Spotify

Šta je to zajedničko za zemlje Evropske Unije, SAD, Australiju i Hong Kong? Verovatno više stvari, ali ono što me danas zanima je to što u svima njima možete da slušate internet radio Spotifaj (Spotify). Šta to ono beše internet radio? Izdavač, stvaralac nekog digitalnog sadržaja preko mreže internet, umesto preko etra šalje svoj program publici koja preko kompjutera, tableta, mobilnih uređaja ili specijalno dizajniranih uređaja to prima širom sveta. Geografska lokacija bilo izdavača, bilo slušaoca je nebitna. Nema frekfencija, samo žica, WiFi ili mobilne telefonije.

I sama reč radio je tu dosta van konteksta, jer je radio samo jedan, rekao bih statistički manje prisutan medijum prenosa podataka. Uobičajena arhitektura sistema je da izdavač ima jedan ili više programa, koji su u okviru jednog programa, isti za sve slušaoce i koji se onda, radi uštede mrežnog opsega servera izdavača, šalju nekim broadcast protokolom, što znači da server umesto da uspostavi vezu jedan na jedan sa svakim slušaocem, on sve pakete šalje, radi jedostavnosti objašnjenja, sa posebnom adresom koja znači, neka sluša ko želi. Praktično serija rutera koja se nalazi između dve tačke predajnika i prijemnika umnožava pakete od jednog ka mnogima. To je jedan od razloga zašto vam nisu potrebne monstruozne serverske linije čak iako biste imali veliki broj prijemnika.

Spotify, najbolji iternet radio nove generacije, nadajmo se da će potrajati

Spotify, najbolji iternet radio nove generacije, nadajmo se da će potrajati

No, takav oblik internet radija, iako i dalje u velikoj ekspanziji, već polako ide ka svom zalasku, mada to još i sam ne zna, jer ne prati glavni internet biznis model, a to je da publika traži ono što želi da sluša. Dakle, centralni model je da svaki slušalac odredi kad će i šta da sluša. E to, već zahteva drastičnu promenu arhitekture, ponovo se vraća na model 1:1 gde server mora da šalje poseban program svakom prijemniku. Ne, to nije isto kao imati stotinu programa jednog izdavača. To znači da možete da izaberete album po album, pesmu po pesmu, u svakom trenutku. Zbog tog svog aspekta, postaje skup način emitovanja, pa isključuje milion „Perica Nadobudnih Disk Džokeja“ iz igre. No, ne predajte se duhom, radi se, u svakom slučaju, o zanemarljivo malom trošku u odnosu na zemaljske televizijske emitere, tako da ne morate biti Rupert Murdoch da biste ste se bavili ovim izdavaštvom. A infrastruktura za to postoji, ko je zainteresovan za globalno emitovanje, biće mu sasvim dovoljno da svoje programe prebaci na Amazonov ili SoundCloud oblake, naravno uz adekvatno plaćanje.

Jedan od većih izdavača tog, novog oblika internet radija je, svakako Spotify, mada ga već polako sustižu Google Play Music All Access i Apple iTunes Radio. Bilo kako bilo, Spotify je trenutno u velikoj prednosti i tehnički, a i komercijalno. Biznis model mu se satoji od 3 stepena pretplate. Za 0 dolara ili eura možete da slušate uz poneku obaveznu reklamu ceo opus na nižem audio kvalitetu (ali sasvim dovoljnim) i to isključivo sa personanih kompjutera. Ako želite da podignete audio kvalitet i da se oslobodite reklama, to dobijate za 5 dolara ili eura mesečno. A ako želite da slušate i sa mobilnih ili specijalizovanih uređaja (Raspberry Pi na primer) i da uz to imate i off-line mode, što znači da možete da skinete fajlove i da ih slušate i kasnije i bez interneta, sve to može za 10 dolara ili eura mesečno. Naravno off-line pesme ne pripadaju vama, i jednom kada vam se pretplata završi, fajlovi ostaju neupotrebljivi. U svakom trenutku je moguće podići ili spustiti nivo pretplate, nema nikavih obavezujućih ugovora, samo odete na njihov sajt i u par poteza regulišete šta vam treba.

Sistem dakle nudi veliki broj opcija i zbog toga zahteva posebne aplikacije za slušanje, nije vam dovoljan web browser ili omiljeni mp3 plejer. Jedan od razloga za to je i kopirajt, da bi sve to radilo, potrebna je sprega zaštite i na serveru i na klajentu. No, to nije nikakav problem, Spotify je već objavio verziju aplikacije za sve operativne sisteme i uređaje koji su danas u opticaju. Ali, to nije i jedina stvar koju te aplikacije rade. Sistem je opremljen i sledećim opcijama:

Radio: To je radio unutar radija. Da biste ga uključili, dovoljno je kliknuti na određenu pesmu, album ili izvođača i sistem će automatski stvoriti beskonačnu plej listu koristeći vaš unos kao seme. Spotify za to koristi napredne algoritme i bazu podataka izbora miliona drugih korisnika, šta je ko kojim redom slušao i tako stvara relacije. Uz, to, ako vam se izbor sistema ne svidi svaki put, postoji i komanda za negativno glasanje, pa ćete tako korigovati sledeće ponude u nizu.

Discovery: Na osnovu istorije vašeg slušanja i dovođenja u vezu sa ostalim korisnicima, sistem predlaže izvođače i albume koji bi trebalo da vam se dopadnu, a za koje možda do sada niste čuli. Interno, koristi se isti algoritam kao i kod Radio opcije, samo što sistem koristi svu vašu slušalačku istoriju, a ne samo jedan izbor kao seme.

Follow: eto jednog pametnog primera socijalnih mreža. Možete da pratite druge slušaoce u mreži Spotifaja, jedan od njih je i Barak Obama. Nakon toga, možete pogledati šta praćeni „kolega“ sluša, pa da time obogatite i vaš dijapazon muzike. Inače sistem sadrži sve moguće vrste muzike i žanrovski i nacionalno. Dakle, pop, rokenrol, džez, klasiku, latino, narodnjake, indijsku, japansku, peruansku, balkansku muziku. Naravno, količine nisu iste, najzastupljeniji je anglo-pop po broju numera, ali ima na pretek i drugoga.

App Finder: Spotify nije zatvoren sistem. Ko kod želi može da razvije dodatne plug-in aplikacije. Finder služi kao globalni katalog po kategorijama. Ima tu svega. Na primer servis za stihove ili agent za predloge klasičnih dela, zajedno sa biografijama kompozitora i mnogo toga još.

Spotify je zaista raj za slušaoce. Ponekad se pitam kako sam mogao da živim bez njega. Istina je, i JuTjub sadrži veliki broj pesama, ali Spotify sa svojom boljom organizacijom stavljanja pesama u relacije, naprednim opcijama i nižim zahtevima za mrežnim opsegom, omogućuje da slušate sve to i preko mobilnog telefona. A to znači u autobusu preko slušalica ili preko zvučnika svog auta, kada na auto/radio povežete telefon.

Nadam se da sam vam izazvao dovoljno zazubica, jer više od toga i ne možete, za sada, dobiti. U zemljama gde Spotifaj još ne postoji, ne može se slušati, čak ni u besplatnom pretplanom načinu. A to znači, nigde na Balkanu, pa čak ni u Sloveniji. To je zato što izdavač mora svaki put kada doda još po neku državu u svoju ponudu da osveži sve ugovore sa vlasnicima muzike, a to su diskografske kuće. To su komplikovane i dugačke operacije. Ako pogledate na veb sajtu u kojima zemljama primaju nove službenike, onda su to Brazil i Turska, na osnovu čega se lako može pretpostaviti ko je sledeći na spisku. A doći će i Balkan, kad-tad, na red.

Pravi, veliki problem je ekonomska isplativost svega ovoga. Spotify u zadnje 3 godine beleži neverovatan rast prihoda, ali i rashoda za plaćanje autorskih prava. Za period 2010, 2011, 2012 ukupni prihodi su bili $927 miliona, a ukupni bilans: MINUS $176 miliona. Svake godine se drastično povećava i broj korisnika i prihodi, ali eto i nakon 3 godine to nije dovoljno čak ni troškove da pokrije. Ali, kako kapitalizam nije slep, kada banke vide potencijal, mogu da kreditiraju i duže. Naravno, nije isključeno i da nakon par godina Spotify ode i u bankrot, naročito zato što se konkurencija ubrzano povećava. Videćemo. Trka je tek počela.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 17 min 30 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Internet radio par excellence: Spotify

  1. Povratni ping: Budućnost radio televizija: kolaž automatski generisan | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.